Reakcije iz Prištine na Spasovdan u istoimenom hramu: Neće se tolerisati provokacije, danas protest; ne nasedajte na zamku da ponovimo 17. Mart

Izvor
KoSSev
-
Foto: Eparhija raško-prizrenska

Vest je ažurirana

„Tokom današnjeg dana obavešteni smo o događaju Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, održanom u nedovršenoj zgradi koja je izgrađena na imanju u vlasništvu Univerziteta u Prištini, u vreme srpskog represivnog režima na Kosovu. Kosovska policija nije unapred obaveštena o ovoj aktivnosti i to predstavlja kršenje pravila javne bezbednosti na Kosovu“, poručio je kasno večeras kosovski ministar omladine, sporta i kulture, Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku).

Ovo je ujedno i prva zvanična reakcija kosovskih vlasti do sada na današnje obeležavanje hramovne slave Spasovdana u nedovršenoj crkvi Hrista Spasa, ne i poslednja.

A poslednja za ovo veče stigla je od studenata iz Prištine, koji su, kako su najavili večeras kosovski mediji, najavili u petak protest u 11 časova zbog događaja u crkvi.

„Pozivamo vas da učestvujete u posmatranju aktivnosti Studenskog parlamenta Univerziteta u Prištini Hasan Priština, koja će se održati kao reakcija protiv religiozne aktivnosti/obreda koja je održana u ilegalnom objektu u okviru prostorija univerziteta. Događaj će se održati sutra, 11. juna, 2021 u 11 časova ispred objekta Srpske pravoslavne crkve“, navedeno je u proglasu, prenosi Zeri.

Univerzitet u Prištini „Hasan Priština“ izrazio je „duboku zabrinutost zbog verske ceremonije koju je juče organizovala Srpska pravoslavna crkva, u zgradi koju je nelegalno izgradio bivši srpski režim u kampusu UP“, saopštili su rano jutros iz ove ustanove.

Ovaj Univerzitet obavestio je javnost da se postupak i lokacija izgradnje ovog objekta trenutno vode u parničnom postupku u Osnovnom sudu u Prištini, pa zbog toga jučerašnji razvoj događaja vide kao “ pokušaj da se UP izvede pred svršen čin, kao i pokušaj uticaja na sudski proces“.

Navode i da će preduzeti sve neophodne pravne radnje kako bi univerzitetski kampus oslobodio svih nelegalno izgrađenih objekata, uključujući i objekat u „kome je organizovana dotična ceremonija“.

Takođe, pozivaju sve aktere uključene u procese kroz koje Kosovo prolazi, da doprinesu razjašnjenju ove situacije, a kako navode, u skladu sa zakonskim normama.

„UP još jednom ponavlja stav da je univerzitetski kampus posvećen samo studentima i akademskim aktivnostima, kao i da osuđuje svako ponašanje koje predstavlja provokaciju za studente, osoblje i građane zemlje“, zaključuje se u saopštenju ovog Univerziteta.

Vladika Teodosije sa nekolicinom vernika i sveštenika, prvi put posle 23 godine, obeležio današnji praznik u ovom hramu.

Ali, to je za kosovske zvaničnike, „provokacija“.

Podsećajući na to da je crkva, to jest, kako je Čeku opisao „imovina na kojoj je uspostavljena nedovršena struktura“, trenutno u postupku spora sa prištinskim univerzitetom „Hasan Priština“, kao stranom koja tuži, i bez spominjanja kontratužbe SPC, Čeku je naveo dalje:

„Iz tog razloga, nijedna stranka koja je deo sudskog postupka ne usuđuje se da vrši pritisak na sudove. Pozivamo da se takve situacije ne ponavljaju i da se zainteresovane strane u ovom sudskom predmetu uzdrže od direktnog ili nasilnog pritiska na pravosudne institucije“.

U objavi na Fejsbuku, ovaj ministar, poznat srpskoj javnosti pre svega po pismima Evropi Nostri u UNESKU, a protiv označavanja Visokih Dečana kao ugroženog kulturnog dobra, i to srpskog, u najnovijoj objavi na Fejsbuku naveo je:

„Sloboda verskih aktivnosti zagarantovana je Ustavom i zakonima Kosova i zaštićena je svim institucionalnim mehanizmima. Međutim, verske aktivnosti ne mogu se koristiti u političke svrhe, niti kršiti red, zakon i pravdu. Za mir koji danas uživamo, platili smo visoku cenu, tako da kosovske institucije neće tolerisati radnje koje utiču na javnu bezbednost, intervenišu u nezavisnosti sudstva i promovišu sukobe koji ugrožavaju suživot među zajednicama“.

Dok je za srpske čitaoce kao vest odjeknulo to što je prvi put od ’98 u hramu koji je početkom devedesetih bio zamišljen da bude centralni pravoslavni hram u Prištini, sa nekolicinom vernika i vladikom Teodosijem, proslavljena istoimena slava, za kosovsku javnost su u prvi plan postavljene informacije da se uoči samih razgovora u Briselu u „Miloševićevoj crkvi“ desio događaj sa ciljem provokacije.

Do sada ipak nije bilo mnogo kosovskih zvaničnika koji su se javno oglasili.

Daut Haradinaj, koji će se kandidovati za prištinskog gradonačelnika ispred AAK, nazvao je ovaj događaj „uvredom za građane Kosova“ i provokacijom, pozivajući vladu i opštinu da odmah reaguju.

I „Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu“, poznatiji kao KMDLNJ, upotrebio je iste reči – „uvreda“ i „provokacija“ za studente. To što se služba organizuje u nedovršenoj zgradi sa neregulisanim pravnim statusom, KMDLNJ naziva „manipulacijom“. Ista organizacija poznata je po nedavnom oštrom napadu na igumana Visokih Dečana.

Predsednik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj u svojoj reakciji ocenjuje da je „danas karakter države Kosovo ugrožen i da su prema njemu otvorene nove teme u dijalogu sa Srbijom koje će biti potvrđene na sastanku u Briselu 15. juna“.

I on je odgovornost prebacio i na aktuelnu kosovsku vladu, poručivši da je liturgija održana uz dozvolu Vlade Kosova, jer to, prema njegovim rečima, ne može biti osigurano bez dozvole, obezbeđenja i političke podrške.

„Ova liturgija je bar religiozna. Sve ostalo u vezi s tim je političko, usmereno samo na iskrivljenje istorije, istine i opravdanja genocidnog režima, poput Miloševićevog. Ruševine podignute i nedovršene u vreme okupacije trebalo je tretirati kao takve – projekat šovinističkog otuđenja protiv Albanaca koji je zaustavljen i nikada nije završen“, poručio je Hodžaj takođe preko Fejsbuka.

Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard Tahiri takođe je komentarisao današnje održavanje liturgije u crkvi Hrista Spasa iznoseći kritike na račun kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Tahiri je na Fejsbuku napisao da je “Kurtijeva vlada pronašla ključ crkve koja je ilegalno sagrađena i koja simbolizuje teror Slobodana Miloševića”.

“Pre nego što treba da sedne za pregovarački sto sa Vučićem, premijer se pobrinuo da mu da ‘poklon’ kako bi mu popravio raspoloženje, a sutra će na sednici sa nama sigurno pričati o principima i sličnim stvarima”, napisao je Tahiri.

Civilni aktivista i studentski lider Ron Đinovci (Rron Gjinovci) je poručio da ukoliko je kosovska vlada znala i dozvolila da se održi liturgija „sada mora da pripremi dugačko objašnjenje“. „Mada ne znam kakvu vrstu objašnjenja mogu da daju“, naglasio je.

Bivši bliski savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija, i jedan od najcenjenijih intelektualaca na Kosovu, koji je u nemilost javnosti, ali i samog Kurtija pao kada je javno progovorio i o mogućim zločinima albanske strane, Škeljzen Gaši (Shkëlzen Gashi), sada naglašava da Kosovo ne sme da upadne u zamku ponavljanja 17. marta ukoliko bi reagovalo na „provokaciju“ SPC.

On ipak podseća na to da su crkve na Kosovu sa statusom Srpske pravoslavne crkve regulisane Ahtisarijevim paketom za koji su glasale sadašnje (opozicione) stranke, i da je zato red sada da one „zaćute“.

Crkvu „finansirao zločinac Arkan“

„Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu, prema Ahtisarijevom paketu, sastavni je deo Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Beogradu. 2008. godine za Ahtisarijev paket glasali su poslanici kosovske skupštine, uključujući sve poslanike političkih partija danas – PDK, LDK i AAK. Na nesreću, crkva u kampusu Univerziteta u Prištini, nelegalno sagrađena tokom okupatorskog režima srpskog vođstva sa zločincem Milom Ševićem, koju je platio zločinac Arkan, deo je Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“, naveo je.

„Ahtisarijev paket, koji su izglasali PDK, LDK i AAK, kaže da Kosovo ne može sprečiti sveštenike i ostale članove pravoslavne crkve da uđu i ostanu na Kosovu. Pored toga, prema ovom paketu, svojstva Srpske pravoslavne crkve na Kosovu su nedodirljiva i ne mogu biti predmet eksproprijacije“, objasnio je Gaši.

Ipak, to što je u ovom hramu obeležena slava i za Gašija nema dileme da je u pitanju provokacija, ali na koju Albanci ne treba da nasednu da bi se ponovio 17. mart.

„Još jednom: Kosovo ne bi trebalo da naseda na današnju provokaciju Srpske pravoslavne crkve, koja ima za cilj da nas podstakne da reagujemo kao u martu 2004. godine, tako da, pošto je steklo status zaštićenog područja za pravoslavne crkve i manastire, sada dobija status eksteritorija“.

„Dakle, drugi red (PDK) i četvrti red (AAK), tišina, sada kada ste danas glasali za ono što se danas dogodilo u crkvi u kampusu Univerziteta u Prištini“, poručio je Gaši.

„Hram u Prištini treba da bude hram svih nas, da nas objedinjuje i sabira u miru, ljubavi i slozi“, poručio je u besedi iz nedovršene crkve koja se nalazi između nekadašnje Univerzitetske biblioteke, a sada kosovske narodne biblioteke i Filozofsko/filološkog fakulteta, kao i katoličke katedrale.

„Služenjem danas u ovom hramu mi svedočimo ko smo, ko smo bili i šta treba da budemo u budućnosti. Svedočimo da se nikada nećemo odreći naših svetinja i da one nama pripadaju i da su zalog našeg večnog života. Iako sabrani danas u malom broju, mi smo seme za neke buduće hrišćane i neka bolja vremena kada će ovaj hram biti završen i ispunjen vernicima”, poručio je vladika Teodosije pred nekolicinom vernika.

Među njima, i nekadašnjim kosovskim ministrom u pet mandata, iz Srpske liste, Daliborom Jevtićem.

On se, zajedno sa Kancelarijom za KiM, opredelio da istakne u prvi plan dolazak Kosovske policije „na uviđaj“ .

To vidi kao „neprimeren odgovor vlasti“ na poziv Episkopa raško-prizrenskog Teodosija na mir i suživot“.

„Liturgija, molitva, poziv na mir i suživot jutros u Prištini od strane vladike Teodosija. Niti jedna politička izjava od strane bilo koga. Nakon uskršnje ‘čestitke’, 0 vakcina za Srbe na Kosovu i kršenje prava Srba odgovor vlasti – slanje policije i uviđaj oko hrama Hrista Spasa“, navodi se u Jevtićevoj reakciji na Tviteru.

Direktor Kancelarije za KiM, dolazak kosovske policije na lice mesta je ocenio kao „brutalnu demonstraciju sile i verske netrpeljivosti koja dolazi iz Prištine“.

Hram Hrista Spasa predmet je osporavanja kosovske javnosti i vlasti, odnosno sporenja sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Pre skoro četiri godine Univerzitet u Prištini, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi gradski hram, tužio je SPC zbog navodne uzurpacije više od četiri hektara zemljišta univerziteta.

Kako je zemlja zvanično u vlasništvu pravoslavne crkve „Sveti Nikola“, Eparhija je potom na tužbu Univerziteta u Prištini odgovorila kontra tužbom, te je 2017. Univerzitet izgubio prvu parnicu, dok je ročište u martu ove godine pred Osnovnim sudom u Prištini, kako su pisali kosovski mediji, odloženo.

Hram Hrista Spasa čija je gradnja započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata, više je puta bio izložen napadima, u jednom trenutku je korišćen i kao javni toalet. Takođe, korišćen je i za muzički spot, a 2015. godine zidovi hrama su poslužili i kao „bedemi za alpinizam“.

I dok Albanci smatraju da je podignut na zemljištu univerziteta, Crkva je više puta isticala da će svaki nasrtaj na hram tretirati kao otvoren napad na SPC. SI danas je Eparhija raško-prizrenska naglasila da sa vernicima ostaje uporna u nastojanju da se ovaj hram što pre završi i da se u njemu služe liturgije.

Opširnije o današnjem događaju u:

Prvi put od ’98 proslavljena slava u Hramu Hrista Spasa u Prištini

„Isus mrzi Srbe“

Konačno, kasno večeras je preko društvenih mreža, britanski publicista i dobar poznavalac regiona u kojem trenutno i živi Jan (Ian) Bankroft, objavio fotografiju uz kratku poruku da je nakon liturgije na kapiji osvanula crvenim sprejem sveže ispisana poruka „Isus mrzi Srbe“.

 

 


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.