Beograd i Priština čine sve da ne dođe do primene Briselskog sporazuma

FOTO: Josip Juratović
FOTO: Josip Juratović

Politički akteri Srbije i Kosova nemaju hrabrost da primene Briselski sporazum jer se s pravom plaše sopstvenih naroda. Oni moraju da traže način kako da uspostave ravnopravnost građana i ponude rešenja za olakšavanje svakodnevnog života, a ne da ih zatvaraju u nacionalne torove. Sopstvenim narodima nemaju šta da ponude za bolju budućnost, već koriste priču o etničkom razgraničenju za zamagljivanje svoje političke nesposobnosti. Nemačka je od početka zauzela svoj jasan stav, a to je protiv svakog etničkog razgraničenja, jer bi to bilo pogubno za ceo region, rekao je u intervjuu za KoSSev poslanik nemačkog Bundestaga, Josip Juratović. Poreklom Hrvat, sa 15 godina otišao je u Nemačku, a danas je poslanik SPD-a u četvrtom mandatu.

Sa koleginicom iz Bundestaga Gabi Veber (Gabi Weber) Juratović je posetio Prištinu pre nedelju dana kako bi se upoznali sa situacijom na terenu, pre svega u vezi sa društveno-političkim razvojem i odnosima sa zemljama u regionu.

Sa Juratovićem smo razgovarali neposredno pre nego što je preko kosovskih medija objavljena informacija da će se srpski i kosovski predsednici i premijeri 29. aprila upravo u Nemačkoj sastati i to sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom.

U region Juratović dolazi više puta godišnje, kako kaže, u različitim funkcijama. Skoro svake godine sa svojim kolegama i saradnicima „pravi letnje turneje po Balkanu“ i neguje mnoštvo privatnih prijateljstava u svim zemljama zapadnog Balkana.

Juratović je i izvestilac u Bundestagu ispred svoje stranke za jugoistočnu Evropu, predsednik parlamentarntarnog odbora (Bundestaga) nadležnog za odnose SR Nemačke i zemalja jugoistočne Evrope, zamenik predsednika Bundestagovog odbora za zemlje s područja severnog Jadrana, te član parlamentarne grupe Veća Evrope.

Kada biste u prvom utisku napravili paralelu između regiona iz kojeg ste sedamdesetih otišli u Nemačku, mislim na bivšu SFRJ, i pola veka kasnije, šta je ono što zatičete kada posećujete region?

Ono što trenutno primećujem u celom regionu je da su ljudi dobili slobodu i ne znaju šta s njom, te je ne koriste na pravi način. Ljudi danas mogu slobodno da se kreću, slobodno iznose svoje stavove, mogu da kreiraju društveno političko uređenje. Ipak, u isto vreme primetna je neopisiva količina nepotizma i korupcije kao nikada do sada u istoriji regiona. Očigledno su ljudi zamenili komunističku ideologiju sa nacionalističkom i postali još veći zatočenici jednoumlja.

Da li možete da procenite u kojem pravcu će se razvijati region, pre svega ono što nazivaju Zapadnim Balkanom u naredne dve decenije? Neki od mogućih scenarija, ili scenario? Na osnovu postojećih indikatora i trendova, koliko procenjujete da je potrebno za istinsku demokratizaciju društva na onom što nazivaju Zapadni Balkan?

Ako se region bude razvijao na ovakav način kao do sada i tim tempom, onda još možemo biti srećni da društvo ostane na ovakvom nivou kakvom je, jer situacija nikako ne pokazuje pozitivne trendove. Društvo u kojem su mladi odustali da se bore za bolje sutra i beže iz zemlje je osuđeno na jačanje postojećeg sistema (nepotizma i korupcije), što vodi u totalnu propast.

Uskoro će šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno 7 godina početka briselskog dijaloga. Zašto je dijalog u Briselu i ono što se dogovaralo, praktično nestalo iz javnosti i ko je za to odgovoran?

Zato što se javnost time ne bavi. Ključni elemenat demokratskog uređenja su slobodni mediji. Ako mediji te slobode ne koriste, onda imamo dva razloga – ili imamo korumpirane medije, ili nemamo demokratiju, odnosno slobodu društveno odgovornih medija.

Koliko je u ovom trenutku realna mogućnost onoga što javnost tumači kao podela Kosova? Otkud pojavljivanje takve ideje unazad dve godine, i to nakon što je zapadna mejnstrim politika koja je dominirala u rešavanju kosovskog pitanja, proteklih godina jasno rekla ne bilo kakvoj ideji etničke podele teritorije?

Ideja o podeli Kosova se isključivo zasniva na političkim akterima Srbije i Kosova koji su Briselski sporazum potpisali sa figom u džepu a sada nemaju hrabrosti da ga primene jer se plaše sopstvenih naroda. I to sa pravom, jer sopstvenim narodima nemaju šta da ponude za bolju budućnost, već koriste priču o etničkom razgraničenju za zamagljivanje svoje političke nesposobnosti. Pronaći rešenja o pitanju boljih uslova života i Srba i Albanaca na Kosovu. A to su zaposlenje, stambena sigurnost, obrazovanje, zdravstvena sigurnost, starosna sigurnost, pitanja infrastrukture i energetike i bilo čega što bi dalo nadu mladim ljudima u bolju budućnost na Kosovu. Zar nam ne kaže dovoljno činjenica da političke strukture na Kosovu nisu sposobne da organizuju odlaganje smeća, a kamoli bilo kakve uslove za investicije bez kojih nema osnove za bolju budućnost?!

Da li razumete šta podrazumeva kada Beograd ideju rešenja kosovskog pitanja nazove „razgraničenjem“ srpskog i albanskog naroda, Priština „minornom korekcijom granica“ i „pripajanje Preševa Kosovu“, a deo međunarodne zajednice „razmenom teritorija“?

Kako god taj projekat nazvali, on je suprotan demokratskom načelu. Jer se demokratija zasniva na ravnopravnosti svih građana jedne zemlje a ne na etničkim podelama. Dakle, Kosovo i Srbija moraju da traže način kako da uspostave ravnopravnost građana pojedinaca, ponude rešenja za olakšavanje svakodnevnog života, a ne da ih zatvaraju u nacionalne torove. Osim toga, i jedna i druga strana isključuju pravo i ravnopravnost drugih manjina.

Da li je tačan utisak da je, izraziću se kolokvijalno, Nemačka, koliko, u ovo vreme prošle godine, bila uspavana kada su bili u pitanju razgovori dvojice predsednika, odnosno, dijaloga u Briselu? I da sada aktivnije prati ono što se događa? Šta taj proaktivniji odnos podrazumeva?

Nemačka je za razliku od drugih aktera u regionu, od početka zauzela svoj jasan stav, a to je protiv svakog etničkog razgraničenja, jer bi to bilo pogubno za ceo region, i to iz više razloga. Nemačka se i jasno zauzima za to da se sprovodi ono što je briselskim sporazumom dogovoreno. U suprotnom, ceo region gubi na verodostojnosti, što bi bilo strašno za dalje predpristupne pregovore za ulazak u EU ostatka jugoistočne Evrope.

Kad smo kod događaja, da li znate šta se događa u ovom zastoju dijaloga? Jesu li tačne spekulacije da se vodi tzv. paralelni tajni dijalog Beograda i Prištine?

Ja se ne želim baviti spekulacijama. Mene interesuju činjenice a činjenica je da Beograd i Priština sve čine da ne dođe do primene Briselskog sporazuma. Najbolji primer za to je blokada Kosova kod ulaska u INTERPOL na jednoj strani, te uvođenje stopostotnih carina na robu iz Srbije od strane Kosova na drugoj strani. Od čega i na jednoj i na drugoj strani samo kriminalci profitiraju i time se postavlja pitanje: Rade li te politike za narod koji ih plaća, ili za kriminalce?

Šta se trenutno dešava na relaciji Nemačka – SAD  kada je u pitanju kosovsko pitanje?

Nemačka pre svega usko sarađuje sa svojim partnerima unutar Evropske unije i sa kojima ima posebno savezništvo. Isto tako su i Amerika, kao i Kanada, naši sigurnosni partneri u sklopu NATO-a. Time sigurno unutar partnerstva mogu se imati različiti predlozi za rešenja. Međutim, jedno je sigurno da kosovsko–srpski odnosi neće ni u kom slučaju uticati na američko-evropske odnose, a još manje na američko-nemačke odnose.

Šta vidite kao najveću slabost kosovskog društva i koliko Vam je poznat položaj, odnosno problemi sa kojima se susreću Srbi na Kosovu?

Najveće slabosti kosovskog društva jesu te da se nije uspelo izboriti protiv nepotizma, korupcije, kriminala i time je osuđeno na siromaštvo. Što se Srba na Kosovu tiče, mislim da im je isti pristup problemu kao i Albancima na Kosovu i time dele istu sudbinu. Što pre bi trebalo da shvate da su i Srbi i Albanci na Kosovu politički predmet podkusurivanja za održavanje promašenih politika i da samo zajedno sa građanima albanske nacionalnosti, kao i građanima ostalih nacionalnosti, moraju da traže bolja rešenja za bolji život svih, gde će na principima demokratskih vrednosti imati šansu za bolji život u miru i slobodi.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

(Razgovor vodila Tatjana Lazarević)

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.