Devet godina u pritvoru, ali Ustavni sud nije utvrdio povredu prava: Predmet za teško ubistvo vraćan na ponovno suđenje

Ustavni sud Kosova nije utvrdio povredu ustavnih prava Durima Ljušaja, koji se od avgusta 2016. godine nalazi u pritvoru u okviru krivičnog postupka za teško ubistvo i neovlašćeno posedovanje oružja. Iako pritvor traje oko devet godina, Sud je jednoglasno zaključio da su redovni sudovi za njegovo produžavanje davali konkretna i individualizovana obrazloženja, te da nisu povređena prava na slobodu i bezbednost, pravično suđenje, niti zabrana nečovečnog i ponižavajućeg postupanja. Krivični postupak protiv Lušaja još nije pravosnažno okončan.

Ustavni sud objavio je presudu u predmetu KI22/26, koji je pokrenuo Durim Ljušaj osporavajući presudu Vrhovnog suda od 3. novembra 2025. godine.

Ljušaj je uhapšen 26. avgusta 2016. godine zbog sumnje da je izvršio krivična dela „teško ubistvo“ i „neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“, a od tada se, prema podacima iz presude, neprekidno nalazi u pritvoru.

Optužnica je podignuta 2017. godine, nakon čega ga je Osnovni sud u Peći oglasio krivim i osudio na jedinstvenu kaznu od 25 godina zatvora.

Ta presuda, međutim, nije postala pravosnažna.

Apelacioni sud ju je ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje. Nakon novog postupka, Osnovni sud ga je ponovo proglasio krivim, a Apelacioni sud takvu odluku potvrdio.

Potom je Vrhovni sud 2023. godine usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti, ukinuo odluke nižih sudova i predmet ponovo vratio na suđenje, između ostalog zbog nedovoljno obrazloženog pitanja psihičkog stanja optuženog u vreme izvršenja krivičnog dela.

Skoro devet godina pritvora

Tokom svih tih postupaka sudovi su periodično produžavali meru pritvora.

U julu 2025. Osnovni sud ponovo je produžio pritvor, pozivajući se na postojanje osnovane sumnje, opasnost od bekstva, mogućnost ponavljanja krivičnog dela i ocenu da blaže mere ne bi bile dovoljne.

Apelacioni sud je tu odluku potvrdio, a Vrhovni sud je u novembru 2025. odbio zahtev Ljušaja za zaštitu zakonitosti.

Pred Ustavnim sudom Ljušaj je potom tvrdio da je skoro devet godina neprekidnog pritvora premašilo svaki razuman rok.

Naveo je da su sudovi pritvor produžavali uz, prema njegovoj oceni, stereotipna i apstraktna obrazloženja, bez stvarne individualne procene rizika i ozbiljnog razmatranja alternativnih mera.

Tvrdio je i da je time povređeno njegovo pravo na slobodu i bezbednost, garantovano Ustavom Kosova i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Tvrdio da je u izolaciji više od 22 sata dnevno

Ljušaj je pred Ustavnim sudom pokrenuo i pitanje uslova pritvora.

Tvrdio je da je tokom skoro decenije provodio više od 22 sata dnevno u izolaciji, što je, prema njegovim navodima, izazvalo ozbiljne fizičke i psihičke posledice.

Pozvao se i na pogoršanje zdravstvenog stanja i nemogućnost da prisustvuje jednom od ročišta, tvrdeći da takvi uslovi predstavljaju nečovečno i ponižavajuće postupanje.

Ustavni sud, međutim, nije utvrdio povredu zabrane takvog postupanja.

Sud je naveo da samo dugo trajanje pritvora samo po sebi nije dovoljno da bi se zaključilo da je prekršena zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, već da moraju biti utvrđeni i dodatni elementi koji dosežu potreban nivo težine.

Sud: Produženja pritvora nisu bila automatska

Prilikom ocene trajanja pritvora, Ustavni sud se pozvao na standarde Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima dužina pritvora ne može da se ocenjuje apstraktno, već svako njegovo produžavanje mora da bude zasnovano na relevantnim i dovoljnim razlozima.

Sud je zaključio da su redovni sudovi u ovom slučaju upravo takve razloge navodili.

U odlukama su, između ostalog, analizirani istražni izveštaji, obdukcioni nalazi, forenzička veštačenja, snimci sigurnosnih kamera i oduzeti materijalni dokazi.

Kao razloge za pritvor sudovi su razmatrali i opasnost od bekstva, težinu krivičnog dela, mogućnost njegovog ponavljanja, zategnute odnose između porodice optuženog i porodice žrtava, kao i ponašanje Lušaja tokom sudskih ročišta.

Ustavni sud je ocenio i da su redovni sudovi razmatrali mogućnost primene blažih mera, ali su obrazložili zbog čega one, prema njihovoj oceni, ne bi bile dovoljne da osiguraju prisustvo optuženog i nesmetano vođenje postupka.

Zbog toga je zaključeno da odluke o pritvoru nisu bile „automatske“, već zasnovane na konkretnim okolnostima slučaja.

Ne postoji apsolutni maksimalni rok pritvora

Ustavni sud je posebno naglasio da Ustav Kosova i Evropska konvencija o ljudskim pravima ne propisuju apsolutni maksimalni rok trajanja pritvora.

Ključno je, prema Sudu, da za njegovo produžavanje i dalje postoje relevantni i dovoljni razlozi i da sudovi pokažu posebnu revnost u vođenju postupka.

U ovom slučaju u obzir su uzeti težina i složenost optužbi, obim dokaznog materijala, kao i činjenica da je predmet prošao kroz više ponovljenih suđenja.

Ustavni sud nije utvrdio ni da su odlaganja postupka bila posledica pasivnosti ili nemara sudskih organa.

Nije povređena ni pretpostavka nevinosti

Ljušaj je tvrdio i da je način na koji su sudovi obrazlagali produženje pritvora narušio njegovu pretpostavku nevinosti.

Ni taj navod Ustavni sud nije prihvatio.

Naglašeno je da krivični postupak još traje i da su redovni sudovi, odlučujući o pritvoru, ocenjivali samo postojanje osnovane sumnje i zakonskih uslova za dalje trajanje mere, a ne njegovu konačnu krivičnu odgovornost.

Sud nije pronašao formulacije koje bi se mogle tumačiti kao preuranjeno proglašavanje Lušaja krivim.

Ustavni sud je zato jednoglasno zaključio da osporena presuda Vrhovnog suda, u vezi sa odlukama nižih sudova, nije u suprotnosti sa ustavnim pravima na slobodu i bezbednost i pravično suđenje, niti sa zabranom mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja.

Sam postupak za teško ubistvo i posedovanje oružja, međutim, ostaje pred redovnim sudovima i još nije pravosnažno okončan.