Razgovor sa jednim Srbinom o sudbini jezera "Gazivode": Njihovo ili albansko?!

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog) Piše: Baškim Kastrati

Za jezero Gazivode se očekuje "bitka" između Prištine i Beograda, o čijoj će se sudbini odlučivati u Briselu. Ali u čemu je za Kosovo značaj ovog jezera koje se nalazi na granici sa Srbijom? Za nas govori srpski pecaroš, čije ime i lik smo u obavezi da sakrijemo, jer on pripada zajednici previše ekstremno nacionalističkoj, koja bi ga živog razbila, ako prizna da je razgovarao sa novinarom, kosovskim Albancem…

Jezero Gazivode je neverovatne lepote, duša i život Kosova. Ovo se jezero nalazi na severo-zapadu zemlje, u dolini Kolašina koji razdvaja planinu Mokru Goru i nacionalni park Dubeća na jednoj strani, od planine Rogozne na drugoj strani.

Gradila ga je krajem 70-tih SFRJ, država koja je danas mrtva, ono je u četvrtak sedelo mirno pred političku oluju koja će ga uskoro udariti po celoj dužini od 23,3 km, prosečne širine, od oko 300 i oko 100 m dubine.

Izgradnja brane jezera počela je 1978. godine i završena godinu dana kasnije, odnosno 1979. Jezero se punilo četiri godine, količinom vode koju danas ima, kažu lokalni stanovnici.

Voda jezera, hidroelektrana i sistem za navodnjavanje "Ibar-Lepenac", daje dušu gradovima, selima, plodnom tlu dobrog (velikog) dela kosovske doline.

Ali jezero Gazivode ruši stubove između Srbije i Kosova kome pripada.

Sudbina jezera neće biti određena u Prištini ili Beogradu, već u nekoj drugoj zemlji, u Briselu, gde će delegacije dveju država, Kosova i Srbije, sesti "prekrštenih nogu'' da rešavaju stare probleme među njima.

"Bog je dao jezero Kosovu, da koristi vodu za piće, za industriju i za navodnjavanje zemljišta, dok je Srbiji, Bog dao ovu vodu samo za turizam", kažu stanovnici.

Od 23,3 km dužine jezera, veći deo od 16 km nalazi se na teritoriji Kosova, dok je 7 km u Srbiji, objašnjavaju stanovnici Zubinog Potoka.

"Na kosovskom delu, zbog velike dubine i veoma strme konfiguracije njegove obale veoma je teško da se razvije turizam, kao i korišćenje vode za piće, industriju i navodnjavanje pripada i dovoljno je za Kosovo" rekao je neimenovani Srbin, koji je nastavio sa pecanjem na svojoj vodi.

"Treba da znate da je most na Brnjaku kojim se prelazi jezero tamo-ovamo, granica koja odvaja Kosovo od Srbije, a odatle su obale obimnija, ravnije, gde postoji nekoliko plaža, voda je plitka; dakle, turizam je mnogo veći,"kaže pecaroš.
Bog je Kosovu dao jezersku vodu, a Srbiji turizam; ako se Srbija ne slaže, onda neka vodu vrati natrag uzbrdo", rekao je za portal tesheshi.com

Hidrosistem Ibar-Lepenac, ima 49 km zatvorenih i otvorenih kanala čiste vode preko polovine Kosova; a takođe, ovim kanalom se isporučuju pitka voda sledećim gradovima: Mitrovici, Zvečanu, Vučitrnu i Srbici, i mnogim okolnim selima; a od 2016. godine se očekuje da jezero Gazivode snabdeva vodom i Prištinu.

"Mi meštani, obični ljudi, umorni smo. Sve kafane i pansioni koji su na kosovskoj obali jezera zatvoreni su, bez gostiju. Nema gostiju, jer nema sigurnosti, političari su to uradili zarad njihove koristi", rekao je srpski pecaroš.

Kada bi bilo bezbednosti, bilo bi i gostiju, svi bi se Albanci zaustavljali u kafanama i lokalima u selu Košutovo. A ako bi ovde došli, ekonomija bi rasla, ali ovde samo dolaze trgovci krijumčari", kaže stanovnik Zubinog Potoka koji ilegalno peca na jezeru.

Nastavio je dalje: "Ja ne želim da pričam da je Vlada Srbije uvek u pravu, ali ništa bolje ne radi ni Vlada Kosova.
Ako Vlada Kosova hoće jezero, treba i stanovnici da to žele; treba više da investira u ovu oblast, uglavnom u poljoprivredi, jer je ovde poljoprivreda uništena zbog jezera.
Čak i ono malo zemlje što nam je za hleb ostalo, nismo u mogućnosti da iskoristimo, jer je voda suviše hladna.

Voda iz brane dolazi sa 60 m dubine da bi funkcionisale turbine hidrocentrale Gazivode, a temperatura vode je samo 6 stepeni celzijusa.

Jezero je siroče bez ičije nege, flora i fauna su teško oštećeni zbog seče šuma bez ikakvih kriterijuma, kao i ribolova dinamitom i električnom strujom", rekao je pecaroš.

Drugo – čišćenje, kako za jezero, tako i za stanovnike, činjenica je da je oko 30 sela na obe strane, koja ispuštaju kanalizaciju (otpadne vode) u jezero, što je katastrofa samo po sebi.

Pecaroš kaže da ima mnogo godina da niko nije upecao ili video bilo kakve „crvene rakove“, kojih je u jezeru bilo u izobilju, upravo zbog otpadnih voda koje se ispuštaju. "Crveni rakovi su nestali", kaže on veoma zabrinut zbog te činjenice.
Bez obzira na odluke i sporazume političara Beograda i Prištine, jezero Gazivode će biti ovde, u Zubinom Potoku, voda će večno teći.

"Jezero Gazivode je pretrpelo mnogo oluja, ali sve je preživelo, preživeće i ovu oluju", rekao je srpski ribar dok sa svojim brodom ulazi u srce jezera da nezakonito peca.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.