15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova

Izvor
KoSSev
-

Vest se ažurira

Na Kosovu se danas obeležava 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti. Za Kosovo je danas ujedno i nacionalni dan, koji se obeležava nizom aktivnosti. Takođe i državnici značajnih zemalja koje su priznale Kosovo šalju svoje čestitke. Njih kosovska predsednica objavljuje na sajtu, za razliku od prošle godine kada su objavljivane i na društvenim mrežama. Na Kosovu je danas neradni dan. U nastavku donosimo i šta je ono što je obeležilo prethodnu godinu.

Aktivnosti

Ceremonija obeležavanja počela je u 08.00 časova svečanom sednicom kosovske vlade, na kojoj se Kurti osvrnuo na dosadašnji „uspeh“, ali i buduća zaduženja. Pohvalio je vladavinu prava kada su u pitanju etničke manjine, rekavši da je na Kosovu „najbolja nego bilo gde u Evropi“.

Dvadeset minuta kasnije podignuta je kosovska zastava ispred zgrade vlade.

Odata je počast pred Spomenikom nestalih lica i položen je venac na grob bivšeg kosovskog predsednika Ibrahima Rigove, te na grob Adema Demaćija.

Kosovski zvaničnici su, kao i prošle godine, odali poštu u „Memorijalnom kompleksu Adem Jašari“ u Prekazu.

Osim najviših kosovskih zvaničnika i albanskog predsednika, odavanju počasti u ovom kompleksu, kako prenosi Gazeta Express, prisustvovao je i kandidat za predsednika Srbije na poslednjim izborima ispred Republikanske stranke, Nikola Sandulović, a koji je juče boravio u Kurtijevom kabinetu i gostovao na Radio televiziji Kosova.

Potom je u 10.30 održan nastup kosovske filharmonije, a pola sata nakon toga počela je svečana sednica skupštine, započeta intoniranjem himne.

Ujedinjeni protiv Srbije, u skupštini omaž OVK 

Neposredno pre obraćanja govornika na sednici, poslanica iz redova PDK, Ganimete Musliju, je na govornicu zalepila grb „OVK“. Poslanicima i gostima se prvo obratila Vjosa Osmani, poručivši da dijalog sa Srbijom za cilj ima samo „uzajamno priznanje“, ali i da o „teritorijalnom integritetu, suverenitetu, pravnom poretku i ustavnosti“ ne može da se pregovara.

U daljem govoru sa ove sednice, Osmani je i ove godine zahvalila međunarodnoj zajednici na podršci koju je dala Kosovu, za „slobodu i nezavisnost“.

„Kada smo bili ugnjetavani i borili se za slobodu, kada smo se oslobodili i započeli svoj demokratski život, oni su i danas tu, pouzdan i stabilan partner sa kojim zajedno gradimo našu budućnost“, kazala je ona.

Ističe da je Kosovo ujedinjeno protiv Srbije, kao strane koja, tvrdi ona, pokušava da im „naruši državljanstvo“.

A jedan od troje najviših kosovskih zvaničnika, Gljauk Konjufca inače predsednik skupštine, pred poslanicima je danas govorio o „genocidu Srbije“. Kaže da to građani nikada neće zaboraviti.

„Nikada nećemo zaboraviti genocid koji je Srbija počinila, nad našim građanima, decom, starima, narodom“, deo je njegovog govora.

Poručio je da Kosovo ima „stare korene, koje Albance drže čvrsto povezanim, ali je istorija bila puna opasnosti“.

Počast je odao pripadnicima OVK, koji su vodili, kako on kaže, „pravedni i odbrambeni rat, krunisan ovom nezavisnošću“.

Na istoj sednici obraćao se i Kurti, poručivši takođe da su građani zahvalni međunarodnoj zajednici, ali i pripadnicima „OVK“.

„Čin proglašenja nezavisnosti označava otvaranje nepovratnog poglavlja u modernoj istoriji Kosova“, kaže Kurti.

Poručuje da je do stvaranja „Republike prošlo 666 vekova tokom kojih su hiljade zatvorenika provele u zatvorima, proizašli iz učitelja koji su čitave generacije vaspitavali u duhu patriotizma“.

Slične poruke za skupštinskom govornicom uputili su danas i Ljumir Adbdidžiku, Memlji Krasnići i Besnik Tahiri.

Kako prenosi Kim, na sednici nisu prisustvovali novi poslanici iz redova Srpske liste. Prisutan je, međutim, novoimenovani ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić, a jedan od gostiju je i predsednik Sandžačke demokratske akcije Sulejman Ugljanin. 

Sednici prisustvuje i albanski predsednik, Bajram Begaj. 

Na trgu u Prištini parada

U podne je započela i sada već tradicionalna „parada“ pripadnika KBS-a i Kosovske policije, koji su prodefilovali glavnom ulicom u Prištini.

Pozdravljeni su ovacijama i uzvicima „FSK“ i „Republika Kosovo“, javlja Kim.

Na trgu su se velikom broju okupljenih građana, obratili ponovo Vjosa Osmani i Aljbin Kurti.

Kako prenosi isti medij, Osmani je u svom obraćanju kazala da su upravo pripadnici KBS i policije – „potomci Oslobodilačke vojske Kosova koji su branili državu“. Zahvalila se predstavnicima SAD na podršci Kosovu „u borbi ka nezavisnosti“.

Slične poruke tokom obraćanja imao je i Kurti, naglasivši da su upravo pripadnici KBS i policije više puta pokazali visok nivo posvećenosti i profesionalizma „sa izazovima sa kojima se Kosovo suočavalo tokom poslednjih nekoliko meseci“.

Dodao je da su jednakost i pravda – „među elementima koje karakterišu Kosovo“.

Ove godine odavanje počasti održaće se i kod spomenika poginulim policajcima na dužnosti, te spomenika „Heroinat“.

Kosovski zvaničnici će nešto posle 16 časova zapaliti i 1133 sveća ispred Narodnog pozorišta, kao znak za broj, kako je to objašnjeno, ubijene dece, a u 17 časova zakazan je prijem kod kosovske predsednice Vjose Osmani.

Program obeležavanja zatvoriće koncert RTK.

Logo

Za ovu godinu, osmišljen je i specijalan logo, prema dizajnu umetnika albanskog porekla Aljbiana Gagice koji živi u SAD. Logo je predstavljen ove srede u Prištini, a predstavili su ga zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi i ministar za kulturu Hajrula Čeku. Carina Kosova bila je među prvima koja je na stranicama na društvenim mrežama promenila svoju profilnu sliku.

Inače, na samim mrežama, stižu znatne kritike Albanaca na račun ovog modernog logoa, najpre u zamerkama da nije „dovoljno nacionalan“.

Kako je to kazao sam autor logoa, roze boja simbolizuje žene na Kosovu, zelena budućnost Kosova, krugovi i kvadrati simbol su multietničnosti, zatim sadrži kosovsku zastavu i crnu i crvenu boju u sredini, što su boje sa albanske zastave.

U istom danu Čeku je predstavio još jedan logo – za obeležavanje 25 godina „herojske epopeje OVK“, koji prikazuje, kako je sam kazao, „nacionalne simbole i tri ključne figure“. To su tri člana porodice Jašari.

FOTO: Hajrula Čeku/Tviter
Čestitka

Dan uoči obeležavanja pristigle su i prve čestitke međunarodnih zvaničnika među kojima su i predsednik SAD-a Džozef Bajden, amabasador ove države u Prištini Džefri Hovenijer, državni sekretar SAD, Entoni Blinken.

Čestitke su uputili i predsednik Francuske Emanuel Makron, predsednik Nemačke Frank Štajnmajer, ambasador ove države na Kosovu, Jorn Rode, italijanski predsednik Serđo Matarela, engleski kralj Čarls III, kao i premijer Albanije Edi Rama.

Čestitka je Prištini stigla i iz turskog ministarstva spoljnih poslova.

I ukrajinski poslanik koji je avgusta prošle godine podneo parlamentu svoje zemlje Nacrt rezolucije o priznavanju nezavisnosti Kosova, uputio je čestitku Prištini.

„Ukrajina je i dalje na putu da prizna nezavisnost Kosova, ali ja činim sve što je u mojoj moći da se to desi što je pre moguće“, rekao je Oleksej Gončarenko.

Bajden u čestitki Osmani pozdravio odluku Prištine da prihvati predlog EU

„Tokom poslednjih nekoliko godina, Kosovo i Sjedinjene Države su ojačale demokratske institucije kako bi na pravičan i efikasan način pružile dobro upravljanje, vladavinu zakona i mogućnosti za građane u obe naše zemlje. Zajedno smo se zalagali za naše zajedničke vrednosti – uključujući podršku narodu Ukrajine dok se brani od nepravedne i ničim izazvane agresije Rusije“, navodi se u Bajdenovoj čestitki.

SAD, odnosno Bajden, pozdravio je prihvatanje evropskog predloga za normalizaciju odnosa od strane Prištine, baš kao što je u nedavnoj čestitki srpskom predsedniku pozdravio prihvatanje od strane Beograda.

„Pozdravljamo vašu podršku predloga za normalizaciju, sa mogućim ciljem uzajamnog priznanja, koji će pomoći obezbeđivanju mirnije i prosperitetnije budućnosti za ljude i Kosova i Srbije“, poručio je Bajden u čestitki Osmani.

Šta još stoji u čestitki američkog predsednika čitajte u posebnoj vesti.

Za razliku od Bajdenove čestitke, ona koju je uputio državni sekretar SAD, Entoni Blinken, sadrži više detalja, pa je tako pohvalio ono što predstavlja kao „neverovatan“ napredak Kosova u poslednjih 15 godina, vladavinu prava, multietničnost, ali i preduzimanje akcija solidarnosti sa zapadnim partnerima kao što su prihvat avganistanskih izbeglica i osuda „ničim izazvanog rata Rusije protiv Ukrajine“.

Blinken čestitka

Makron: Neophodno nastaviti pregovore u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine

U svojoj čestitki kosovskoj predsednici Emanuel Makron poručio je da Francuska očekuje da se Kosovo i Srbija angažuju u dijalogu uz posredovanje EU, te istakao da će podržati napore Kosova na jačanju vladavine prava, a u cilju olakšanja evropskih integracija.

Makron je pozdravio i to što je Kosovo ugostilo novinare, ali i izbeglice iz Ukrajine.

Štajnmajer: Nedavne tenzije pokazale koliko je važno da se obe strane uključe u pregovore

Podršku dijalogu Beograda i Prištine, ali i samom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, dao je nemački predsednik Frank Štajnmajer u svojoj čestitki, ocenivši da je zajednička spremnost na konstruktivnu saradnju i život u miru od suštinskog značaja na putu ka EU.

Dotakao se i nedavnih tenzija na Severu Kosova, poručivši da su one pokazale koliko je važno da se obe strane uključe u pregovore.

„Dijalog sa Srbijom, koji vodi EU, ostaje ključni izazov za vašu zemlju i pravcu normalizacije odnosa između dve zemlje i promovisanja održive regionalne bezbednosti i stabilnosti“, navodi nemački predsednik u čestitki.

Opširnije o čestitkama francuskog i nemačkog predsednika čitajte u posebnoj vesti.

Matarela: Trenutni evropski kontekst čini sve hitnijim normalizaciju odnosa

Čestitka je pristigla i od italijanskog predsednika Serđa Matarele koji takođe pominje dijalog Beograda i Prištine poručivši da je u evropskom kontekstu sve hitnije postići normalizaciju odnosa. Ujedno je izrazio nadu da će strane prihvatiti evropski predlog.

„Ovo ide u prilog perspektivi Kosova za evropsku integraciju, koju Italija snažno podržava“, naveo je u čestitki.

Osvrnuo se i na poslednji sastanak sa Vjosom Osmani u Rimu za koji kaže da je omogućio da se poveća osećaj bliskosti koji ujedinjuje Kosovo sa Italijom:

„Istorijski na prvoj liniji, dajući doprinos konsolidaciji demokratskih institucija u bezbednosti vaše zemlje i kroz NATO misiju KFOR, čiju komandu drži i ovog puta“.

Čarls III: Radujem se nastavku toplog prijateljstva

Kratku čestitku engleskog kralja Čarlsa III u njegovo ime kosovskoj predsednici Vjosi Osmani poslala je britanska ambasada u Prištini.

„Želeo bih da uputim najsrdačnije čestitke Vašoj Ekselenciji i narodu Republike Kosovo na ovom posebnom danu za Vašu zemlju kada obeležava njen Dan nezavisnosti. Radujem se nastavku toplog prijateljstva i snažnog partnerstva između naše dve zemlje, dok se suočavamo sa ovim izazovnim vremenima“, stoji u čestitki.

Begaj: Petnaest godina je malo za jedan narod, a još više za drevni narod

Predsednik Albanije Bajram Begaj svoju čestitku preneo je lično. On se juče u Prištini sastao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, a razlog njegovog boravka u Prištini upravo je obeležavanje godišnjice.

„Petnaest godina je malo za jedan narod, a još više za drevni narod. Ali ovih 15 godina nezavisnosti Kosova je na primeran način pokazalo najbolje i vekovne vrednosti albanskog naroda“, poručio je juče Begaj u objavi na Fejsbuku.

Ocenio je i da odnosi Kosova i Albanije napreduju, a smatra ih ne samo bratskim i strateškog karaktera, već i dinamičnim.

Nezavisnost Kosova, kako je naveo, njegovim građanima dalo je „zasluženo i dugoočekivano državno dostojanstvo“:

„U isto vreme učinila je naš region mirnijim i bezbednijim, a albansku naciju slobodnom da ponovo otkrije nepravedno izgubljeni put nacionalne saradnje“.

O njegovim sastancima sa Osmani, ali i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem čitajte u posebnoj vesti.

Najčešće kritike na račun kosovske vlasti je izostanak dijaloga sa Srbima sa Kosova, odnosno urušavanje odnosa. S druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti okrivljuje Beograd za instrumentalizaciju Srba sa Kosova i kriminalizaciju pre svega Srba sa Kosova. Kosovski premijer tako je juče organizovao okrugli sto na temu „Nevećinski narodi u nezavisnom Kosovu“, upravo uoči 15. godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, a na kojem novinari nisu mogli da postavljaju pitanja. Juče je dočekao i kontroverznog političara Nikolu Sandulovića, koji se predstavlja kao predsednik Republikanske partije. Sandulovića je Kurti na svom sajtu predstavio kao kandidata za predsednika Srbije, i za kojeg je naveo da mu je čestitao godišnjicu nezavisnosti, te da je kazao da je nezavisnost Kosova „istorija završena 1999.godine“.

Stižu čestitke od bivših kosovskih zvaničnika i aktuelnih političara.

„Danas proslavljamo 15-godišnjicu naše nezavisnosti, najavljene posle vekovnih napora našeg naroda za slobodu i oslobođenje“, poručio je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja (Xhelal Sveçla) u delu svoje čestitke.

Poručuje da će „mlade generacije sa ponosom učiti o herojstvu i borbi za oslobođenje“.

Čestitkama se pridružio je Ramuš Haradinaj iz AAK, koji je bivši kosovski premijer: „Bog blagoslovio Kosovo, sve Albance i naše saveznike“.

Haradinajeva poruka očekivano je to da „prijateljstvo sa američkim saveznicima Kosovoa treba da bude večno“.

Inače, Ramuš Haradinaj je nedavno boravio u SAD, i već godinama javno upozorava da Kosovo ne sme ničim da rizikuje i ugrozi savezništvo sa ovom zemljom.

Čestitku je građanima uputio i lider LDK, Ljumir Abdidžiku, poručivši da je danapnji dan, 17. februar – vrhunac napora čitavih naših generacija za slobodu, nezavisnost i demokratiju.

„Dan kada se sećamo osnivača Kosova, prvog predsednika, pamtimo žrtve i kolektivni trud. Republika Kosovo je besmrtno“, deo je njegove poruke.

Poručio je da su dobri ljudi su uzdigli „državu“, a pravednici joj dali svakodnevni sjaj.

„Svi smo zajedno napravili državu – ravnopravnu među slobodnim narodima. Ovaj san i putovanje se moraju nastaviti sa istom posvećenošću, jer nema povratka“, poručio je Abdidžiku.

Lider PDK, Memlji Krasnići, današnji dan obeležio je posetama porodicama bivših pripadnika „OVK“ koji se nalaze u Hagu.

„Hašim Tači, Kardi Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, kao deo prvih redova OVK, okončali su vekovne napore naroda Kosova za slobodu, a nakon oslobođenja nastavili su rad na ostvarenju našeg sna – nezavisne, suverene, demokratske i razvijene države“, naveo je on.

Raduje ga, dodaje, što je uz njih i on razvio deo svog političkog puta na Kosovu.

Srbija ne priznaje Kosovo

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, a Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo, prema Ustavu Republike Srbije. Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, institucije Republike Srbije na KiM su posle jednog veka raspuštene ili su neke priznate kao kosovske, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, čak i neke novije institucije kao što je civilna zaštita.

Od institucija Republike Srbije na Kosovu postoje još zdravstvene i obrazovne, kao i više javnih preduzeća sa dvostrukom upravljačkom strukturom.

Kosovo je od pre dve godine izdvojeno, uključujući i Sever, iz Elektromreže Srbije, i sada je deo energetskog bloka sa Albanijom.

Broj zemalja koje priznaju Kosovo

Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Prema računici kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael. Sa Izraelom je Kosovo uspostavilo diplomatske odnose početkom februara ove godine a na osnovu sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti.

Računica Beograda o broju priznanja Kosova je drugačija. Bez iznošenja tačnog broja, Srbija smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država, a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.

Šta je obeležilo prethodnu godinu

Prethodnu godinu karakterisala je intenzivna lobistička kampanja Kosova u prvoj polovini godine, posebno pojačana nakon ruske invazije na Ukrajinu, za prijem Kosova u EU, NATO, Savet Evrope i druge organizacije, te posebno osmišljena prema pet tzv. pet evropskih nepriznavača.

Kosovo je u međuvremenu podnelo zahtev za prijem u EU i SE. I dok je prvi zahtev bio više simboličan, mnogo su se veće i nade i šanse polagale za prijem u SE, na šta je i sam srpski predsednik u više navrata upozorio kao na realnu mogućnost. Ipak, sa tim se trenutno zastalo.

S obzirom na to da se kosovske vlasti odupiru formiranju ZSO, na marginama diplomatskih kanala ocenjuje se da bi upravo uskraćivanje podrške da se Kosovo pridruži SE mogla da bude ‘sankcija’, a to bi mogla da bude i jedna od kontramera, na koje je nedavno upozorio i kosovski premijer Aljbin Kurti, kada je potvrdio da je sam tzv. evropski predlog, zapravo u formi „uzmi ili ostavi“.

U prvoj polovini prošle godine, kosovske vlasti uskratile su mogućnost organizovanja prvo referenduma Republike Srbije, a potom i izbora, na način na koji su ovi izbori do sada organizovani za srpske državljane na Kosovu.

Kriza se u većinski srpskim sredinama zahuktala u drugoj polovini godine na Severu obnavljanjem krize sa tablicama nakon što su krajem maja kosovske vlasti donele nove odluke o recipročnim merama, odnosno kada je kosovska vlada donela odluku da uvede izdavanje ulazno-izlaznog dokumenta na prelazima za državljane Srbije i ukidanje srpskih tablica gradova na Kosovu. Međutim, odluka nije stupila na snagu na Severu, jer su podignute barikade, te je odložena na mesec dana nakon što se hitno uključio američki ambasador u Prištini, uz podršku EU.

I dok je početkom septembra, deo krize rešen tako što je Srbija posle 10 godina ukinula tzv. ulazno-izlaznu potvrdu za one koji su preko teritorije centralne Srbije putovali sa kosovskim dokumentima, čime je i Priština odustala od istih dokumenata, kriza sa tablicama se produbila usled insistiranja kosovske vlade na tome da se izvrši preregistracija vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu na RKS tablice fazno.

Da bi sve kulminiralo po isteku roka, kada je početkom novembra došlo do masovnog napuštanja kosovskih institucija od strane Srba na Severu, ali i na centralnom nivou.

Ta kriza rešena je 23. novembra, kada je Srbija pristala da ne izdaje nove registarske tablice sa oznakama gradova na Kosovu, a Priština da obustavi sve dalje radnje u vezi sa preregistracijom.

Ipak, 10. decembra Srbi su na Severu podigli barikade na najmanje 14 mesta, a nakon što je uhapšen bivši pripadnik Kosovske policije Dejan Pantić, ali i još dve osobe. Zahtevi za njihovo uklanjanje bili su oslobađanje uhapšenih Srba, povlačenje „tajnih spiskova za hapšenje optuženih Srba“ i takođe povlačenje (specijalnih) policijskih jedinica sa Severa.

Poslednja kriza rešena je uklanjanjem barikada 29. decembra, nakon što je uhapšenom Pantiću određena mera kućnog pritvora.

Kosovske vlasti su se tokom cele godine utvrđivale na Severu, pre svega preko izgradnje više baza specijalne policije, pre svega u Zubinom Potoku i Leposaviću, prema pograničnoj liniji sa Srbijom, a tokom trajanja barikada, u Kosovskoj Mitrovici rasporedile su se policijske trupe iz drugih gradova na Kosovu.

One su danas uglavnom povučene sa terena, ali je njihov broj u samim stanicama na Severu povećan. U toku je konkurs za prijem novih policajaca koji je sve vreme otvoren, a kosovski premijer potvrđuje da se na njemu javio i dalje nedovoljan broj Srba.

Ključno pitanje za Kosovo, kao i Beograd, ostaje pritisak da dve strane prihvate tzv. francusko-nemački predlog koji su u Prištinu i Beograd krajem leta doneli savetnici francuskog predsednika i nemačkog kancelara, kao pokušaj da dve strane dođu što pre do sporazuma.

Srpska strana insistira na uspostavljanju ZSO, kao zaostale obaveze iz Briselskog, Priština i dalje odbija. Ipak, ovu godišnjicu obeležava nedavno ublažavanje tonova kosovskog premijera prema obavezama i pritisku pre svega u vezi sa ovim preldogom koji je u međuvremenu postao evropski.

S druge strane, nema ublažavanja tonova kada je u pitanju retorika prema Srbiji. Srbija je nenormalna država, moglo bi se reći da je omiljena rečenica Aljbina Kurtija, barem sudeći prema tome koliko to često ponavlja da istakne da ne može Kosovo da normalizuje odnose sa takvom zemljom. „Kosovo je normalna demokratska zemlja. Srbija nije. Čak i prema Fridom hausu, Kosovo ima demokratski režim, a Srbija je hibridni režim, što je eufemizam za autokratiju“, kazao je juče u intervjuu za Dojče Vele.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.