Šapa: Zašto je bitna sterilizacija i kako dovodi do smanjenja broja pasa na ulici

Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“ otpočelo je seriju objava u kojima obrađuju različite teme koje najviše interesuju građane Kosovske Mitrovice, a u vezi sa napuštenim psima. Prethodna objava ticala se trovanja pasa – pojave koja se neretko dešavaju u gradu. Novom su obradili temu sterilizacije, odnosno kastracije životinja i na koji način ona dovodi do smanjenja broja napuštenih pasa.

Psi su, objašnjavaju iz „Šape“, teritorijalne životinje koje istu brane, zato što je ona njihov dom, a pre svega izvor hrane, te opstanak svakog psa zavisi od teritorije koju „drži“. U skladu sa tim, preciziraju, dominantniji psi imaju „bolju“ i veću teritoriju, a manji i slabiji manju. Psi poštuju podelu teritorije i svaki pas zna dokle i gde može da ide.

„Dakle, ako uzmemo u obzir da će ovde, na prostoru na kome živimo, uvek biti pasa, bez obzira koliko ih ubijali, čak i da se otrov razliva cisternama niz ulice, biće ih zato što ih ima svuda oko nas, u svakom kraju, selu, mestu, dvorištu, u svakoj opštini, u svim zemljama u okruženju – hiljade i hiljade pasa koji se razmnožavaju zato što nismo jedini koji ovaj problem nisu rešili… Znači pasa će biti i to je nešto što moramo prihvatiti (pre nego što se svi potrujemo od količine otrova koji se besomučno baca) i sa psima jednostavno moramo živeti“, poručuju iz „Šape“.

Ukoliko psi imaju dovoljno hrane, zdravi su i priviknuti na ljude koji tu žive, onda je jedini problem koji treba rešiti, navode, sprečavanje njihovog razmnožavanja, što se postiže sterilizacijom, odnosno kastracijom.

„Sterilisani i kastrirani psi ostaju da žive u svom kraju, ne prave potomstvo, broj se ne povećava, a oni ČUVAJU TU TERITORIJU od dolaska i naseljavanja drugih pasa“, poručili su iz „Šape“.

Ujedno navode i da su psi ti, a ne ljudi, koji određenu teritoriju mogu odbraniti od drugih pasa:

„Inače bismo mi ljudi morali da organizujemo straže u tri smene da bismo sprečili druge pse da se tu nastane“.

Zato je, tvrde, bitno da se sterilisani, odnosno kastrirani psi ne truju i ubijaju, jer oni su saveznici broj 1 u reševanju problema prevelikog broja pasa na ulici.

Jedino što građani treba da urade, poručuje „Šapa“, jeste da upoznaju pse iz svojih krajeva, ne maltretiraju ih i teraju ih sa teritorija, ponekad ih nahrane, i nikada neće imati problema sa njima, a zauzvrat oni će danonoćno čuvati kraj od drugih pasa.

Na našu veliku nesreću i razočaranje, građani ne razumeju ove zakone prirode i važnost teritorijalnosti kod pasa

Članovi Udruženja „Šapa“ prethodnih godina sprovodili su takozvani CNVR program, a za te svrhe, kako su sada saopštili, korišćene su velike sume novca koji su donirali opština Severna Mitrovica, švajcarska fondacija „StrayCoCo“, a priloge su davali i građani.

„Članovi Udruženja su godinama volonterski učestvovali u projektima sterilizacije pasa sa ulice, hvatali ih, odnosili kod veterinara i vraćali na njihove lokacije, da bi ti psi na kraju bili otrovani i ubjeni, a sav trud, vreme i energija volontera koji sve to rade za dobrobit grada potpuno poništeni“, poručili su.

Objavu su zaključili primerom toga šta se desi kada jedan pas koji godinama živi na svojoj teritoriji bude otrovan:

„Na setalištu je živela kuja koju su zvali Zorka, smeđe-braon boje, sterilisana i debeljuškasta zato što su je svi hranili, mirna i miroljubiva, deca su je volela i igrala se s njom. Pošto svaki pas po svojoj prirodi služi čoveku, Zorka je kao svoju misiju (a za koju su samo retki znali) imala to da čuva decu i ljude na šetalištu od upada pasa iz bočnih ulica, posebno pasa koji žive iza prolaza na sredini šetališta ka Bošnjačkoj mahali (kod Uprave prihoda). U tom kraju živi nekoliko prilično agresivnih polu-vlasničkih pasa koje „vlasnici“ drže slobodne oko kuće. Psi su naravno agresivni zato što je i vlasnik agresivan (u to su se uverili volonteri Udruženja kada su hteli da pošalju pomenute pse na sterilizaciju pa im ‘vlasnik’ nije dozvolio). Elem, Zorka je zbog tih pasa uvek ležala na šetalištu s jednim okom ka prolazu i svaki put kad bi neki od njih pokušao da uđe na šetalište, ona bi ga pojurila nazad. 

U toku jedne od više serija masovnog trovanja u Kosovskoj Mitrovici, stradala je i Zorka. Nedelju dana kasnije, navodi „Šapa“, dobili su poziv iz Zavoda za javno zdravlje zbog alarmantnog broja ujeda u blizini prolaza na sredini šetališta.

„Verujemo da je tako jer Zorke više nema“, zaključilo je Udruženje za zaštitu životinja „Šapa“.

Pročitajte još:

Šapa: Da li i dalje mislite da će trovanje zapravo smanjiti broj pasa na ulicama?


O skorijim trovanjima pasa u Kosovskoj Mitrovici, ali i pokretanju istrage, čitajte u posebnim vestima:

Nastavlja se sa trovanjem pasa u Mitrovici, „Šapa“ traži sterilizaciju, građani azil

Nova serija trovanja pasa u Kosovskoj Mitrovici

Još jedno masovno trovanje pasa u K.Mitrovici, drugo za nešto više od nedelju dana

Pokrenuta istraga zbog trovanja pasa u K.Mitrovici

Novo trovanje pasa u K.Mitrovici, Šapa poziva na opreznost usled nepoznatog porekla otrova, pripremaju prijavu



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.