Kazna za negiranje „genocida“ na Kosovu?

Grafit posećen srpskim vojnicima iz bitke na Košarama u severnoj Mitrovici

Piše: Milica Andrić Rakić

Priština bi da zakonski kažnjava „poricanje genocida“ srpskog režima na Kosovu, kao i da osnuje „međunarodni“ sud za Srbiju. Sagovornici DW u Prištini kažu da to nema puno smisla i da su motivi politički.

„Povod za agresiju na našu zemlju bila je takozvana humanitarna katastrofa na prostoru Kosova i Metohije, izmišljeni Račak, a upravo su ti šiptarski teroristi koji su sve to izmislili činili najveća zlodela na Kosovu i Metohiji, za koja niko do dan danas nije odgovarao“ – ta izjava Ivana Todosijevića, sada već bivšeg ministra Srpske liste u Vladi Kosova, izrečena na ceremoniji povodom godišnjice bombardovanja u Zvečanu, tada je pokrenula lavinu reakcija iz Prištine.

Nakon ove izjave on je početkom aprila smenjen, a kosovski premijer Ramuš Haradinaj je naložio Ministarstvu pravde da izradi nacrt zakona o „kažnjavanju poricanja zločina Srbije i genocida tokom nedavnog rata na Kosovu“, formiran je i ad hoc skupštinski odbor koji je u utorak usvojio nacrt rezolucije o „osudi genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina bivšeg državnog režima Srbije na Kosovu“, a protiv Todosijevića je Specijalno tužilaštvo Kosova pokrenulo i istragu.

Istovremeno predsednik kosovske Skupštine Kadri Veselji pokreće inicijativu za formiranje Međunarodnog tribunala za Srbiju.

Pravno nemoguće?

Obe inicijative kosovska stručna javnost dočekuje sa podozrenjem, sumnjajući da će proizvesti pravne efekte. Prištinski advokat specijalizovan za ljudska prava Kuštrim Paluši (Kushtrim Palushi) za DW navodi da rezolucije nisu pravno-obavezujući dokumenti, te da predstavljaju samo politički proglas, ali da inicijative za zakonodavne izmene kojim bi se kažnjavalo poricanje genocida mogu biti problematične.

„Skupština ne može da usvoji zakon o poricanju genocida u odsustvu presude bilo lokalnog bilo međunarodnog suda kojom se utvrđuje da je došlo do genocida. Da su neki sud na Kosovu ili Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju doneli presudu u kojoj se navodi da je na Kosovu izvršen genocid, Skupština bi imala osnova da predloži zakon o poricanju genocida. Međutim, nije mi poznato da takav slučaj postoji“, objašnjava Paluši za DW.

Ipak, i u tom slučaju, mišljenje je Palušija da bi takav zakon ugrozio ustavna prava građana na slobodu izražavanja tako što bi kriminalizovao određene izjave.

S druge strane, Kuštrim Kolići (Kushtrm Kolliqi), direktor prištinske organizacije Interga koja se bavi pravima manjina i tranzicionom pravdom, smatra da postoji potreba za suočavanjem sa prošlošću i ratnim zločinima i da bi predložena rezolucija bila dobar korak „u normalnom okruženju, ne i na Balkanu“.

„U principu, to je dobra rezolucija, to se podrazumeva, plemenito je zauzeti se za pravdu za žrtve koje su patile, koje su silovane ili koje su ubijene, ali imajući u vidu okolnosti, političke kalkulacije i igre na Kosovu, ko ovo radi i kako guraju ovu priču, to meni ostavlja prostora da budem skeptičan da će ova rezolucija imati pravnog efekta“, rekao je Kolići za DW.

Kolićija posebno brine inicijativa o osnivanju „Međunarodnog tribunala za Srbiju“, jer, kao i mnoge slične inicijative u poslednjih dvadeset godina „daje nadu i stvara nova očekivanja žrtvama i porodicama žrtava koje će se osećati izdano i tužno ako na kraju ne bude bilo rezultata“.

„Ovako ozbiljne ideje moraju pre iznošenja da budu konsultovane sa širokim brojem aktera, posebno kada tvrdite da će to biti međunarodni sud. Međunarodni sud podrazumeva da međunarodni akteri podržavaju ideju, a nažalost, po onome što su moje informacije, oni čak nisu bili ni informisani“, kaže Kolići za DW.

Paluši je saglasan u oceni da je i ova inicijative predsednika Skupštine politički pokušaj da se umanji potencijalni uticaj Specijalnog suda u Hagu za zločine UČK i objašnjava da Skupština Kosova nema nadležnost da formira međunarodni sud.

Oštre reakcije Beograda

Reakcije srpskog državnog vrha na ove vesti su jednolike – radi se o nastavku politike Prištine koja je započeta uvođenjem drakonskih carina i izglasavanjem Platforme o dijalogu, kako bi, prema rečima šefa srpske diplomatije, Ivice Dačića „što dublje sahranila ideju kompromisa“.

Pored ove, političke pozadine, direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, vidi i još jednu, a to je „odraz straha paničnog albanskog rukovodstva u Prištini da bi se i sami mogli suočiti sa odgovornošću zbog počinjenih ratnih zločina za vreme konflikta 1998, 1999. i kasnije 2004. godine“.

Kadri Veselji se inače ovih dana nalazi u središtu skandala zbog telefonskog poziva upućenog urednicima portala Gazeta Ekspres i televizije T7 koji su deo iste medijske kuće. Telefonski poziv i uvrede i pretnje na račun urednika usledile su nakon pisanja ovog medija da je predsednik kosovske skupštine u tajnosti odleteo u Hag kako bi se odazvao pozivu za saslušanje Kancelarije specijalnog tužioca.

Isti list je sredinom prošlog meseca, pozivajući se na neimenovane izvore u Specijalnom sudu, pisao i da će prve optužnice biti podignute ove godine i to protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, a zbog politički motivisanih ubistava Albanaca.

„Svaki sud koji formira država je nacionalni sud, bez obzira da li se naziva nacionalnim ili međunarodnim. Kosovu nije potreban novi sud kako bi se istražili mogući zločini koje je počinila srpska vojska, paramilitarne grupe ili policija do napuštanja Kosova 1999. Zločini počinjeni na teritoriji Kosova su u nadležnosti kosovskih pravosudnih organa i oni su mogli samostalno da ih istražuju od 2008. naovamo“, navodi Paluši.

Sagovornici DW efikasnije rešenje za suđenja ratnim zločincima vide u saradnji pravosudnih organa. „Kosovski sud ne može biti u potpunosti efikasan ukoliko ne postoji podrška i srpskih sudskih organa. Postoji potreba za saradnjom kada je reč o ratnim zločinima i osiguravanju pravde za žrtve jer mi možemo sprovesti suđenje u odsustvu, ali šta je rezultat? Kako se žrtva može zadovoljiti time?“, pita se Kolići.

DW

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.