Rodno smo (ne)ravnopravne

Ženska Prava Fotka 08 03 2019
Foto : Unsplash

Današnji dan, 8. Mart – međunarodni dan žena, obeležava se kao rezultat borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Nakon više od jednog veka i dalje se postavlja pitanje da li su muškarci i žene zaista ravnopravni. O rodnoj (ne)ravnopravnosti, situacijama sa kojima se svakodnevno suočavaju, kao i stavovima sredine o onome čime se bave, razgovarali smo sa uspešnim, ostvarenim ženama sa severa i juga Kosova i Metohije. 

U svakom razgovoru podsećaju nas da imamo više prava nego što zaslužujemo, i da nemamo šta više da tražimo

Nora Ahmetaj
Nora Ahmetaj

„Rodna nejednakost se doživljava na svakom koraku čim izađeš iz kuće“, nema dilemu poznata civilna aktivistkinja iz Prištine i ekspertkinja za tranzicionu pravdu, Nora Ahmetaj.

„Idem da kupim hranu i radujem se plaćanju ili traženju nečega. Čim u prodavnicu uđe muškarac, prodavačica se obraća njemu uprkos tome što sam ja na redu, oni nas preskaču u redu, da ne čekaju“, svoje iskustvo prenosi za KoSSev Ahmetaj.

„Idem u institucije u kojima dominiraju uglavnom muškarci“, nastavlja Nora i kritično ih opisuje da te scene deluju radije kao da oni „pre rade po kafanama nego po kancelarijama“.

„A sa druge strane viđam žene koje ne dižu glavu od kompjutera, i koje odgovorno rade“.

„Ako žena počne da priča tokom sastanka, ima takvih koji prekidaju njen govor ili počnu da pričaju svoje priče, bez trunke poštovanja i potrebe da saslušaju drugog šta priča“ , dodaje Ahmetaj.

U svakom razgovoru, podsećaju nas da imamo više prava nego što zaslužujemo, i da nemamo šta više da tražimo

Poseban problem, kako objašnjava, predstavlja i to „ako slučajno niste u braku i nemate porodicu“, onda takva žena biva osuđivana i „postavljaju ti milion pitanja poput ‘kako to lepa žena bez porodice i dece?“

„U ne-meritokratskom društvu kao što je naše, u svakom razgovoru traže od nas da dokažemo da iza nas nema nikoga ko nam je pomogao da se školujemo. Čak i ako ste školovani van Kosova, treba da ‘dokažete’ da niste nečiji plaćenik, te samim tim radite za strane službe jer inače kao žena, jednostavno to ne možete postići pošto se podrazumeva da ste i glupi i da ste žena… jednostavno ljudsko biće drugog reda“, zaključuje Ahmetaj.

Žene se jesu izborile za mogućnost da biraju, ali ne i uvek za pravo na izbor

Još jedna direktorica – poznatog lokalnog Kontakt plus radija – Mirjana Milutinović, ima, međutim, pozitivno iskustvo.

„Lično se nikada nisam osetila neravnopravnom u odnosu na kolege, a moj posao me često usmerava na rad sa muškarcima. Čak, pre mogu da kažem, da kao žena, imam njihovu maksimalnu podršku i pomoć u situacijama koje to zahtevaju“.

mira kontakt
Mirjana Milutinović u društvu kolega

Kaže da su upravo mediji dobar primer unapređenog položaja žene, ako se posmatra iz perspektive radnih pozicija, jer su u većini redakcija urednice ili direktorke žene.

E sada, koliko se žena oseća ravnopravnom, zavisi i od njenih ambicija i kako i kroz koje segmente, ona vidi svoj ravnopravni status

Žene se jesu izborile za mogućnost da biraju, ali ne i uvek za pravo na izbor, ipak dodaje Milutinović.

„Uglavnom je prisutno pitanje porodica ili karijera?“, za razliku od muškarca kod kog porodica uglavnom ne dovodi u pitanje karijeru, ali kaže i da je često kod žene opredeljenje i za jedno i drugo

Ona smatra da žene ne treba i ne mogu da budu jednake na svim poljima sa muškarcima.

„To je prosto i priroda uredila“, objašnjava direktorica Kontakt plusa i naglašava: „Ako ste poštovane i podržane u svom radu, pre svih od porodice, a potom i od okoline, to vam daje neverovatan osećaj slobode koja je možda i ključna za dodatni osećaj da ste ravnopravni“.

U svakodnevnom životu postoje slučajevi gde se zaista osećate nejednako

Aferdita Sulja
Foto: Aferdita Sulja Šehu

Iako zakoni na Kosovu nominalno štite ženska prava, u praksi je, međutim, situacija drugačija, za KoSSev kaže Aferdita Syla-Shehu, direktorica najpoznatije multietničke NVO u Kosovskoj Mitrovici – „Izgradnja mitrovičke zajednice“ (CBM).

„U svakodnevnom životu postoje slučajevi gde se zaista osećate nejednako, na primer, u saobraćaju. U saobraćaju vam se kao ženi može dogoditi da platite kaznu, dok će je, istovremeno, muškarac izbeći. Ženama je, u odnosu na muškarce, teže da se na ulici izbore sa onim što se dogodi, ali je tako i u školama i u institucijama da dobiju usluge koje su im potrebne, i to nije problem samo na Kosovu, već na čitavom Balkanu,“ kaže Sulja-Šehu.

Navodi i da se upravo to njoj dogodilo, kada je, kako kaže, osetila nepravedan tretman policajca prema njoj kao vozaču dok je upravljač za drugim vozilom ostao nekažnjen zbog toga što je bio muškarac.

Naglašava da bi želela da vidi više žena na rukovodećim pozicijama.

„Često u kontaktu i saradnji sa institucijama, čim uđem u njih, tamo se vidi gomila muškaraca, koji često, neću da kažem uvek, ali često nisu u stanju da razumeju ženu“.

Nema podele na muške i ženske poslove, sve obavljamo zajedno

Ljiljana Đorić
Foto: Ljiljana Đorić

S druge strane, Ljiljana Đorić, nastavnica likovnog u osnovnoj školi „Kralj Milutin“ u Gračanici kaže da je za više od 30 godina staža i skoro 40 godina braka doživela mali broj trenutaka u životu u kojima je osetila rodnu neravnopravnost, i tu se slaže sa jednom od sagovornica iz Kosovske Mitrovice.

„Kada je reč o poslu, mogu slobodno da kažem da imamo sasvim korektan odnos sa kolegama muškarcima, vlada ravnopravnost, pa čak možda su žene u povoljnijem položaju kada je reč o zapošljavanju“, ističe Ljiljana.

Porodični život nije izuzetak, tvdi ova nastavnica.

Ljiljana je u braku skoro četrdeset godina, kaže da u kući nema podele na muške i ženske poslove.

„Kada je reč o svim dnevnim obavezama koje se tiču domaćinstva, nema podele na muške i ženske poslove, sve obavljamo zajedno. Kada se kupe drva, zajedno ih cepamo i slažemo. Često se desi da ja započnem sa spremanjem ručka, a da ga moj muž završi“ ,  objašnjava Đorić.

Osećam rodnu neravnopravnost u svakom segmentu života

Foto: Milena Pilipović

Naša treća sagovornica iz Kosovske Mitrovice, profesorica sociologije u srednjoj školi, Milena Pilipović, slaže se sa većinom sagovornica da je rodna neravnopravnost vidljiva, uprkos tome što je „21. vek“.

„Posebno je vidljiva na našim prostorima jer žene su predmet podsmeha i kada voze, i kada rade u policiji, u vojsci. Neravnopravnost je svakodnevno izražena i na poslu, u porodici, i na ulici“, i ona svedoči.

I za kraj ovog razgovora, lični utisak ženskog dela naše redakcije: Nikada više kao prošle i ove godine se na srpskoj političkoj i medijskoj sceni nije govorilo o potrebi zaštite žena od nasilnika i nasilja i njihovom poštovanju, a da se na toj istoj sceni nisu više koristile reči: „linč, silovanje, nasilje“ i „f***a“.

NAPOMENA: U izvornoj verziji ovog teksta objavili smo i izjavu vlasnice kafića Incognito u Kosovskoj Mitrovici, Tanje Zdravković – Mirković. Na njen zahtev, međutim, izjava je uklonjena naknadno pod objašnjenjem da nismo bili profesionalni zato što smo objavili njeno ime i devojačko prezime, bez suprugovog prezimena, te da smo takođe preuzeli fotografiju s Fejsbuka bez njenog odobrenja i konačno, da „ne želi da ima ništa sa Šiptarima“ jer je ona, kako je izjavila, „nacionalista“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.