Ja vam sad kažem, mi smo doživeli poraz. Ta moja politika da Srbija dosta toga sačuva na Kosovu i Metohiji, očigledno u Srbiji nije pobedila, jer Srbi vole da izgube sve, jer Srbi najviše vole da kukaju nad sopstvenom sudbinom – poručio je večeras predsednik države – Republike Srbije. Aleksandar Vučić, na sednici glavnog odbora svoje vladajuće Srpske napredne stranke, u još jednom obraćanju javnosti, izneo je ono što je za njega ocena stanja u kojem se nalazi Srbija u vezi sa Kosovom i Metohijom. Kaže, Srbi, više vole da plaču nad nečim što je ostalo daleko, nego da nešto imaju u svojim rukama. „Ne mogu da prihvatim da gubitnička Srbija, da Srbija propasti pobeđuje u ovoj našoj zemlji. Prvu rundu je dobila Srbija propasti, Srbija plakanja, kuknjave a ne Srbija koja pobeđuje.“ Plaši se da neće biti nove šanse i poručuje: Borićemo se još snažnije i još jače za naš narod na Kosovu i Metohiji. „Borićemo se da ti ljudi žive bogatije, da ti ljudi žive bolje, da ti ljudi imaju više para, da ti ljudi budu neuporedivo bezbedniji nego što je to danas.“ Posle objašnjenja da su oni koji su ga kritikovali zbog govora u Kosovskoj Mitrovici zapravo predstavili „falsifikat govora“, večeras i detaljnije objašnjenje: Moj govor u Kosovskoj Mitrovici je bio govor diskontinuiteta sa politikom predsednika Miloševića. Ali ste primetili takođe da niko to nije želeo da čuje iako je svakom to bilo jasno, ko je slušao šta govorim. „Te reči neko će jednog dana da čita, pa će znati da kaže šta je stvarna istina.“ A zašto su tako protumačili: „Zato što im je u regionu potrebna loša, svađalačka Srbija, potrebna im je Srbija koja će da preti ratovima.“ U nastavku objavljujemo deo govora Aleksandra Vučića o Kosovu i Metohiji sa glavnog odbora SNS u Sava centru.
Imam veliku bojazan zbog svega što se nadvilo nad ovaj deo Evrope, ne zato što smo mi vodili neozbiljnu i neodgovornu politiku. Upravo mi smo osiguravali svojom ozbiljnošću mir i stabilnost – ćutanjem, prećutkivanjem, nereagovanjem, najčešće vodili smo računa da time ne ugrozimo ni Srbe koji žive van granica Srbije
„Pet godina smo se trudili i borili, izdržavali najteže moguće pritiske. Pet godina smo pokušavali da temu vratimo na sto – pošto je Kosovo već bilo završeno, bačeno, stavljeno ad akta. Kosovo je nezavisno i to je to… Samo vi Srbi – pitanje dana kad ćete vi to da priznate, vi tamo nemate ništa. Imate nešto naroda kojem možete godišnje tri slikovnice da pošaljete i to je to. Nemojte ništa više ni da tražite od Kosova i Metohije. Tamo Srbija ne stanuje i zaboravite na Kosovo i Metohiju. To je bila poruka, to je bio rezultat neodgovorne, katastrofalne politike koju smo vodili. I kad su proglašavali nezavisnost, naši lideri su se svađali ko će da ostane na vlasti. Sami smo izbacili Srbiju iz UN. Sami – 2009, kao što i danas imamo ljude koji vole da lažu i obmanjuju javnost kako ćemo to uspeti da vratimo, ne bi li se dodvorili narodu, ne bi li dobili koji glas više; 2010 smo sami doneli presudu protiv sebe – savetodavno mišljenje a da niko to od nas nije tražio; 2011 smo postaviti granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku i rekli – ni Leposavić nas ne interesuje, ni Zubin Potok, ni Mitrovica ni Zvečan, ne zanima nas. Kada smo pokušali sve to da vratimo i rekli, haj’te da pokušamo nešto da dobijemo, pa da svima drugima Srbima garantujemo nešto mnogo više nego što su ikada imali.
Zašto sam rekao da postoji kod mene velika bojazan? Postoji velika bojazan zbog žestoko suprotstavljenih interesa velikih sila, zbog toga što niko ne može da predvidi šta će se dogoditi u narednih, deset, petnaest ili dvadeset dana, a ne zaboravite da smo mi Srbi ti koje mnogi smatraju remetilačkim faktorom
Ne brinem ja za to što je skočio ceo svet, što je istina jedina koja odgovara njima i upravo je onakva, ili jedan deo sveta. Pri tome, ne mogu da govorim loše koliko bih želeo da govorim ni o Amerikancima, ni o nekim drugima. Na žalost, mogu da govorim o mnogim drugima sa zapada koji bi želeli da njihova istina bude jedina istina i da se Srbija ništa ne pita i da Srbija može da bude dobra samo ukoliko je apsolutno ili stoprocentno poslušna. Ali ne brinu mene oni.
Sve to što smo mogli da dobijemo, ispustili smo i izgubili, zahvaljujući sopstvenoj neodgovornosti, zahvaljujući reakciji iz Srbije koja je gotovo jednodušno osudila, moram da budem iskren, svaki moj pokušaj. I zahvalan sam i Marku Đuriću i svim drugim ljudima iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji su pratili i pokušali da prate tu politiku.
Još jedanput hoću građanima Srbije da kažem: Kad god se neko pozove na mene i bilo šta traži od bilo kog građanina Srbije da je potrebno za predsednika stranke, da je potrebno za SNS, slobodno ga oterajte u majčinu poštovani građani Srbije jer taj nije nikada doneo ništa ni SNS, ni meni, i znajte da je neka lopuža u pitanju i prijavite ga prvoj policijskoj stanici.
Ja vam sad kažem, mi smo doživeli poraz. Ta moja politika da Srbija dosta toga sačuva na Kosovu i Metohiji, očigledno u Srbiji nije pobedila, jer Srbi vole da izgube sve, jer Srbi najviše vole da kukaju nad sopstvenom sudbinom. Više vole da plaču nad nečim što je ostalo daleko, nego da nešto imaju u svojim rukama.
Nemojte da vam govorim sa kim sam sve razgovarao i ko mi je rekao, da baš je to ono što mi hoćemo. Zamolio sam te ljude, iako je reč o ljudima koje ne smete da uvredite, da napuste moju kancelariju, jer ja ne mogu da prihvatim da gubitnička Srbija, da Srbija propasti – pobeđuje u ovoj našoj zemlji. Oni su dobili prvu rundu, prvu rundu je dobila Srbija propasti, Srbija plakanja, kuknjave, a ne Srbija koja pobeđuje.
Da li ćemo imati neku novu šansu, plašim se da ne, al’ to ne znači da se nećemo boriti. Borićemo se još snažnije i još jače za naš narod na Kosovu i Metohiji. Borićemo se još snažnije, to je naša obaveza i borićemo se da ti ljudi žive bogatije, da ti ljudi žive bolje, da ti ljudi imaju više para, da ti ljudi budu neuporedivo bezbedniji nego što je to danas.
Borim se za seljaka našeg. A vama je smešna borba za srpskog domaćina da može da ima tržište, za svoje svinje, kao što smo se borili za goveda da prodajemo u Tursku
Plašim se da priliku kakvu smo imali, nećemo dugo godina imati, ali nije nam to ni prva, ni poslednja prilika koju smo mi Srbi prokockali i propustili sa neverovanom sladostrasnom neodgovornošću da izgubimo sve što smo mogli da imamo i valjda se tome najviše radujemo.
I primetili ste kako u istom kolu su se našli – od Sonje Biserko i svih – tog tipa nevladinih organizacija – i tobože istaknuti srpski nacionalisti. I u redu je da su na jednoj strani Sonja Biserko, Sava Janjić, Rada Trajković. Između njih nema nikakve razlike, ali su se zajedno sa njima našli i oni koji su glumili da su najtvrđi nacionalisti, a politika im je potpuno ista: Da mi na Kosovu i Metohiji nemamo ništa, da je važno da mi imamo u našim pričama i u našim bajkama.
Smeju se inovativnim tehnologijama. Smeju se letećim automobilima. Nisu u stanju da operu jedan mali ćilim – ne leteći, već običan, ali se zato smeju letećim automobilima. Sve im je smešno. Jedino što je leteće jesu fabrike koje su odletele iz ove zemlje
Evo su nam ovde ljudi sa Kosova i Metohije, svi su došli. Evo su nam ovde ljudi iz Bujanovca, pitajte njih kako žive od tih bajki i lumpovanja po kafanama i uživanja, sladostrasnog uživanja u mukama našeg naroda dole, jer će oni jednog dana da ga spasu. A kad biste im rekli samo jedno jutro, ustani i namesti krevet – u pola šest, ne bi bili u stanju mesec dana priprema da to obave, a kamoli nešto ozbiljnije da žrtvuju. Ali na žalost, to je naša realnost.
Posebno ste primetili jednu stvar, da se vratim, na ono što morate da razumete. Moj govor u Kosovskoj Mitrovici je bio govor diskontinuiteta sa politikom predsednika Miloševića, ali ozbiljan govor u kojem ga nisam vređao lično, govor u kojem nisam progonio njegovu porodicu zbog gluposti oko diskoteke i još većih gluposti oko stana dadilje, siromašne žene i četrdeset kvadrata, pošto to mogu da rade oni koji nemaju poltiiku i nemaju obraza. Ozbiljni ljudi to neće nikada da rade.
Vučić juče o Kosovu i Metohiji: Ako smem da prognoziram, nećemo dobiti ništa u pregovorima
Vučić o Kosovu: Danas nemamo ništa, da jedan metar dobijemo bio bi dobitak
Aleksandar Vučić: Gde su nam granice? Zna li ih ko? Jer odavde nema nazad
ALEKSANDAR VUČIĆ IZNENADA NAZVAO REPORTERA GLOBUSA ‘Svi Srbi znaju da su izgubili Kosovo…’
Politika koju sam predočio je diskontinuitet u odnosu na ciljeve, način, metode, u odnosu na to šta želimo da budemo u budućnosti. Ali ste primetili takođe da niko to nije želeo da čuje iako je svakom to bilo jasno, ko je slušao šta govorim; ni u regionu, ni u zemlji.
Zašto? Nisam se uopšte uzbudio, jer te reči neko će jednog dana da čita, pa će znati da kaže šta je stvarna istina. Zato što im je u regionu potrebna loša, svađalačka Srbija, potrebna im je Srbija koja će da preti ratovima. U jednim hrvatskim novinama osvanuo naslov Vućić zapretio da će da osvoji Balkan. Moja rečenica je bila – osvojićemo Balkan laptopovima, knjigama i olovkama. Samo su izbacili one laptopove, knjige i olovke.
Ovo sam vam rekao samo da biste mogli da vidite u kakvim okolnostima živimo i radimo i čime se sve bavimo. Jedina Srbija koju oni žele da vide je loša Srbija, je unižena Srbija i zato neću da im se dodvoravam nikada, neću ni da ih molim, neću ni da im se pravdam. Neću da kukam nizašta, nego ću da se borim za našu zemlju još jače.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
