Već godinama, u životu Roma na Kosovu, po onome što se vidi u naseljima u kojima žive, ali i po njihovim rečima, malo je promena na bolje. I u južnom delu Kosovske Mitrovice, život Roma nije idealan. U takozvanoj romskoj mahali živi skoro 3.000 ljudi, među njima oko 1.000 dece. Zbog nedostatka posla, sve više ih odlazi put zemalja Evropske unije ili u centralnu Srbiju.
Ovo je četvrta emisija u serijalu „Kako si komšija“.
Prva emisija govorila je o situaciji u kojoj se nalaze Srbi u Cernici, multietničkom selu u okolini Gnjilana, u kojem trenutno živi oko 3,000 Albanaca i oko 120 Srba. O tome čitajte ovde.
Druga epizoda govori o životima Srba u selima Suvo Grlo, Banje i Crkolez u metohijskom podgoru. O tome čitajte ovde.
Treća epizoda svedoči o životu Srba u Babinom Mostu, multietničkom selu u opštini Obilić. O tome čitajte ovde.
Haljit (Halit) Vehapi, kaže da stanovnici Romske mahale teško dolaze do posla, a i kada ga pronađu, ono što zarade nije dovoljno kako bi podmirili sve troškove.
“ Teško je. 100 evra mi je penzija, sa tih 100 evra…ovde radim sa tom gvožđarijom, sa otpadom, a nema ni posla, nema zarade, nešto da kažeš da je neka zarada, ali mora da se radi, mora da se održava porodica. Mučno. Živi se od socijale. Radiš dva tri dana, nedelju dana, pa deset dana odmaraš, nema posla“, kaže Vehapi.
Njegov komšija, Haljid Gušani, tvrdi da pojedini stanovnici mahale imaju srpska dokumenta, a drugi kosovska, a na osnovu kojih primaju socijalnu pomoć. Ipak, i on kaže da taj novac nije dovoljan, te da su često prisiljeni da „biraju“ na šta će da ga utroše.
„Plaćamo struju, plaćamo vodu. Čim ne uplatimo jedan mesec struju, odmah dođu i iseku. Odakle, nama? Primamo 100 evra, ili da jedemo, ili da se obučemo, ne znam…ili da platimo struju pa da ostanemo gladni. Nas ovde Roma nema mnogo. Nas uopšte niko niti pita, niti ih interesuje bilo šta“, kaže Gušani.
Kaže i da ih, za razliku od ranije, više ne posećuju, tj ne pomažu im, ni predstavnici međunarodnih organizacija.
„Samo kada je Dan Roma ili kada je glasanje, tada nas Rome cene dva tri dana. Posle dva tri dana, nema, ne poznaje nas niko“, poručio je.
Isto kao i sa dokumentacijom, deo mitrovačkih Roma se školuje u sistemu Republike Srbije, deo u kosovskom sistemu. Takođe – kada je lečenje u pitanju, jedni odlaze u severni, a drugi u južni deo Mitrovice.
Haljit Vehapi kaže da se leči u ambulanti u južnom delu, sa druge strane, Gušani u severnom.
„Moja deca idu u srpsku školu, zbog, da ne lažem, ove socijalne pomoći i dečijeg dodatka, a lečimo se isto. Ja se lečim u severnom delu. Dobro nas prihvataju, ja ne mogu da lažem, ja živim od Srbije“, poručio je Gušani.
Ovaj stanovnik Romske mahale poručuje da im novčani dodaci dobro dođu, ali i dodaje – „ako radiš – imaćeš, ako ne radiš – nećeš da imaš“.
Zbog nedostatka posla, ali i nezainteresovanosti, kako kažu, i domaćih i međunarodnih institucija, sve više mladih odlazi u zemlje Evropske unije.
Pojedinci koji sada žive na zapadu ili u centralnoj Srbiji, napravili su kuće u svom starom naselju, koje se razlikuju od onih koje su imali, a kako kažu, iako im nedostaje rodni kraj, nisu se pokajali što su otišli.
„Otišao sam da sredim moj život bolje, jer nije dobar život u Kosovskoj Mitrovici. Ima posla dva – tri dana, pa nemaš posla dva – tri meseca. Hoću da nađem sebi posao, da radim svaki dan, da radim svaki mesec, svake godine, da živim bolji život“, kazao je Rešat Beljulji koji se preselio u Beograd.
Kaže da bi svi ovde ostali da je „život lep“. Ukazavši na probleme sa kojima se meštani Romske mahale suočavaju, tvrdi da bi sve bilo bolje ukoliko bi imali svog predstavnika koji bi se borio za prava meštana Romske mahale.
Zbog svakodnevnih problema, Romi polako odustaju i od svojih vekovnih običaja. Ranijih godina bilo je veselo za Đurđevdan, međutim, danas, retki su oni koji slave.
Haljit Vehapi kaže da mlađe generacije ne poštuju običaje, ali i da ne misli da se ljudi „plaše“ da slave Đurđevdan.
Njegov sugrađanin, Haljid Gušani takođe se priseća lepih dana i višednevnog slavlja. Iako, tvrdi, on i dan danas praznuje, mnogi su odustali.
„Ranije je bilo mnogo dobro. Sada, pošto smo muslimanske veroispovesti, većina ne slavi. Ja za sebe slavim. Kupio sam jedno jagnje i to na severnom delu, pustio sam malo muziku i tako. Šta da radimo? Đurđevdan je. Mora da slavimo, to je naša tradicija. Oni kažu, zabranjeno. Pa zabranjeno je i da jedeš mnogo, zabranjeno je i vazduh mnogo da udišeš, jer ćeš da se ugušiš. Većina ne slavi. Inače, ranije, pre 30, 40 godina, tu je bilo slavlje i slavlje, znači tri, četiri dana se jelo i pilo, veselilo“.
Kaže da se sada sve promenilo, a kao razlog navodi lošu materijalnu situaciju.
U romskoj zajednici su ipak srećni što se barem odnos njihovih komšija prema njima promenio i što se polako prevazilaze stereotipi.
Rešat Beljulji kaže da su se ranije, kako Srbi, tako i Albanci, loše ophodili prema Romima.
„Sada – nemoj da diraš nikoga, neće da te dira niko. Poštuj ovoga, ima da te poštuje“, poručio je Beljulji.
Za prevazilaženje predrasuda najviše su zaslužni sami Romi. Sve ih se više školuje i sve je manje maloletničkih brakova.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
