Kosovski zakoni na srpskom jeziku: Prevodi loši, prevodioci preplaćeni

Kvalitet prevoda dokumentacije i zakona sa albanskog na srpski jezik je loš – po greškama i sadržini. Ali je istovremeno veoma skup – podaci su istraživanja nevladine organizacije Aktiv o kvalitetu prevoda kosovskih zakona na srpski jezik.  Na juče održanoj istoimenoj konferenciji, o problemu nekvalitetnog prevoda govorili su predstavnici civilnog sektora, kosovskih institucija i medija. 

Više detalja o podacima iz istraživanja izneo je Aleksandar Rapajić, koji je radio na dokumentu zajedno sa ovom NVO.

„U nekim ministarstvima cena stranice prelazi 10 evra, pa troškovi za prevodioce budu preko 20.000 evra, a oni godišnje prevedu manje od 2.000 stranica“ – objasnio je on.

Jedan od problema je i to što svako ministarstvo ima svoje prevodioce koji rade odvojeno, naveo je dalje Rapajić, objašnjavajući da je jedan od ključnih predlog u istraživanju po ugledu na, kako kaže, EU.

„Jedan od glavnih predloga je osnivanje Kancelarije za prevođenje. To bi pomoglo da svi oni mogu da sarađuju između sebe, razmenjuju iskustva i pomažu jedni drugima. U toj Kancelariji bi trebalo da se uradi klasifikacija prevodioca, a predviđeno je i dvostepeno prevođenje – prvi prevodilac prevodi dokument i proverava ga. Drugi prevodilac proverava rad prethodnog i definiše standarde pregleda,“ objasnio je Rapajić.

U ovom slučaju bi privatne kompanije radile takozvani „prvi stepen“ prevoda, dok bi drugi stepen prevoda morala da radi predložena Kancelarija za prevod. Time bi se, kako je objasnio, iskristalisalo koje to kompanije pružaju dobru uslugu.

Jedan od predloga je i u vezi sa „aktivnijim učešćem“ Kancelarije poverenika za jezike pri Vladi Kosova, odnosno pružanjem obuke već angažovanim prevodiocima iz oblasti prevođenja zvaničnih dokumenata, kao i ocenjivanje i klasifikacija prevodioca angažovanih iz privatnih kompanija.

Upravo je poverenik za jezike, Slaviša Mladenović, naglasio, kako je rekao, kategorički stav Kancelarije da svaka greška u prevodu predstavlja kršenje zakona.

Smatra da je kvalitet prevoda unapređen, ali i da nije na zadovoljavajućem nivou.

Istakao je i da kosovski zakon o upotrebi jezika propisuje da su albanska i srpska verzija zakona ravnopravne i da moraju da prenose isto značenje:

„Zakoni bi trebalo da se razvijaju na oba jezika istovremeno, a ne da se prevode. Međutim, praksa je da se, zbog nedovoljnog učešća nealbanaca u radnim grupama za pripremu zakona, to u stvari svede na prevođenje samog teksta koji je pripremila radna grupa.“

Takođe je naveo da je Vlada Kosova usvojila odluku o formiranju radne grupe za rešavanje ovog problema, odnosno za analizu potrebe formiranja Centralne službe za prevođenje.

Mladenović je, govoreći o zakonima i nekvalitetnom prevodu naveo i konkretan primer – najnovi Zakon o krivičnom postupku za koji je Srpska lista zatražila da se vrati na dopunu, upravo zbog prevelikog broja grešaka u njegovom nacrtu.

I dok ističe da na prevodu ne sme da se štedi, navodi i da „mali broj“ prevodioca „radi posao kako treba“.

„Svaki cent plaćen za loš prevod je bačen novac. Postoji samo dobar prevod i užasan prevod, nema sredine i zato mnogi oni koji danas od toga žive ne zaslužuju ni cent tog novca. I oni nisu slabo plaćeni, oni su preplaćeni,“ kazao je i dodao da je „samo Google translate besplatan“, a „na kraju i najskuplji“.

„Nema jeftinog prevoda, onaj koji je posvećen da posao odradi kako treba, to mora pošteno da se plati,“ dodao je.

Sanja Vuković iz Konsultativnog veća za zajednice i lektor pri Kancelariji poverenika za jezike je naglasila da je naročito problematičan broj prevodioca kojima je srpski maternji jezik.

“Vidim da se od izveštaja iz 2014. do danas ništa nije promenilo, to jest – da je za 4 godine broj prevodioca kojima je srpski maternji jezik i dalje jedan,“ dodala je.

Vukovićeva je istovremeno upozorila na to što, kako je ona ocenila – kada bude formirana jedinica za prevođenje, Srbi na Kosovu neće imati kapacitete da sprovedu bilo šta u delo i da je zbog toga srpska akademska zajednica „dužna da se pozabavi na pravi način ovim pitanjem“.

I dok su se i Mladenović i Rapajić složili da su pojedini prevodioci preplaćeni u odnosu na kvalitet njihovog rada, Anđelka Ćup, glavna i odgovorna urednica portala „Gračanicaonline“, navodi da “prevodioci nisu dovoljno dobro plaćeni“.

„Po mom mišljenju, mislim da oni rade jedan lavovski posao, toliko ih je malo, a toliko je puno materijala da oni prosto ne stižu,“ kazala je.

Kada su u pitanju kosovske institucije i korišćenje srpskog jezika pohvalila je Kancelariju kosovskog predsednika.

“Ja bih posebno pohvalila Kancelariju predsednika Kosova, jer za vreme mandata Atifete Jahjage nikada nismo dobili jedno saopštenje na srpskom jeziku, sada je to redovno. Ima tu grešaka, ali to je vrlo prihvatljivo,“ ocenila je ona.

Takođe je govorila o, kako je rekla, „izvitoperenosti srpskog jezika“ za koji su, smatra – odgovorni oni čiji je srpski maternji jezik.

„To se posebno odnosi na civilni sektor i NVO. Koža mi se naježi, kosa mi se digne na glavi kada dobijem neko saopštenje gde je pola engleskog u tekstu,“ kazala je.

Navela je i problem neprijavljivanja slučajeva kršenja zakona o upotrebi jezika Kancelariji poverenika.

„Oni ne mogu da reaguju ako nema prijava. Iskoristila bih priliku da pozovem da iskoristimo to pravo. Pomogli bi i njima, a naravno pomogli bi i sebi,“ kazala je Ćup.

Srpski i albanski jezik su službeni jezici na Kosovu. Međutim, osim lošeg prevoda, problem je i to što prevod na srpski jezik često nedostaje – na šalterima, događajima koje organizuju institucije na Kosovu, a na šta posebno ukazuje Udruženje novinara Srbije na Kosovu.

Poslednji slučaj je zabeležen prošle nedelje, kada je prevod u Skupštini Kosova prekinut nakon što su sednicu napustili srpski poslanici. Iz administracije kosovske skupštine ranije su naveli da imaju obavezu da obezbede prevod samo poslanicima.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.