Predsednik pokreta SRCE Zdravko Ponoš, rekao je u emisiji N1 Studio Live da se predsednik Srbije slaže sa „amputacijom“ KiM od ostatka Srbije, kao i da zbog toga pokušava da „anestezira javnost“ protestima, pričama o zlatu i pričom od 5,000 specijalaca.
Podsetimo, Ponoš je u vreme jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova bio na mestu načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
„Proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo iznenađenje tih dana. Bilo je neizvesno kakve će to implikacije na terenu izazvati, i to je bila naša glavna briga, da ništa ne izazove novi pogrom srpskog stanovništva. S druge strane, bilo je primereno da se naprave neki diplomatski gestovi kojima se iskazuje protest zbog nečeg takvog. Ja sam otkazao moje sastanke i posete koje su bile ranije predviđene“, rekao je Ponoš.
Prema njegovim rečima, ipak je održana veza sa komandantima EULEX-a i KFOR-a kako bi se sačuvali odnosi i poverenje sa Vojskom Srbije.
Podseća da je KFOR bio jedina garancija srpskom stanovništvu na KiM i konstatuje da ne bi bilo dobro da su se pogoršali odnosi sa njima na Kosovu.
Govoreći o protestu nakon toga na kome je zapaljena ambasada SAD, naveo je da Vojska Srbije tada nije imala nikakve instrukcije, kao i da je situacija izgledala kao da se otela kontroli, jer policija nije reagovala kada je trebalo.
„Naredio sam da se stavi u pripravnost i 63. bataljon i 72. ali mi je pravnik objasnio da ja nemam pravo na to. To je stvar koje smo tada postali svesni, da čak i za stavljanje u pripravnost potrebna je odluka šefa države. Ipak sam odlučio to da uradim, da bih skratio vreme ukoliko bi bilo neophodno da se vojska angažuje, za šta bih naravno čekao naređenje predsednika države. Na svu sreću do toga nije došlo, ali je to jedno traumatično iskustvo i pouka… U svakom slučaju bilo je interesantno to ponašanje na beogradskim ulicama, gde je ko bio, šta je ko naređivao, pa bi verovatno bilo interesantno da se sazna i šta je sadašnji predsednik radio to popodne i to veče. Sa kim je bio i odakle je posmatrao taj protest“, naglasio je gost N1.
Dodao je da današnja vlast hapsi za teško izgovorene reči na protestima, a nekada su ih i oni sami izgovarali.
„Šta je njima trebalo da se desi za poruke koje su upućivali“, zapitao je on.
Ocenjuje da je naše društvo u stanju – anestezije.
„Sprema se amputacija, realno. Kosovo možemo da doživimo tako kao da je to jedna noga kojom smo gazili dugo godina po nekom strnjištu, i povredili se na neki crni trn. Ta povreda je bilo često puta, a onda su neki mislili da je najbolje da se to trnje izgazi, i Ranković i Šešelj i Milošević i Vučić. Onda se ta noga dala na zlo, pa nam je 1999. godine oduzeto i više nismo imali kontrolu nad tim. Angažovani su lekari i hirurzi, to su bili ti koji su nas lečili 1999. godine, i od tada nemamo kontrolu nad tom nogom. Mada je prokrvljena, to je i dalje naša noga. Nakačili su je na neke elektrode 2008. godine i upravljaju sa njom spolja, a došli smo do toga da kažu da treba da je amputiramo“, opisuje Ponoš.
Nastavlja da međunarodna zajednica za tu vrstu „ampatacije“ traži „pristanak pacijenta“.
„Pacijent se ne slaže, ali se žena slaže. A žena se zove Aleksandar Vučić. I ona sad objašnjava mužu da ništa ne smeta da mu amputiraju nogu. Deca se ne slažu, bune se, roditelji se ne slažu, a žena (Vučić) se slaže, jer već dugo očijuka sa tim medicinskim timom koji je uradio tu hirurgiju 1999. godine“, rekao je on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
