Na Kosovu se od jutarnjih časova obeležava 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti i to nizom aktivnosti u kojima učestvuju najviši prištinski zvaničnici. Zaseda se u skupštini i vladi, odaje se počast kod spomenika, policija i KBS defiluju gradskim trgovima, hiljade građana je na ulicama.
Isto je bilo i pre 15 godina, kada su Albanci „srećni i nasmejani“ slavili, dok se još jedan taman oblak nadvio nad Srbima i u narednim godinama udaljio mnoge sa Kosova. Sa Kosova se u ovom periodu „udaljila“ i Srbija, a novi evropski predlog građani vide upravo kao još jedan korak koji vodi ka „odlasku Srbije“, poručili su za N1 Studio live urednik RTV Kim, Goran Avramović i urednica KoSSev portala, Tatjana Lazarević.
Proglašenje nezavisnosti pre 15 godina za srpske građane na Severu nije bilo nikakvo iznenađenje, kaže urednica portala KoSSev iz Kosovske Mitrovice.
„Od 1999. godine je redovno moglo na terenu da se čuje od međunarodnih predstavnika, da od dana kada su se policijske i vojne snage Srbije povukle sa Kosova, ali i tadašnja vlast – da je to bio dan kada je Srbija napustila Kosovo“, istakla je Tatjana Lazarević.
Prisetila se i scene francuskog vojnika koji trči u blizini tadašnjeg sedišta francuske vojske, jer je dobio dojavu da se „Srbija nalazi u jednoj maloj stražarskoj kući“.
Objašnjava da je to bila zgradica kod Trepčine administrativne zgrade gde je sada Kosovska policija.
„Na naše pitanje Kakva Srbija?, on je kazao da je dobio dojavu od Albanaca da se ‘neke državne srpske knjige nalaze tamo'“, priseća se Lazarević leta 1999. godine, dodajući da se upravo te slike setila kada je Kosovo potom 2008. proglasilo nezavisnost.
Smatra da prištinski zvaničnici taj korak nisu preduzeli samostalno, već da se tražila mogućnost da uslovi budu „zreli za proglašenje nezavisnosti“.
Podsetila je i na izjavu nekadašnjeg srpskog premijera, Zorana Đinđića, koji je neposredno pre nego što je na njega izvršen atentat rekao da „Kosovo klizi u nezavisnost“.
„To je tada naišlo na užasno veliki otpor i ljutnju međunarodnih predstavnika. Oni su tada znali da Kosovo nije spremno za tako nešto“, poručila je Lazarević.
Proteklih 15 godina, od kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost – urednica portala KoSSev ocenjuje kao „roller coaster“, makar kada je u pitanju Sever.
Priseća se 1999. godine kada su, kako kaže Srbi sa Severa, potpuno poraženo i u šoku posmatrali hiljade svojih sunarodnika kako odlaze pretežno iz mesta južno od reke Ibar, pre svega iz Metohije.
Prisetila se i proterivanja nekoliko hiljada Srba iz južnog dela Kosovske Mitrovice, paljenja romskog naselja takođe u tom delu grada, ali i samoorganizovanog otpora malog broja preostalih Srba u Kosovskoj Mitrovici.
Navodi da je potom došlo do organizovanja zajednice i na ulicama, ali i kroz društveno politički život, s obzirom na to da je Sever Kosova „praktično ostavljen bez Srbije i to od strane Srbije“.
Bilo je potom, dodaje, nekoliko pokušaja povratka iseljenih Albanaca u severni deo grada i etničkih sukoba, a sve to do sporazuma u Briselu.
„Dok su se Srbi osvestili šta se to dogodilo u Briselu, bez ikakvih informacija, uveliko su srpski lokalni lideri uklonjeni. I od tada Beograd je glavni garant integracije Severa u ostatak Kosova. Pored toga izborio se, sa jedne strane, kao najveći investitor, ali isto tako i kao deo narativa antagonizacije Srba sa većinskim Albancima i produbljivanja separacije dva naroda na jednoj teritoriji“.
Građani ne žele da vide Evropski predlog – plaše se daljeg udaljavanja Srbije od Kosova
Govoreći o novom evropskom predlogu, poručila je da on i jeste predlog „uzmi ili ostavi“.
To je nešto što je i kosovski premijer kazao, a Lazarević pretpostavlja da je tako nešto, i njemu ali i srpskom predsedniku – jasno predočeno.
Prema njenim rečima, plan se tumači kao vrsta međufaze, ali zapravo i jeste ubrzanje onoga što se, kako dodaje, godinama unazad naziva normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ali i priprema za konačni pravno obavezujući sporazum.
„Suštinski znači kontrolu prozapadne međunarodne zajednice, na čelu sa, formalno, Evropskom unijom, ali de fakto snagom i rešenošću SAD – da se na terenu ne dozvoli nestabilnost, odnosno da se rasčiste preostala pitanja između Prištine i Beograda u smislu da idu paralelnim putevima“, poručuje Lazarević.
Da prevedem na srpski, to znači da Srbija digne ruke od Kosova
Da li će Srbija to i učiniti, navodi ona, zavisi od Aleksandra Vučića i strukture koja ima uticaj u Srbiji.
„Vučić je personifikacija te strukture, ali to zavisi isključivo od njega“, dodaje.
Lazarević navodi da se, iako je sastanak na visoko političkom nivou najavljen za 27. februar, prema njenom mišljenju, diplomatija zapravo odvija sve vreme.
„To je ta šatl diplomatija, odnosno međunarodni pritisak. Ono što mi možemo da očekujemo je već stavljeno na taj papir, a javnost nije ni bila pripremljena za tako nešto. Vučić je, za razliku od Kurtija, u prethodnim mesecima kada mi to nismo razumeli, uveliko imao naznake da je gotovo siguran da će uslediti neki predlog koji će Srbiji teško pasti“, objašnjava.
Što se tiče samih građana, Lazarević smatra da većina njih i ne želi da vidi sadržinu tog predloga, jer ga, sa jedne strane, stavljaju u okvir konkretne mere za dalje udaljavanje Srbije od Kosova.
„Plaše se odlaska Srbije. Plaše se da će Srbija u svakom mogućem smislu da digne ruke, ali da će ipak ostati neke veze poput dvojnog državljanstva, podrške školstvu, zdravstvu. Ipak, u suštini sve spada u paket da se Srbija dalje isteruje sa Kosova“.
Lazarević konstatuje da je položaj Srba na Kosovu izuzetno težak.
„Sve ono što sa jedne strane stiže kao potvrda kosovskoj nezavisnosti, sa čim se kosovski Albanci hvale, potpuno drugačije na terenu i na svojoj koži osećaju Srbi. Da je antipod i demokratiji i vladavini prava, poštovanju zajednica i svega ostalog“, istakla je Lazarević.
Konstatuje da kosovski premijer, navodima izrečenim danas u skupštini – da su manjine na Kosovu „ispoštovane najbolje u Evropi“ kao da se Srbima „ne smeje u brk, već udara čekićem u kičmu“.
Šahovska partija i čekanje pogrešnog poteza
Urednik Radija Kim, Goran Avramović, priseća se tog 17. februara 2008, sa jedne strane, kroz scene nasmejanih i srećnih Albanaca na prepunim ulicama, a sa druge kroz senki u očima Srba sa juga i njihovog osećanja, da im se na glavi, kako je kazao, nadvija još jedan oblak:
„Za koji se kasnije ispostavilo da je vrlo taman, pun neizvesnosti, i koji nosi različite vrste nepogoda, a koje će u godinama uslediti, odnosno neke od njih udaljiti sa Kosova i iz Srbije i to verovatno zauvek“, poručio je Avramović.
Za razliku od severa, koji je i geografski više vezan sa Srbijom, situacija na jugu je potpuno drugačija, jer kako kaže:
„To su mala ostrva koja nemaju nikakve direktne teritorijalne veze sa Srbijom, nalaze se u potpuno albanskom okruženju i život je tu od početka bio drugačiji“.
Takođe, za razliku od Srba sa Severa, oni koji žive južno od reke Ibar bili su prinuđeni da mnogo ranije izvade kosovske lične karte, vozačke dozvole, primene tablice.
„Srbija je tada stidljivo poručila da nam nema druge, da Srbi moraju da prihvate prvo KS pa RKS tablice“, podseća on.
Konstatuje, ipak da „najtežu stvarnost“ kada je u pitanju izolovanost i odsustvo Srbije, žive najmanje srpske enklave u Metohiji – poput Goraždevca i okolnih sela.
„Oni su vrlo često prepušteni sami sebi i tragovima nekih institucija koje tu postoje, a na čija vrata mogu da zakucaju, naravno uz Srpsku pravoslavnu crkvu koja je svih ovih 15 godina i u najtežim trenucima bila uz ljude. Pokušavala je da uspostavi normalne uslove za život“, istakao je Avramović.
Govoreći o novim pregovorima u Briselu najavljenim za 27. februar, ističe da javnost još uvek ne zna šta će se, kada i da li će se uopšte dogoditi bilo šta što ima veze sa Zajednicom srpskih opština, naročito zbog negativnih signala iz Prištine po tom pitanju.
On veruje da bi Zajednica pomogla očuvanju srpske manjine južno od Ibra, ali „ako se priča o idealnom sprovođenju te teorijske postavke“.
„Ipak, kako smo mi talentovani da upropastimo svaki dogovor je nedvosmisleno potvrđeno u više navrata. Tako da se bojim da će, onog trenutka ako Priština i bude primorana da je formira, tražiti načini kako da se ona obesmisli i ostane mrtvo slovo na papiru ili pak nevladina organizacija“.
Najavljeni sastanak vidi kao „kvalifikaciju dvojice lidera za igru u zaustavnom vremenu“.
Oni će se, kaže, dogovoriti da će i dalje da igraju i čitava priča njemu liči na šahovsku partiju u kojoj jedna strana čeka pogrešan potez ove druge, a kako bi to predstavila kao svoju pobedu.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
