Pоčinje istraživanje: Posledice NATO bombardovanja maligne i autoimune bolesti, sterilitet?

I zvanično počinje istraživanje posledica NATO bombardovanja u Srbiji 1999. godine.

Potpisan je sporazum između četiri ministarstava: zdravlja, zaštite životne sredine, odbrane i prosvete i nauke i obezbeđeno je, za početak, 15 miliona dinara. Istraživanje treba da dokaže da li je porast broja obolelih od malignih i autoimunih bolesti direktna posledica gađanja Srbije projektilima sa osiromašenim uranijumom.

„Mi nećemo ništa da prejudiciramo, ali želimo i zbog nas i zbog drugih i zbog budućih generacija da iznesemo činjenice, da se sutra to nikome ne bi desilo,“ rekao je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar.

Formiraju se četiri tela: jedno međuresorno koordinaciono, jedno savetodavno, Upravni odbor na čijem čelu će biti ministar zaštite životne sredine i takozvana nacionalna laboratorija – u ovom slučaju cela Srbija – posebno KiM – biće jedna laboratorija.

„Ja lično duboko verujem da najveće posledice onoga što se dogodilo upravo jesu na Kosovu i Metohiji,“ rekao je ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Te posledice, upozorava ministar, nisu vezane samo za osiromašeni uranijum, već i za granatiranje petrohemijskih postrojenja. Niti su, dodaju lekari, problematične samo maligne bolesti, već i uticaji na potomstvo.

Pročitajte još:

Gojković: Predložila formiranje komisije o NATO bombardovanju. Opozicija: Odgovor na kritike međunarodne zajednice, neiskrene namere

Beograd namerava da istraži posledice NATO bombardovanja: U planu i Kosovo

„Vi sada ne možete da nađete slobodno mesto na klinici za imunologiju Kliničkog centra Srbije što nikada nije bio slučaj, tu je i problem steriliteta i naravno, najopasnijih malignih bolesti. Prema tome, pustićemo epidemiologe da naprave plan kakav treba, a mi imamo svoje određeno mišljenje, da li ćemo to uspeti na naučni način da dokažemo, to ćemo videti. Za sada statistike ipak govore u naš prilog, bez obzira na to ko šta pričao,“ kaže načelnica neurohirurgije KCS, prof. dr Danica Grujičić.

Takav pristup – strogo naučni – tvrde članovi Komisije, isključuje svaku političku konotaciju.

„Razume se da će biti problema u ovom poslu, i već ih ima, ali nas problemi i pritisci stimulišu,“ kazao je Trivan.

Na pitanje novinara N1 ko ih pritiska, Trivan je odgovorio: „Ne mogu da vam kažem.“

A na pitanje zašto, odgovara: „Dobili ste odgovor.“

Međutim, odgovora nije bilo.

Nezvanično, članice NATO-a nisu oduševljene istraživanjem koje počinje Srbija. Iz te organizacije nedavno su naveli da su i sami pre 19 godina sproveli naučno istraživanje i da je utvrđeno da upotreba osiromašenog uranijuma nije bila uzrok zdravstvenog rizika.

„Mi ne želimo da kažemo da ti rezultati nisu tačni, ali ne znači da odgovaraju pravom stanju na terenu. Dovoljno je da uzmete uzorak na drugom mestu koje je manje problematično, rezultat će vam biti tačan, ali neće biti relevantan za ono što je nama bitno,“ kaže profesor Mašinskog fakulteta, Aleksandar Jovović.

Srbija će rezultate svog istraživanja moći da predstavi tek za nekoliko godina.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.