Skupština Kosova formirala parlamentarnu komisiju koja će se baviti usklađivanjem teksta o Međunarodnom tribunalu

skupština kosova

Na današnjoj plenarnoj sednici, kosovska skupština formirala je parlamentarnu  komisiju za usklađivanje stavova o osnivanju „Međunarodnog tribunala za genocid Srbije na Kosovu“. Za ovaj predlog glasalo je 62 poslanika. 

Iako je predsednik kosovske skupštine, Kadri Veselji dva puta u toku ovog meseca sazivao sednice na kojima je trebalo inicirati osnivanje „Međunarodnog tribunala za genocid Srbije na Kosovu“, ni na današnjoj sednici do osnivanja nije došlo.

Ipak, sednica nije prošla bez rezultata, pa je tako formirana još jedna ad hoc komisija sastavljena od svih većih parlamentarnih grupa kosovske skupštine, sa izuzetkom Srpske liste, koja će da uskladi stavove različitih političkih činioca u skupštini o ovom pitanju.

Kako Veselji vidi proces formiranja „Međunarodnog tribunala za genocid Srbije na Kosovu“?

Kako je ranije objasnio predsedavajući kosovske skupštine, Kadri Veselji, ovaj proces odvijaće se u tri faze: „formiranje državne komisije, dokumentacija i osnivanje međunarodnog suda“.

“Započećemo prvu fazu – osnivanje državne komisije, koju će predstavljati sve političke partije, udruženja, relevantne institucije, sudstvo, policija, tužilaštvo”, objasnio je Veselji.

Kako kaže, nakon toga sledi druga faza – “dokumentacija” i na kraju “međunarodni tribunal”.

“Nastavićemo sa drugom fazom, koja je veoma bitna – dokumentacija. Treća faza je međunarodni tribunal”.

Ovu komisiju formiranu na predlog poslanika PSD, Fatona Topaljija, sačinjavaće poslanik PDK, Memlji Krasnići, Vjosa Osmani iz LDK, Aljbuljena Hadžiju iz Pokreta Samopredeljenje, Muharem Nitaj ispred AAK, Dardan Molićaj ispred PSD, Enver Hoti iz NISMA-e i Duda Balje iz parlamentarne grupe 6+.

Sve skupštinske grupe su odobrile ovu parlamentarnu komisiju koja je formirana kako bi se uskladile pozicije i zajednički glasalo o osnivanju tribunala. Ipak, prema mišljenjima pravnih eksperata, premda kosovska skupština može da izmeni Zakon o sudovima i formira još jedan lokalni sud, ona nema nadležnost da formira „Međunarodni tribunal“. Tako nešto može da učini samo Generalna Skupština Ujedinjenih nacija.

U Prištini planiraju i da usklade stavove o „Danu genocida“, zgradi „Muzeja genocida“ i „Muzeja proterivanja“. Podsećamo, ne postoji ni jedna odluka lokalnog ili međunarodnog suda kojom se neki od sudski ustanovljenih ratnih zločina na Kosovu karakteriše kao genocid.

Pored formiranja još jedne komisije, ovu sednicu obeležila su razmimoilaženja u stavovima između kosovskog ministra pravde, Abeljarda Tahirija i poslanika Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija, oko same inicijative za formiranje tribunala. Bilo je i optužbi opozicionih partija na račun Veseljija koji su današnju sednicu nazvali „igrom“.

Veselji: Neću preuzeti zasluge za formiranje tribunala

Predsednik kosovske skupštine, Kadri Veselji, poručio je na početku današnje sednice da svi poslanici treba da budu jedinstveni kada je u pitanju inicijativa za formiranje tribunala. Naglasio je da ova inicijativa nema nikakve veze ni sa njim, ni sa strankom čiji je predsednik, već isključivo sa „srpskim zločinima na Kosovu“

„Već dve decenije niko nije preduzeo nikakvu inicijativu za genocid Srbije. Svake godine se samo žalimo i ništa ne preduzimamo. Otkud sada intrige u vezi sa ovim procesom? Inicijativa koju sam pokrenuo nema nikakve veze sa mnom i strankom, to je sve. Ne nameravam da preuzmem zasluge za ovu inicijativu. Kako god da okrenete, ova inicijativa će ići do kraja, neću dozvoliti da se manipuliše porodicama“, rekao je on. 

Ipak, neke od kritika prema Veseljiju zbog ovog procesa, a koje dolaze i od civilnog društva i od stručne javnosti, upravo se odnose na ono što oni vide kao poigravanje sa osećanjima porodica žrtava kojima ova incijativa daje lažno obećanje za postizanje pravde na način koji pravno i proceduralno nije moguće ostvariti.

Hoti: Današnja sednica je igra

Sa druge strane, šef poslaničke grupe LDK, Avdulah Hoti, kritikovao je Veseljija nazvavši današnju sednicu igrom. On je izneo ocenu da je Veselji zasedanje započeo neozbiljno, te da bi predlog koji je usaglašen na prethodnoj sednici trebalo da bude stavljen na glasanje.

„Počeli ste da se igrate sa sednicom. Imamo protokole koji se tiču glasanja o Rezoluciji. Ona je pročitana i u ime radne grupe i pozivam da se rezolucija stavi na glasanje, ”rekao je Hoti, prenosi Gračanica Online.

Podsećamo, kosovska skupština je najpre bila formirala parlamentarnu komisiju koja je izradila i usvojila nacrt Rezolucije o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločinima bivšeg režima srpske države, počinjenih na Kosovu“, a sada, po istom postupku nastoji da izglasa još jedan pravno neobavezujući dokument o formiranju „Međunarodnog tribunala za Srbiju“.

Kurti: Sa idejom o osnivanju tribunla se požurilo 

Lider pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, kritikovao je ideju formiranja ovakvog suda zbog toga što je za njenu realizaciju potreban dugi niz godina.

„Kosovo nema vremena za gubljenje i da daje Srbiji vreme. Moramo ići brže ali tribunal nije nešto što može brzo. Svedoci umiru i mi postajemo slabi u gonjenju Srba“, kazao je Kurti, prenosi Koha.

Podsetio je i da su protekle četiri godine od Specijalnog suda u Hagu koji je lokalni sud, ali sa međunarodnim karakterom.

Specijalni sud i Kancelariju specijalnog tužioca u Hagu formirala je kosovska skupština pod velikim međunarodnim pritiskom, a kako bi se istražili navodi iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija. Sud je formiran po lex specialis-u i iako je deo kosovskog pravosudnog sistema, lociran je van teritorije Kosova, finansira ga međunarodna zajednica, a osoblje i suda i tužilaštva su takođe stranci.

Ambasador Velike Britanije u Prištini, Rori O’Konel, nedavno je objasnio da je ovaj sud formiran na ovaj način zato što su „postojale sumnje da, ukoliko neko bude optužen za zločin, a ima dobre političke konekcije, nema šanse da bi se toj osobi sudilo na pravi način“.

„I građani Kosova moraju da priznaju da ljudi sa vezama u politici (poslednji, ali ne i jedini primer je Sami Ljuštaku) nisu bili osuđeni za ratne zločine za koje se terete“, napisao je OKonel na Fejsbuku.

Prema Kurtijevom mišljenu, najbrže alternative ovoj inicijativi su da se „omogući suđenje u odsustvu kriminalcima i da to rade naši tužioci“.

„Ovaj tribunal kasni, a ovo je brzopleto“, ponovio je Kurti i predložio da Kosovo tuži Srbiju Međunarodnom sudu pravde.

Tahiri: Ne upoređivati Specijalni sud i „Međunarodni tribunal“

Ovoj sednici prisustvovao je i kosovski ministar pravde, Abeljard Tahiri. Ne treba upoređivati Specijalni sud sa međunarodnim tribunalom smatra on, a o inicijativi za njegovo formiranje dodaje da „iako ne uspemo, treba da ostane u istoriji naš zahtev“, prenosi Koha.

Osrvnuo se i na izjavu Kurtija koji je uporedio Specijalni sud i predloženi tribunal. Smatra da poređenje ne stoji, jer je Specijalni sud spor zato što navodne zločine OVK nije ni moguće dokazati.

Na Kosovu stradalo 10.905 civila svih nacionalnosti

Kosovski političari redovno manipulišu podacima o broju stradalih civila albanske nacionalnosti tokom oružanih sukoba na Kosovu, time što ukupnu brojku stradalih, a koja obuhvata i civilne žrtve i uniformisana lica svih nacionalnosti predstavljaju kao broj albanskih žrtava.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo objavljenim u Kosovskoj knjizi pamćenja, između januara 1998. i decembra 2000. na Kosovu je ubijeno ili nestalo 13.517 ljudi. Od ovog broja, 10.415 žrtava su Albanci, 2.197 Srbi i 528 Romi, Bošnjaci i drugi nealbanci.

„Mislim da nije pravedno ono što je pomenuo poslanik Kurti koji upoređuje Specijalni sud sa zahtevom Republike Kosovo za međunarodnim tribunalom. Svi znamo pod kakvim pritiskom i sa kakvim zahtevima i izveštajima je formiran Specijalni sud. Rečeno je i da nije podignuta optužnica ni posle četiri godine, ali već 20 godina postoji problem sa dokazima i otkrivanjem zločina koje je počinila OVK protiv civilnog stanovništva. Nikada nisu uspeli da svedoče i dokažu tako nešto“, objasnio je Tahiri.

Tahiri se ne slaže sa Kurtijem ni oko predloga da Kosovo tuži Srbiju Međunarodnom sudu pravde. Smatra da je neprihvatljivo da Kosovo ne može da se obrati Ujedinjenim nacijama, Savetu bezbednosti ili Međunarodnom sudu pravde za 13.547 žrtava.

Ideju kosovskog predsednika Skupštine o formiranju Međunarodnog tribunala za Srbiju kritička i stručna javnost na Kosovu je ocenila kao populističku i pravno neizvodivu. Slično je i sa nedavno usvojenom Rezolucijom „o genocidu Srbije na Kosovu“.

O tome čitajte u posebnim vestima:

Kazna za negiranje „genocida“ na Kosovu?

FHP: Rezolucija o srpskom genocidu na Kosovu – neprimerena i bez pravnog efekta

Priština: „Rezolucija o genocidu“, fotografija i mediji

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.