Pokret za odbranu KiM zatražio donošenje ustavnog zakona „o suštinskoj autonomiji KiM“

Trinaest godina posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova Srbija nema osmišljenu strategiju rešavanja statusa svoje južne pokrajine. Političke vlasti Srbije od 2008. godine do danas nisu ni pristupile ovom poslu, tvrdi Pokret za odbranu Kosova i Metohije.

Manje od nedelju dana od prvog obraćanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića poslanicima Narodne skupštine Srbije, o dijalogu sa Prištinom i pred novu rundu razgovora sa kosovskim premijerom Aljbninom Kurtijem, grupa srpskih intelektualaca objavila je dokument: „Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije: Koncept posebnog (ustavnog) zakona o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije“, koji je u četvrtak i predstavila u Medija Centru u Beogradu.

U dokumentu koji se sastoji iz tri dela – Polazne pretpostavke, Ustavni koncept suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju i Međunarodni okvir rešenja, daje se pregled trenutnog odnosa Beograda prema „statusu svoje južne pokrajine“ od 2008. a posebno od 2013. godine; odnos kosovskih vlasti prema samom Kosovu, opis trenutnog stanja odnosno aktuelni „dinamički presek“  kako to ovaj Pokret vidi; šta predstavlja ustavni koncept suštinske autonomije za KiM te međunarodni okvir rešenja prema analizi Pokreta.

Razlog za nedostatak srpske strategije, za ovaj Pokret koji okuplja više desetina političkih mislilaca, leži u prećutnom skretanju sa puta ustavnog rešenja, ali i u oportunističkom prihvatanju naloga zapadnih sila o postepenom povlačenju prava i obaveza Srbije sa KiM.

Ovaj pravac delovanja srpske vlasti naročito je bio ubrzan potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. godine. Na osnovu toka dešavanju u Briselskom procesu u protekih osam godina mogao se steći utisak da je taj proces „nezaustavljiv i nepovratan“ a da je „nerealno svako nastojanje da se on zakoči i preusmeri na neku drugu stranu“, navodi se u prvom delu dokumenta.

„Lako se mogu uočiti slabe tačke ovog projekta svoje južne pokrajine“, tvrde, te bi se uz drugačiju srpsku politiku „razgolitila“ i neodrživost Kosova. Upravo je to tema ovog dokumenta.

Pobrojano je ono što se vide kao slabe tačke. Neke od njih su da je Kosovo postalo „sinonim za propalu državu“, „i dalje najnerazvijeniji region u Evropi“, da je to dovelo do velike depopulacije i Albanaca, te da je dominacija zapadnog faktora na svetskom planu u vreme nasilnog proglašenja nezavisnosti (2008) evoluirala u pravcu konkurentskih odnosa sa drugim globalnim akterima.

„U protekle dve decenije, računajući i vreme od jednostranog proglašenja nezavisnosti, ‘Kosovo’ je postalo sinonim „propale države“, dakle, političke tvorevine koju, pored ostalog, odlikuje sistematsko nasilje nad pripadnicima srpskog naroda, ali i nad pripadnicima drugih etnosa i manjinskih grupa izvan albanskog korpusa“, navode.

Jedna je od slabih tački je i to da zapadna sintgama o Kosovu kao pitanju „sui generis“ ne važi jer se u međuvremenu desilo više slučajeva otcepljenja.

„Realno dinamički gledano, Srbija danas pa nadalje ima dobru priliku da, kada je reč o Kosovu i Metohiji, stekne pouzdane svetski relevantne saveznike. Iako sve izglednija, ova prilika do sada nije strateški korišćena“.

Slaba tačka je i to što i pored i posle ovako dugog proteka vremena, te „prividno slabih izgleda da Srbija sačuva KiM“, sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, pokazuju da ubedljiva većina nije saglasna sa priznanjem Kosova i Metohije.

„Ovo stanje svesti održava se i pored dominirajuće kampanje zvanične politike i instruisanog prozapadnog nevladinog sektora u pravcu izazivanja malodušnosti i podsticanja gubitničkog mentaliteta kod građana. Sve to izražava se u defetističkom stavu da Srbija, navodno, na Kosovu nema ništa i da je „Kosovo“ za Srbiju izgubljeno“.

U drugom i trećem delu dat je okvir za ustavni koncept suštinske autonomije za KiM i međunarodni okvir rešenja: „Uobličiti ustavni pojam suštinske autonomije za KiM i dati mu normativni sadržaj“.

„S obzirom na date okolnosti, Srbija ne bi smela da prihvati bilo kakvu ponudu koja nije u skladu sa ključnim odredbama Rezolucije 1244. Takođe, Srbija bi morala ovo pitanje, i pregovarački i sadržinski, da prenese/vrati sa krajnje nepovoljnog terena zapadnih sila – SAD i EU na forume Svetske organizacije, pre svega na njen Savet bezbednosti“, navode.

Prema dokumentu, postoji mogućnost zamene ove rezolucije u slučaju da se u SB UN usvoji opšti sporazum o statusu Kosova i Metohije na osnovu predstavljenog sadržaja, odnosno koncepta autonomije, i to bi bilo učinjeno „u formi nove rezolucije“.

Deo dokumenta čini i pet Aneksa među kojima i o autonomnom položaju Srpske pravoslavne crkve, o ustavno-pravnom statusu KiM, imovinsko-pravnim pitanjima, o nadzornoj ulozi UN i opštoj bezbednosti.

Ceo dokument možete pogledati ovde.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.