Ponadali smo se da će određena grupa naših istaknutih oslobodilaca postati ponos i idoli nacionalne slobode, ali imajući u vidu da se prema njima najavljuje optužnica MSS, oni umesto da budu nacionalni ponos, postaju obavezni uzrok svoje korekcije nacionalnog oslobođenja!
Bio sam među prvima koji se posle Kumanovskog sporazuma vratio iz Albanije, preko Makedonije na Kosovo, u pratnji mnogobrojnih vozila na putu, dok iz vazduhu, raznovrsni – bojni helikopteri, sa oznakama NATO-a…. Približavajući se Prištini, masa građana u posleratnoj euforiji egzaltirana ulaskom NATO-a, potom i uniformisanih pripadnika UČK-a, klicala je – NATO, NATO….
Posle veoma kratkog perioda, masa građana se ubrzano vraćala na Kosovo u nadi da će sloboda biti samodovoljna da se izgradi dostojanstvena budućnost, drugačija od dotadašnje. Građani nisu shvatili, ili nisu hteli da shvate da ćemo biti slobodni samo našom odlukom da se suprostavimo stanju koje se stvaralo.
Građani su pružili vekovni otpor tlačiteljima koji nisu imali savest i smisao za pravdu i dostojanstvo. Ali nisu slutili ili nisu hteli da naslute, da se neki ratni heroji, dotadašnji simboli, salto morale, preko noći transformišu u salto morale! Nažalost, dvadeset posleratnih predanih godina istopile su većinsku nadu, pretežno mladih, da će doći taj sudbonosni dan posle oslobođenja…! Umesto da građani, zajedno sa oslobodiocima ostvare vekovni san kako bi na Kosovu bilo bolje, Kosovo je pretvoreno u beznadežnu domovinu…
Nažalost, našom krivicom, došli smo u situaciju da određeni, značajni oslobodioci, umesto da se pretvore u idole oslobođenja i nacionalne slobode, postanu obveznici prema MSS, i to za ratna krivična dela i dela protiv čovečnosti! Umesto da se oni pretvore u modele nacionalne slobode i nacionalnog ponosa, oni se potencionalno pretvaraju u obavezne uzroke korekcije nacionalnog oslobođenja!
Izneverenom nadom, deca roditelja koja su se meteoričnom brzinom vraćala u nadi da će sloboda biti samodovoljna za dostojanstven zivot, posle dvadeset godina rizikuju svoje živote (slučaj Tisa) kako bi pobegli iz domovine svojih očeva, koji su za razliku od njih, pre dvadeset godina, rizikovali svoje živote da stvore državu iz koje danas beže njihova deca!
Više od pedeset hiljada državljana Kosova se odreklo kosovskog državljanstva, više od pola miliona kosovara je napustilo Kosovo. Na osnovu jedne nacionalne ankete, oko 64% mladih čeka viznu liberalizaciju kako bi krenuli glavom bez obzira!
Poštovani prijatelju, nije daleko dan, kada će na Kosovu ostati samo nesavesni politički činioci, njihovi podržavaoci i veliki broj bespomoćnih koji ne mogu naći nikakvo drugo rešenje.
Postavlja se pitanje: Da li je narod koji je dokazao istorijsku spremnost za žrtvovanje, kako bi stvorio državu, zaslužio ovakvu sudbinu?
Ne. Zato, krajnje je vreme da narod doživi katarzu, da se osvrne. Ne treba da se ponosimo onima koji nas srame! Ne možemo verovati više onima koji su nas lagali i razočarali!
Posle svega što Međunarodni specijalni sud najavljuje, ne treba da tretiramo kao heroje one koji će se suočiti sa pravdom zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti! Jer, nijedan individualni zločin prema nedužnim civilima različitih nacionalnosti i ideolskih boja, koji će osuditi MSS, neće zaseniti istorijsku i pravičnu borbu UČK za oslobođenje, naprotiv, skinuće tamni veo koji visi od pojave izveštaja Dika Martija.
Ovu istoriju ne može promeniti nijedan dostojanstven istoričar, nijedna pojedinac koji sumnja i pravičnu borbu, nezavisno od pojedinačnih slučajeva, koji pokušavaju da se identifikuju s njom. Vreme je da se građani ponašaju odgovorno prema budućnosti ukoliko ne žele da ispaštaju od neželjenih događaja koji nas očekuju.
Ovom prilikom pojedinci, prema kojima je najavljena optuznica MSS, treba da pomognu budućnosti tako što će se dostojanstveno suočiti sa istinom. Treba da vrednujemo svaku ličnost u zavisnosti od potvrđenih činjenica. Kosovo i kosovari imaju budućnost jedino ukoliko shvate da je poslednje vreme za velike i izuzetne promene.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
