Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan najavio je da će u narednih mesec dana biti formirani koordinaciono telo i nacionalna laboratorija za naučno istraživanje posledica NATO bombardovanja.
Trivan je precizirao da osnivanje nacionalne laboratorije ne podrazumeva formiranje nove naučne ustanove, već koordinaciju svih državnih laboratorija koje su sposobne da sprovedu potrebna istraživanja, javio je u subotu Tanjug.
Dodao je i da predmet istraživanja neće biti samo posledice upotrebe osiromašenog uranijuma, već i drugih zagađenja, s obzirom na to da su tokom bombardovanja oštećena hemijska i petrohemijska postrojenja na teritoriji tadašnje Jugoslavije (Crna Gora, Kosovo i Metohija, Srbija).
Istraživanjem bi trebalo da bude obuhvaćeno i Kosovo.
"Mi ćemo sugerisati i pokušati da deo istraživanja sprovedemo i tamo (na KiM)," rekao je dalje, naglašavajući da "to nije političko pitanje i da osiromašeni uranijum i hemija ne prave razliku među nacijama".
Prema njegovom mišljenju, u javnosti na Kosovu se priča o posledicama bombardovanja "tumači kao srpska propaganda" što, ocenjuje, ne odgovara istini.
Statistika: Srbija u okviru globalnog proseka pojave kancera koji se povezuju sa životnim stilom, u vrhu po broju smrtnih slučajeva – fokus na prevenciji
O vezi osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja nakon bombardovanja NATO-a u srpskoj javnosti se godinama vodila polemika, a bez da šira javnost ima uvid jesu li se sprovodila istraživanja na terenu. Tako se ova tema čvrsto ugradila u poslovičnu liniju podele na "patriote" i "izdajnike", dok se u dobrom delu javnosti doživljava kao politička propaganda različitih administracija na vlasti u proteklih petnaestak godina.
Istovremeno, dok je, sa jedne strane, u medijima često prisutna tvrdnja da Srbija prednjači po broju obolelih od malignih bolesti, sa druge – zvanične statistike smeštaju Srbiju u globalni prosek pojave kancera i to onih oblika koji se uglavnom povezuju sa životnim stilom (pušenje, ishrana) i industrijskim razvojem ("prljavi" izvori energije, tretiranje otpadnih materija). Ono po čemu je Srbija u vrhu jeste stopa smrtnosti, što fokus stavlja na prevenciju, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti, odnosno na javno zdravstvo (pogledajte – Mape incidence i mortaliteta).
Slučaj italijanskog vojnika ali u BiH
U prilog tezi o uticaju osiromašenog uranijuma pominje se neretko i sudska odluka u Italiji, koju je pomenuo i sam ministar Goran Trivan, navodeći da su italijanski vojnici koji su boravili na Kosovu “imali maligna oboljenja i da su tužili svoju državu i dobili je na sudu”.
U Italiji je, međutim, 2016. okončan sudski proces u kojem je odlukom italijanskog Apelacionog suda, tamošnje ministarstvo odbrane proglašeno krivim za prikrivanje nepružanja odgovarajuće zaštite vojniku koji je rukovao municijom sa osiromašenim uranijumom tokom misije u Bosni i Hercegovini 1998. i 1999.
Italijanski vojnik je preminuo od akutne limfoblastne leukemije, ali sud nije mogao da se bavi utvrđivanjem uzroka bolesti.
Stručnjak demantovao uzročnu vezu
Vezu je zatim pokušala da utvrdi italijanska parlamentarna komisija, koja je u svom izveštaju objavljenom početkom godine istakla “šokantne nivoe” osiromašenog uranijuma kojima su italijanski vojnici bili izloženi u bazi Salto di Kvira na Sardiniji, kao i u misijama u inostranstvu (BiH, Irak, Kosovo). Stručnjak na kog su se pozvali demantovao je, međutim, da je komisiji potvrdio uzročnu vezu.
Neke od naučnih studija koje su se bavile već registrovanim slučajem porasta oboljevanja od raka među italijanskim vojnicima koji su angažovani u mirovnim operacijama u BiH i na Kosovu, u svojim zaključcima utvrđuju da "iako je potrebna dalja istraga, preliminarni rezultati (u linkovanoj naučnoj studiji, prim. red.) ne daju indikaciju povećanog rizika od raka za italijanske vojnike koji su bili stacionirani u BiH i na Kosovu".
"Slučajevi oboljevanja od Hočkingovo limfoma 2000. i raka tiroide 2001. su bili sporadični događaji. Nisu specifično pogađali angažovano osoblje i nije verovatno da su povezani sa izlaganjima životnoj okolini i sredini na Balkanu," stoji u studiji.
Prethodne inicijative
Podsetimo, sredinom februara je u Nišu održan prvi sastanak koji je, kako je tada navedeno – trebalo da dovede do formiranja Saveta za pripremanje krivične tužbe protiv 19 članica NATO-a koje su 1999. bombardovale Srbiju. Jedan od inicijatora za osnivanje ovog saveta je advokat iz Niša i nekadašnji gradski većnik, Srđan Aleksić. Za sada nije poznato da li je savet formiran, odnosno dokle se stiglo sa formiranjem.
Prethodno je pokrenuta i Inicijativa za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja, koju je prošle jeseni podnelo oko stotinu stručnjaka iz različitih oblasti, a koju je predvodila neurohirurškinja i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, Danica Grujičić. Nakon više sastanaka sa predstavnicima državnih institucija, kako su preneli mediji, konkretni koraci o osnivanju tog tela nisu preduzeti.
Podizanje tužbe protiv NATO-a prošle godine najavila je i, kako je preneo BIRN, Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika, koja je tada formirala i pravni tim, koji je, kako je navedeno, trebalo da predstavlja građane Srbije koji su zbog bombardovanja 1999. oboleli od kancera. Tada su naveli i da imaju oko "50 zainteresovanih osoba iz Niša sa naizgled relevantnom medicinskom dokumentacijom".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
