Petković: Da nije bilo treće strane Beograd i Priština bi se dogovorili

Niti je to dokument države Srbije, niti smo ga mi pisali, niti imamo bilo kakve veze s njim. Bez Beograda nema rešenja za Kosovo i Metohiju, kazao je u emisiji Pravi ugao, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković o nonpejperu. Predlog razgraničenja bio je polazna osnova Srbije i doprinos da se da impuls dijalogu sa Prištinom. Da nije bilo treće strane Beograd i Priština bi se dogovorili, ključne su Petkovićeve poruke.

Interesantno je to da baš zato što nemaju veze sa nonpejperom, ovih dana se napadaju upravo Srbija i predsednik Vučić, kaže Petar Petković.

„Ono što je interesantno, to je da oni koji napadaju i sada govore i dovode u vezu taj papir sa Beogradom, očigledno ne da pripadaju prošlosti, nego se bore za prošlost“, naglasio je takođe.

Kaže da im ne odgovara jaka Srbija, već slaba i podeljena.

Petković navodi da je povika na Srbiju zbog dela o Republici Srpskoj, iako se ne ističe, kako objašnjava, „komadanje Srbije“, deo u kojem se spominje velika Albanija, koja je sadržana i u programu Aljbina Kurtija.

Predsednik aktuelizovao pitanje Kosova 

Petković navodi da je pitanje Kosova ponovo aktuelizovano i to zahvaljujući pre svega ulozi Aleksandra Vučića.

„Počelo je da se priča ponovo posle skoro 10 godina i o Kosovu i Metohiji na način da bez Beograda nema konačnog rešenja za status Kosova i Metohije“.

To znači da se po prvi put u Berlinu, Parizu ali u Vašingtonu, čulo da se daje prednost dijalogu i da se u okviru dijaloga pronađe rešenje.

Petković kaže da tamo gde su do sada Srbiji „bila zatvorena vrata“ i nisu želeli da sa Srbijom razgovaraju osim o priznanju Kosova, dogodilo se drugačije – a to su razgovori u Vašingtonu.

Zahvaljujući Vučiću neprihvatljiva ideja postala prihvatljiva – razgraničenje, ali je to ipak bilo neprihvatljivo i na domaćem terenu i za zapad

Na pitanje o čemu to predsednik razgovara, odnosno, ima li Srbija na agendi ideju razgraničenja po liniji Severa Kosova, Petković odgovara objašnjenjem o tome da je Vučić izašao sa idejom o razgraničenju, kao osnovi za kompromis.

„Onog trenutka kada je aktuelizovano pitanje Kosova i Metohije, vi dobro znate da smo pokrenuli unutrašnji dijalog, da svi oni koji su pre svega vezani za pitanje Kosova i Metohije, sve one institucije imale šta da kažu po tom pitanju su mogle da to i učine u unutrašnjem dijalogu koji je trajao skoro godinu dana. Zatim je i sam predsednik izašao i rekao da bi osnova za kompromis između srpskog i albanskog naroda mogao da bude princip razgraničenja i to je naišlo na nož pre svega na međunarodnoj sceni. Dakle, odbili su taj predlog predsednika Aleksandra Vučića. Počeli su da govore kako nema promena granica, kao da se sada svi pravimo ludi pa ne znamo da princip menjanja granica je trebalo da važi do 20o8, kada je dakle od strane tih država Kosovo priznato kao nezavisna država“.

Predsednik je izneo predlog razgraničenja, ali je isti odbijen, ponovio je Petković. Ipak, istakao je i da je to pokazalo Vučićev autoritet.

„Pri tom, morate da razumete da taj predlog o razgraničenju nije naišao na podršku u našoj domaćoj javnosti. Morate da imate takav autoritet u sopstvenom narodu da bi mogli da izađete sa jednim takvim predlogom koji ide u pravcu kompromisnog rešenja“

Iako je Zapad kazao da princip promene granica ne važi, promena granica nije bila u pitanju, tvrdi Petković.

„Oni su tako reagovali na predsednikov predlog koji uopšte nije govorio o promeni granica. Predlog razgraničenja je bio polazna osnova, doprinos naše strane da damo impuls dijalogu, da u dijalogu nađemo rešenje“.

Međutim, zahvaljujući Vučiću ideja koja nije bila prihvatljiva, postala je prihvatljiva, objasnio je takođe ovaj vladin zvaničnik.

Petković tvrdi i da se sve radi transparentno, spominjući više puta unutrašnji dijalog.

Da nije bilo treće strane Beograd i Priština bi se dogovorili

Kritikovao je prištinsku delegaciju koja je u dijalog ušla sa „već pripremljenim planovima šta i kako može i koje su crvene granice“.

Zato postoji dijalog da probamo da pronađemo rešenje, dodaje, kazavši još i:

„Problem je bio u tome da su nas pustili da se dogovorimo kao Beograd i Priština, odavno bismo se dogovorili, nego neko treći koji to nije dozvolio“.

Na pitanje ko je treći ko se protivi „tom kompromisnom rešenju“, nije konkretno odgovorio ali jeste kazao da „te mnoge“ znaju i on i Ljubica Gojgić.

U dijalogu sa Prištinom u Vašingtonu „administracija je uključila autopilota“, takođe je otkrio. Ko je autopilot, nije objasnio, ali za nastavak razgovora u Briselu, Petković kaže da su se i srpska i prištinska strana dogovorile o agendi.

One se nalaze na Lajčakovom papiru: pitanje nestalih, interno raseljenih ekonomski razvoj, imovina.

Za razgovore nema rokova i ne treba žuriti, uverava Petković.

Sve vreme insistiramo na zaštiti imovine

Na pitanje namerava li srpska delegacija da pitanje imovina SPC na Kosovu i zaštita ove imovine takođe da stavi na dnevni red dijaloga, a nakon nedavnog oglašavanja vladike Teodosija, Petković odgovara potvrdno.

„Ne samo da nameravamo, već to činimo svih ovih meseci i godina. Insistiramo svih ovih 8 godina od potpisivanja briselskog sporazuma. Insistiramo na pitanju imovine i to je imovina države Srbije društvena, privatna imovina, ali i imovina SPC. Sve vreme na svim pregovorima na visokom nivou, tehničkom nivou, razgovora sa ambasadorima. Ko god da dođe, insistiramo i sve vreme govorimo o ugroženosti SPC na Kosovu i Metohiji i svetske kulturne baštine i kada je reč o Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji, Gračanici, ali i Bogorodici Ljeviškoj“.

Navodi da je Srbija do sada obnovila 45 manastira i crkava na Kosovu a posebno one koje su stradale ’99 i marta 2004, zaključno sa najnovijim izdvajanjima za obnovu Bogorodice Ljeviške.

Intenzivirano osuđivanje i optužbe na račun dečanskog igumana, arhimandrita Save Janjića – iz Prištine, Petković ne vidi kao proizvod dijaloga u Briselu već kao posledicu „intenzivirane ratno huškačke retorike“ novog vladinog dvojca Osmani-Kurti.

„Pa šta mi možemo da očekujemo kada visoki zvaničnik Samoopredeljenja kaže da će ta partija insistirati na Velikoj Albaniji ako ne referendumom, nego puškom i barutom. Pa mi dobro znamo šta znače te pretnje i iskusili smo ih kao narod i 2004 i ’99, ali i tokom svih ovih godina u brojnim incidentima prema Srbima, njihovoj imovini i imovini SPC“, dodao je.

Srbija čini ono što može da zaštiti srpske svetinje, uverava Petković. Ali to ne može da čini vojskom koju nema, već isključivo u okviru dijaloga insistiranjem na zaštiti, dajući opasku da na Kosovu postoji princip nekažnjivosti za počinjena krivična dela.

Takođe je ponovio da u odsustvu dijaloga se zaoštrava situacija na terenu, te da je u interesu Srbije da razgovara.

„Ko god da je u Prištini, odnos prema Srbima, dijalogu i Beogradu, uvek je isti. Bilo to Kurti, Haradinaj, Hoti. Verujte kada treba da se napadne po srpskoj strani svi su oni i dovoljno jaki i dovoljno snažni i imaju istu antisrpsku retoriku“, takođe kaže.

Briselskih dobrih 48 sporazuma donelo godine mira

Za briselski sporazum kaže da je otvorio vrata za ukupno 48 dobrih sporazuma koji su doneli godine mira.

Na pitanje kako je došao do toga da od kritičara Briselskog sporazuma kao nekadašnji član Demokratske stranke Srbije dođe u poziciju onog koji ga hvali, Petković odgovara između ostalog:

Vreme je pokazalo svima da je briselski sporazum doneo dobrobit građanima Srbije i srpskom narodu na Kosovu, a to je uvideo tako što je poslednjih šest godina svakog dana sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

„Nema tog mesta i sela gde nisam boravio i bio i uvideo situaciju i video kako Srbi žive i kako izgleda kada treba da nastane veče i kada ujutru treba da pošaljete vaše dete u školu koje treba da prođe u Pomoravlju pored bilborda Ramuša Haradinaja. Kako izgleda kada živite u enklavama, kako izgleda kada vam se šetaju Albanci sa albanskim zastavama po malim selima dole južno, i kada vidite i kada se suočite i shvatite da je politika i život i realnost na terenu i kada vidite to u očima ljudi. Kada živite sa tim ljudima i kada posle toga uvidite apsolutno dobrobit onoga što je ispregovarano, naravno da ćete da stanete za to“.

I bez obzira imao, kako je Petković zaključio, mišljenje „ovako ili onako“, suština je u sledećem: „Ako je to za dobrobit Srbije i ako to donosi dobro našem narodu na Kosovu i Metohiji naravno da ću biti za to“.