Lideri EU danas će u Briselu razmotriti zastoj u dijalogu Beograd-Priština što je zatražio predsednik Kipra Nikos Anastasijadis. U EU navodno nisu zadovoljni time što Kosovo ignoriše zahteve EU, a i analitičari se slažu da su i takse i transformacija KBS ne samo poruke Beogradu, već i EU.
Kako su agenciji Beta rekli izvori u Savetu ministara EU, nekoliko zemalja je podržalo zahtev predsednika Kipra za raspravu o blokadi dijaloga Srbija-Kosovo zbog mera vlasti u Prištini.
Ocenjeno je da je to neprihvatljivo i da kosovske vlasti moraju da vode računa da one traže ne samo viznu liberalizaciju, već i približavanje EU kroz Proces stabilizacije i pridruživanja.
Rečeno je takođe da kosovski Albanci ne mogu da ignorišu zahtev EU da ukinu takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, ali i druge najavljene mere i da pritom smatraju da se mogu oslanjati isključivo na SAD.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio je 30. novembra u zvaničnoj poseti Kipru, tom prilikom održana je druga zajednička sednica Vlade Srbije i Kipra, a tada mu je Anastijadis i dao podršku najavom da će razgovarati unutar EU o carinskim dažbinama koje je kosovska vlada uvela Srbiji.
Pregovori između Beograda i Prištine u zastoju su već duže vremena. Poslednji sastanak održan 8. novembra bio je neuspešan, a Vučić je sa tog sastanka poručio da niko neće ići u Brisel dok Priština ne ukine porez na uvoz robe iz Srbije koji je u tom trenutku još uvek iznosio 10 odsto od ukupne vrednosti robe.
Nakon tog događaja, odnosi dve strane dodatno su eskalirali nizom političkih poteza, ali i najava iz Prištine. Prvo je Priština podigla carine na uvoz robe iz Srbije i BiH na 100 odsto, zatim je usledila akcija hapšenja četvorice Srba koje Specijalno tužilaštvo Kosova sumnjiči da su saučestvovali u ubistvu Olivera Ivanovića. Jedan od osumnjičenih, za kojeg se kasnije ispostavilo da se radi o potpredsedniku Srpske liste, Milanu Radoičiću je izbegao hapšenje nakon čega je viđen u Srbiji kada je predvodio delegaciju političkih predstavnika kosovskih Srba na sastanak u Predsedništvu. Najzad, Priština je ovih dana najavljivala nove mere protiv Srbije, ali je na ovonedeljnom sastanku vlade ipak odlučeno da se odloži izglasavanje tih mera kako bi videli da li će Srbija prestati sa „agresivnim potezima“.
U međuvremenu kosovski premijer Ramuš Haradinaj optužio je visoku predstavnicu Evropske unije Federiku Mogerini da je ona uništila dijalog „koji je imao za cilj normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, pretvorivši ga u dijalog o teritoriji, granicama ili razmenama“, da bi odmah potom, srpski predsednik Aleksandar Vučić stao u njenu odbranu. Mogerini nije kriva za dijalog – krivci mogu da budu Beograd i Priština, rekao je juče iz Abu Dabija.
Analitičari o taksama: Ovaj potez je poruka i za EU, idemo u susret velikim neizvesnostima za dijalog
Skorašnjim potezima Prištine, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, Haradinaj je ojačao poziciju Kosova i pokazao da ima moć da uzvrati udarac Beogradu.
“Mislim da je onaj koji štiti ove poteze (Vašington). Haradinaj je već ubrao poene na međunarodnom i unutrašnjem planu. Na međunarodnom planu je pojačao poziciju Kosova u daljem dijalogu i pokazao da ima moć da uzvrati udarac Srbiji. Na unutrašnjem planu je ovim merama koje je uveo i najavljenim koje nije uveo, ubrao poene kod domaće javnosti, i pokazao čvrstu ruku prema Srbiji. Ispunio je cilj koji je želeo da postigne,” istakao je Popov gostujući u Danu uživo TV N1.
Podsetio je i na to da Vašington jeste osudio mere koje je Priština preduzela, ali da je ta reakcija bila isuviše blaga.
“Da je Amerika htela da primeni mere koje joj stoje na raspolaganju, mogla je da natera Haradinaja da odmah povuče te mere. Očigledno je da Haradinaj uz podršku Amerike može da istrajava. On čak prekorima Mogerinijevoj stavlja do znanja da ima moćnijeg zaštitnika nego što je EU,” ocenio je Popov.
Upozorava, međutim, da Haradinaj takvim pristupom prema Briselu može na duže staze da izgubi na popularnosti kod domaće javnosti, jer se građani Kosova osećaju hermetički zatvorenim zbog izostanka vizne liberalizacije sa EU, a ovi potezi će, prema njegovoj oceni, samo dodatno odužiti taj proces.
Komentarišući najavljenu transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku, Popov je rekao da ta mera, koja je inače suprotna Ustavu Kosova, sigurno neće ojačati poverenje između Beograda i Prištine, niti će doprineti smirivanju strasti u regionu.
“Ali taj moćni zaštitnik očito odobrava takvu meru (…) Amerika time narušava stabilnost u našem regionu i celoj Evropi,” zaključio je Popov.
I politički analitičar iz Prištine Astrit Gaši smatra da Vlada Kosova svojim postupcima ne želi da redefiniše samo odnose sa Srbijom, nego i sa EU.
“Dakle, uvođenjem taksi i formiranjem vojske, Priština želi da otvori oči Uniji u vezi sa svojom političkom pozicijom,” istakao je on takođe za TV N1.
Dok američka administracija pruža punu podršku proširenju mandata KBS kroz zakonske izmene, iz NATO, ali i pojedinih zemalja EU, poput Nemačke i Slovačke, stižu poruke da je trenutak za ovaj potez loš i da Kosovo treba ovaj proces da planira u skladu sa zakonom, odnosno, kroz ustavne promene.
Specijalni sud u senci događaja
Sem novogodišnje rasvete, iznad prištinskih ulica od juče se mogu videti i zastave SAD-a. Postavljene su dva dana pre dugo očekivane sednice kosovske skupštine na kojoj bi trebalo da budu usvojena tri zakona o transformaciji KBS u vojsku Kosova.
Istovremeno, sa ovim potezima kosovske vlade poznata su i prva imena bivših pripadnika, odnosno komandanata OVK koja će uskoro otići u Hag po pozivu Specijalnog suda za Kosovo, iako još uvek bez potvrde da li u svojstvu optuženih ili svedoka. Formiranje Specijalizovanih veća za ratne zločine na Kosovu koji su počinjeni ili započeti na Kosovu između januara 1998. i kraja decembra 2000, odnosno napori da postanu funkcionalna na samom Kosovu pratile su brojne kontraverze i snažan otpor i ovo su prvi vidljivi pomaci od formiranja suda, odnosno, usvajanja Zakona o ovom sudu u kosovskim institucijama 2015. godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
