Priština: „Rezolucija o genocidu“, fotografija i mediji

Foto: Koha

Danas je u Skupštini Kosova usvojena rezolucija o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločina bivšeg režima srpske države, počinjenih na Kosovu“. Na naslovne strane kosovskih medija danas, međutim, kao glavna vest dospela je fotografija uznemirujućeg sadržaja na kojoj se se prikazuje scena navodnog grupnog silovanja, a koju je poslanica Fljora Brovina u skupštini pokazala medijima, uz objašnjenje da su Albanku silovale srpske snage u prisustvu vezanih članova njene porodice. Priča o fotografiji je neposredno pred objavljivanje ove vesti dobila nov epilog. Novinarka Una Hajdari za KoSSev komentariše današnju sednicu.

una hajdari
Una Hajdari, novinarka

Već na samom početku sednice, u uvodnom izlaganju, jasni su bili cilj i poruka ove rezolucije, kaže Hajdari.

Da kosovska skupština Srbiju suoči sa činjenicom da je na Kosovu počinila genocid – citiram ono što je u skupštini danas rečeno“, navodi Hajdari.

Ona je, međutim, objasnila, da uloga skupštine nije da predlaže rezolucije takvog karaktera, kao i da se time poništavaju svi pravni procesi koji bi mogli, hipotetički, da dovedu do sudske odluke koja bi bila važeća.

„Ovo se isključivo radi za interne, lokalne političke poene, u trenutku kada PDK ima sve manju podršku, kada se zagreva čitava priča oko Specijalnog suda“, navodi Hajdari, dodajući da je jako indikativno to da tzv. rezolucija o genocidu dolazi kao predlog Kadrija Veseljija iz PDK.

Hajdari je takođe podsetila na to da je upravo ova stranka ranije akcenat stavljala na to da „igra odlučujuću ulogu u navodnom stvaranju nekog mira i stabilnosti na Kosovu“.

„Oni su uvek tvrdili da su stranka koja predvodi u svemu, stranka koja garantuje stabilnost, stranka koja sarađuje sa međunarodnim organizacijama, i to treba da bude indikativno ljudima, da PDK od svih stranaka, to predlaže, zato što oni žele da opet preuzmu raspravu o ratnim zločinima, kao što su prisvojili svu raspravu o ratu na Kosovu, o sukobu na Kosovu, oko nezavisnosti Kosova, jer su oni svakako na kraju bili na vlasti kada je proglašena nezavisnost, oni su opet hteli da preuzmu sav mandat za rasprave o ratnim zločinima, iako nisu bili jedina stranka kojih se to tiče“, objašnjava Hajdari ono što vidi da radi PDK.

I to su učinili, prema njenom mišljenju, na „najnekonstruktivniji mogući način“.

„U redu je osuditi ratne zločine, ali to nazvati genocidom je nipodištavanje onoga što se desilo, realnih tragedija koje su se desile i stradanja koja su se desila na Kosovu. Ceo svet se smejao kosovskoj skupštini danas, ali je u pitanju i nepoštovanje prema svim pravim genocidima, znači genocidima koji imiju sudski epilog, koji su pravnim procesima potvrđeni kao genocid, ni na jedan drugi način“.

Smatra da tome govori u prilog i to što se nijedna ambasada nije danas oglasila povodom ovog pitanja, kao i međunarodna zajednica, kojoj je, prema njenom mišljenju, jasno da Veselji ovo radi za lične političke poene.

Fotografija i mediji!

Današnju skupštinsku raspravu, međutim, barem prema onome što su kosovski mediji danas javljali, obeležilo je objavljivanje fotografije uznemirujućeg sadržaja – navodno grupno silovanje Albanke od strane srpskih snaga. U pozadini su prikazani, kako je objašnjeno, članovi njene porodice, koji kleče sa rukama vezanim iza leđa. Fotografiju je medijima u skupštini pokazala poslanica PDK Fljora Brovina (Flora Brovina).

Iako sa dramatično uznemirujućim sadržajem, ovu fotografiju su listom objavili kosovski mediji, čak i bez upozorenja o kakvom sadržaju je reč, ili zatamnjivanja fotografije. U propratnom tekstu, navedeno je i da je ova žrtva danas živa i spremna da svedoči.

Ubrzo su usledile brojne, oštre kritike na račun Brovine zbog objavljivanja ovakve fotografije. Kosovska mreža žena poručila je da je Brovina ovim činom pogazila princip dostojanstva žrtava. Među prvim reakcijama bila je poslanica Samoopredeljenja Saranda Bogujevci, koja je naglasila da su porodice uznemirene i da fotografija nije smelo da se objavi. U međuvremenu, u kosovskim medijima su zatamnjene prethodno objavljene fotografije, a negde su i uklonjene.

Nakon ovoga, u nekim medijima objavljena je i još jedna fotografija navodnog ubistva albanskog deteta, za koje se tvrdi da je prethodno takođe bilo seksualno zlostavljano.

Međutim, neposredno pred objavljivanje ove vesti, Insajderi, koji je danas i objavio fotografiju, sada donosi tekst pod naslovom „Fotografija koju je poslanica PDK objavila danas nalazi se na pornografskom sajtu u Iraku“. U tekstu sada navode da su preko pretraživača Google pronašli identičnu fotografiju navodno iz Iraka, da su pokušali da kontaktiraju Brovinu ali se ona nije javljala. I sada su objavili istu fotografiju sa zatamnjenim delovima, ali se iznad ove fotografije nalazi natpis „US Military crimes“.

Fotografija koju je Brovina danas pokazala preuzeta iz pornografskog filma

„To je samo nastavak ovoga što se danas dešava u skupštini, u smislu senzacionalizacije ovih jako bolnih tema. Brovina je to uradila na najdegutantniji način, i pogazila dostojanstvo mogućih žrtava seksualnog nasilja koje su najosetljivija vrsta žrtava nasilja tokom rata“, smatra Hajdari.

Žrtve seksualnog nasilja najosetljivija kategorija

Hajdari navodi da se tema žrtava seksualnog nasilja pokazala najosetljivijom u poleratnom Kosovu, „ljudi se objektivno ne bave time, a barata se brojkama koje nisu potvrđene“. Poručuje da je posebno težak položaj novinara koji se trude da ozbiljno izveštavaju o toj temi.

„Kad kažem ozbiljno izveštavaju, mislim da kritikuju tu brojku koja nije potvrđena i za koju niko ne zna odakle je izašla, to  se koristi za njihovo etiketiranje kao izdajnika, kao da nemaju saosećanja za ono što se desilo i za žrtve tog oblika nasilja“.

Uzimajući u obzir trenutnu političku klimu na Kosovu u zadnjih par meseci, Hajdari smatra da su mediji na Kosovu „potpuno izgubili sve filtere“ i da je to prvi put primetila na primeru taksi.

„Niko nije znao to na razuman način da kritikuje kao pogrešnu politiku jedne vlade, da to proizilazi iz nekog prepucavanja između Beograda i Prištine, ili da kažu kakav primer vi dajete građanima, u trenutku kada niko ne potencira kritične glasove prema nekoj politici koja je zapravo štetna za državu prvenstveno.“

Hajdari smatra da od tada, pa sve do sada, retki su bili mediji koji su pokušali uopšte da na objektivan način izveštavaju, a kamoli oni koji bi u ovoj situaciji trebalo da deluju kao neki smirujući element.

„Sve ovo je jako podseća na period 80-ih kada su „mediji na Kosovu, i oni koji su izveštavali o Kosovu, posebno igrali veoma lošu, ili sličnu ulogu u zaoštravanju tenzija između etničkih zajednica na Kosovu. Zato što nisu znali da procene trenutak kada oni treba da igraju ulogu racionalnog arbitra ili izvora racionalne analize za ono što se dešava u zemlji“, istakla je.

„Ovo je najbanalniji i najkonkretniji primer toga. Oni ne mogu da shvate koliku štetu nanose objavljivanjem fotografije, jedne osobe koja je još uvek živa, na najsenzacionalističkiji i banalniji način u medijima. Po mom mišljenju, to bi trebalo udruženje novinara da reaguje kako  bi se neki presedan uveo u praksu, da se to tako ne radi jer nas čeka specijalni sud, možda i lokalna suđenja za ratne zločine na Kosovu,  bilo to jugoslovenske vojske ili OVK. I ako oni sada, u ovoj fazi, kada još nema ničeg konkretnog, ne mogu na smiren način o tome da izveštavaju, onda nas čeka faza koja će možda krenuti u potpuosti da liči na ono što se dešavalo u medijima 80ih i 90ih“.

„Mislim da je situacija toliko degradirala poslednjih meseci, što se tiče medijske retorike, da ovo zapravo ne čudi uopšte, jer ne postoji nijedan urednik, koji će u tom trenutku reći ne ovo je previše“, ocenjuje Hajdari.

Iako je prošlo dvadeset godina od ratnih sukoba, i pokušaja da se nešto promeni u načinu na koji pričamo o drugoj etničkoj grupi i strahotama koje su se desile tokom rata, Hajdari navodi da „sada vidimo da se mediji na Kosovu, posle 20 godina, gore ponašanju nego što su se ponašali u nekim periodima posle rata“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.