Kurti sa radnom grupom o osnivanju Instituta za zločine počinjene tokom rata, priprema se dokument

Kurti
Foto: Ekonomia online

Danas je u Prištini održan prvi sastanak Radne grupe sastavljene s ciljem formiranja drugog Instituta za zločine počinjenih tokom rata na Kosovu, nakon što je prvi ugašen još za vreme vlade Ramuša Haradinaja. Sastanku je prisustvovao i kosovski premijer, Aljbin Kurti, koji je najavio da će biti pripremljen koncept dokumenata o zločinima počinjenim tokom rata.

Prva vlada Aljbina Kurtija, pre nešto više od godinu dana, pokrenula je inciijativu za formiranje novog Instituta za ratne zločine na Kosovu.

Nakon njenog rušenja, ali i ponovnog dolaska na vlast, nastavljen je posao koji je tada započet.

Nedavno je formalizovana radna grupa za izradu koncepta dokumenta za osnivanje ovog Instituta, a ona je danas održala svoj prvi sastanak.

„Prošle godine, dve nedelje pre ovog datuma, sastali smo se na sastanku za formiranje timova, a danas nastavljamo sa drugom fazom koja će pripremiti koncept dokumenta o zločinima počinjenim tokom rata, biće teško adresirati sve počinjene zločine. Porodice žrtava su izgubile veru i ovo je opasnost koja nam preti i zato nam je potrebna veća posvećenost u tom pogledu“, kazao je Kurti.

Kurti je naglasio veliku važnost inicijative za osnivanje instituta i da je ovo poslednji trenutak.

„Verujem da ste odmah primetili da naziv Instituta, na koji se pozivamo, nije ‘Institut za ratne zločine’, već Institut za zločine počinjene tokom rata. To je zato što smatramo važnim da se uz ratne zločine pozabavimo i ostalim zločinima koji su se dogodili na Kosovu tokom poslednjeg rata, a to su zločini protiv čovečnosti i genocid“, kazao je.

Kaže i da su svi svesni da je suočavanje sa zločinima počinjenim na Kosovu daleko od onoga što želi i što treba.

Kurti kaže da niko ne bi „trebalo da tvrdi da ćemo lako moći da rešimo sve probleme nastale 22 godine“, te da će biti vrlo teško.

Sa druge strane, kaže i da sada imaju priliku da se promeni i preuzmu visoke odgovornosti.

Navodi da je tokom rata na Kosovu ubijeno 13.000 ljudi, ali i da je „šteta još veća“ – kako u ekonomskom, tako i u ostalim aspektima.

„Imamo više od 13.000 ljudi ubijenih tokom poslednjeg rata. Hiljade ljudi je silovano.
Hiljade mučenih i zatvorenih“, kaže Kurti.

Kurti kaže i da su doživeli „razornu štetu koju nikada nismo u potpunosti izmerili.
Ni danas, 22 godine posle rata, nemamo cifru koja bi nam mogla reći koja je ekonomska šteta koju je rat naneo našoj zemlji“.

„Situacija je još gora u odnosu na emocionalnu i psihološku štetu, kojom se ovih godina uopšte nismo pravilno bavili“, kaže i da su zbog toga prošle godine započeli rad sa timom koji bi se bavio isključivo pripremom analize, a što bi bio prema Kurtijevim rečima, najbolji način da se nastavi sa osnivanjem Instituta.

Kurti je dalje rekao da Institut treba da ima svoju budžetsku liniju, dodajući da više ne postoji luksuz za nove greške. Takođe je zatražio podršku svih stranaka na Kosovu koja je, kako tvrdi, neophodna kako bi se postigao uspeh.

Na sastanku je govorila i Ministarka pravde, Aljbulena Hadžiu (Albulena Hahxiu), koja je rekla da je sve do sada nedostajala politička volja u rešavanju problema. Tvrdi da će ministarstvo koje predvodi podržati vladu.

„Skupština Kosova odobrila je amandman koji ima za cilj uklanjanje prepreka u radu Instituta. Takođe će se dodeliti budžet Specijalnom tužilaštvu da uveća broj za još četiri tužioca da bi, dalje povećali rad“, rekla je Hadžiu.

S obzirom na to da je prvi Institut za ratne zločine ugašen, Hadžiu kaže da će ova radna grupa takođe istraživati „zašto su takve inicijative propale i trudiće se da ne prave greške kao ranije“.

„Građani i organizacije neprestano rade na tome da osiguraju poštovanje prava žrtava jer je nedostajala politička volja“, zaključila je Hadžiju.

Osnivanje Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu jedno je od predizbornih obećanja Samoopredeljenja, a našlo se i u programu sadašnje kosovske vlade.

Ovakav institut formiran je ujedno još 2011. godine, ali je i ukinut 2018. – od strane tadašnjeg kosovskog premijera, Ramuša Haradianaja.

U tadašnjoj odluci se objašnjavalo da će umesto instituta biti formirano „Odeljenje tranzicionalne pravde“ u okviru Ministarstva pravde.

Za vreme rada ovog instituta objavljeno je desetak monografija o broju ubijenih, nestalih Albanaca, i onom što je predstavljeno kao ekonomska šteta i uništavanje kosovske kulturne baštine nasuprot „srpskog agresora“.

Sve zvanične inicijative do sada naglasak su imale isključivo na zločinima nad Albancima tokom kosovskog konflikta.

Proces formiranja Instituta za ratne zločine počinjene na Kosovu, odvija se u u isto vreme kada je i započet rad na tužbi za genocid protiv Srbije.

Prema najavama iz kosovske vlade, ovakva tužba trebalo bi da bude podneta pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), a pre kraja sledeće godine.

Najava dolazi ujedno uoči najavljenog prvog susreta na visokom političkom nivou Beograda i Prištine i neposredno pred izrcanje presude vođi bosanskih Srba Ratku Mladiću za genocid u Srebrenici.

Tužbu za genocid, ali i zahtev kosovske vlade za ratnom odštetom predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prethodno je protumačio kao jasan pokazatelj da Prištini nije stalo do dijaloga.

Kosovski premijer danas je kazao da je veoma važno otvoriti državni arhiv Srbije, jer, kako je rekao, „zločine nisu počinili pojedinci, već srpska država“.

Sa druge strane, stigao mu je odgovor iz Beograda da bi, uoči nastavka dijaloga u Briselu, trebalo da pokaže „minimum spremnosti“ za rešavanje otvorenih pitanja od zajedničkog interesa, a ne da nastavlja sa „zapaljivim“ izjavama i optužbama na račun zvaničnog Beograda.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.