Gojković: Predložila formiranje komisije o NATO bombardovanju. Opozicija: Odgovor na kritike međunarodne zajednice, neiskrene namere

Nakon što je saopšteno da Beograd namerava u narednih mesec dana da formira koordinaciono telo i nacionalnu laboratoriju za naučno istraživanje posledica NATO bombardovanja, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković saopštila je da je predala u skupštinsku proceduru Predlog odluke o formiranju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja na zdravlje građana i uticaj na životnu sredinu. Poseban osvrt komisija će imati na posledice izazvane upotrebom projektila sa osiromašenim uranijumom. Predložila je da odluka o formiranju bude po hitnom postupku uneta u dnevni red, izrazivši nadu da će predlog da bude usvojen jednoglasno na prvoj narednoj sednici. Predviđeni rok za prvi preliminarni izveštaj komisije je kraj 2020. Sa druge strane, oglasio se NATO. Iz njihovog štaba navedeno je da upotreba osiromašenog uranijuma tokom sukoba na Kosovu nije bila uzrok trajnih zdravstvenih rizika. A od opozicije stigle su kritike. Osim ocene da je trebalo komisija ranije da bude formirana, ocena i da je najnovija inicijativa vrsta odgovora Srbije na kritike međunarodne zajednice. Istina o osiromašenom uranijumu ne može da se koristi u cilju propagande, a trebalo bi istražiti i posledice bombardovanja nekonvencionalnim kasetnim naoružanjem – jedna je od poruka takođe. 

"Glavni zadatak ove komisije je da utvrdi uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja i velikog broja različitih teških oboljenja koji se javljaju kod građana. Važno je da se otkrije uzročno-posledična veza između brutalnog bombardovanja i porasta malignih oboljenja," ocenila Gojković.

Kaže i da "ovde nema politike", jer je, dodaje, "ovo u interesu svakog građanina", a "nema ni optužbe", jer "nama je cilj da dođemo do istine zbog građana Srbije".

NATO: Upotreba uranijuma nije uzrok trajnih zdravstvenih rizika

"Osiromašeni uranijum je veoma gust metal, zbog čega ga neke zemlje koriste za izradu oklopa ili municije. NATO se veoma ozbiljno bavi pitanjima zdravlja i životnog okruženja. Zbog toga je NATO formirao komitet za osiromašeni uranijum 2001. godine. Komitet je forum za razmenu informacija o mogućim rizicima po zdravlje ljudi povezanim sa osiromašenim uranijumom," naveo je NATO iz svog štaba u odgovoru N1.

NATO navodi i da je program UN za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2001. godine zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom nisu značajne po pitanju rizika po zdravlje ljudi.

"To su naučne činjenice," dodali su. 


Komisiju čije je formiranje predložila Gojković  trebalo bi da čine poslanici, a predsednica skupštine predložila je da na čelu komisije bude predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, Darko Laketić. On će da predloži parlamentu sastav komisije. Upravo je on, kako je objasnila Gojković, preduzeo "određene mere na diplomatskom planu".

Predviđeno je da u radu komisije učestvuju i naučne i stručne ustanove i sve osobe koje mogu da pomognu radu. Komisija će imati obavezu da na svakih šest meseci obavesti parlament o radnjama koje je preduzela i rezultatima.


Reakcija opozicije: Trebalo je ranije 

Šefica poslaničkog kluba "Nova Srbija – Za spas Srbije", Sanda Rašković-Ivić ocenila je da je komisija trebalo da bude formirana ranije, ali je i dodala da to nije zamerka samo aktuelnoj vlasti, već i svim prethodnim od 1999. godine do danas. 

Ne veruje u iskrene namere za formiranje Komisije, već da smatra da taj predlog predsednice parlamenta Maje Gojković predstavlja vrstu odgovora Srbije na kritike koje dobija iz međunarodne zajednice na teme kao što su sloboda medija i vladavina prava. 

"Inicijativa da se formira komisija jeste vrsta odgovora na kritike međunarodne zajednice, i odgovor da i mi možemo da igramo tako," rekla je Rašković-Ivić. 

SRS: Bolje ikada nego nikada, žigosati svaku zemlju

Funkcionerka Srpske radikalne stranke Nataša Jovanović ocenila je da je "bolje ikada nego nikada", da se osnuje komisija i "utvrde posledice tog zločina". Ona je navela da je SRS od bombardovanja konstantno insistirala da se istraže sve posledice zločina NATO-a.

"Važno je da komisija na kraju kaže i šta će se dešavati dalje, kakve nas posledice očekuju," rekla je Jovanović, dodajući da je potrebno i da se "žigoše svaka zemlja koja je učestvovala u tom zločinu koji je ostavio nesagledive posledice".

DS: O osiromašenom uranijumu više "lupetanja nego činjenica"

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić izjavila je da je očekivala da predsednik te komisije bude predstavnik opozicije, a ne neko iz vladajuće Srpske napredne stranke, odnosno, kako je predloženo, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, Darko Laketić.

Ona je ocenila i da se istina o osiromašenom uranijumu ne može koristiti u cilju propagande, i da tapiju na te informacije ne može da ima samo vlast.

Prema njenim rečima, do sada je o osiromašenom uranijumu bilo "više lupetanja, nego činjenica". 

Bilo bi dobro da na kraju izveštaja komisije dobijemo zaključak zasnovan na znanju, da se zna koji su naučni metodi korišćeni u istraživanju i kojom metodom se došlo do dokaza, rekla je Čomić. 

Ona je potom u skupštinskoj sali rekla da će podržati formiranje komisije, ali je i dodala da to nije sve, već i da želi da se kandiduje za predsednika te komisije koja bi trebalo da istraži i posledice bombardovanja nekonvencionalnim kasetnim naoružanjem.

Na svom predlogu, ističe, dugo je radila, a, objasnila je, kruna tog uspeha bila je poseta italijanskom parlamentu i razgovor sa, dodala je, predsednikom slične italijanske komisije koja je istraživala uticaj boravka italijanskih vojnika u misijama u zemljama koje su bombardovane osiromašenim uranijumom na porast oboljevanja i smrtnosti.

Statistika: Srbija u okviru globalnog proseka pojave kancera koji se povezuju sa životnim stilom, u vrhu po broju smrtnih slučajeva – fokus na prevenciji 

O vezi osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja nakon bombardovanja NATO-a u srpskoj javnosti se godinama vodila polemika, a bez da šira javnost ima uvid jesu li se sprovodila istraživanja na terenu. Tako se ova tema čvrsto ugradila u poslovičnu liniju podele na "patriote" i "izdajnike", dok se u dobrom delu javnosti doživljava kao politička propaganda različitih administracija na vlasti u proteklih petnaestak godina.  

Istovremeno, dok je, sa jedne strane, u medijima često prisutna tvrdnja da Srbija prednjači po broju obolelih od malignih bolesti, sa druge – zvanične statistike smeštaju Srbiju u globalni prosek pojave kancera i to onih oblika koji se uglavnom povezuju sa životnim stilom (pušenje, ishrana) i industrijskim razvojem ("prljavi" izvori energije, tretiranje otpadnih materija). Ono po čemu je Srbija u vrhu jeste stopa smrtnosti, što fokus stavlja na prevenciju, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti, odnosno na javno zdravstvo (pogledajte – Mape incidence i mortaliteta).

Slučaj italijanskog vojnika ali u BiH

U prilog tezi o uticaju osiromašenog uranijuma pominje se neretko i sudska odluka u Italiji, koju je pomenuo i sam ministar Goran Trivan, navodeći da su italijanski vojnici koji su boravili na Kosovu “imali maligna oboljenja i da su tužili svoju državu i dobili je na sudu”.

U Italiji je, međutim, 2016. okončan sudski proces u kojem je odlukom italijanskog Apelacionog suda, tamošnje ministarstvo odbrane proglašeno krivim za prikrivanje nepružanja odgovarajuće zaštite vojniku koji je rukovao municijom sa osiromašenim uranijumom tokom misije u Bosni i Hercegovini 1998. i 1999.

Italijanski vojnik je preminuo od akutne limfoblastne leukemije, ali sud nije mogao da se bavi utvrđivanjem uzroka bolesti.

Stručnjak demantovao uzročnu vezu

Vezu je zatim pokušala da utvrdi italijanska parlamentarna komisija, koja je u svom izveštaju objavljenom početkom godine istakla “šokantne nivoe” osiromašenog uranijuma kojima su italijanski vojnici bili izloženi u bazi Salto di Kvira na Sardiniji, kao i u misijama u inostranstvu (BiH, Irak, Kosovo). Stručnjak na kog su se pozvali demantovao je, međutim, da je komisiji potvrdio uzročnu vezu.

Neke od naučnih studija koje su se bavile već registrovanim slučajem porasta oboljevanja od raka među italijanskim vojnicima koji su angažovani u mirovnim operacijama u BiH i na Kosovu, u svojim zaključcima utvrđuju da "iako je potrebna dalja istraga, preliminarni rezultati (u linkovanoj naučnoj studiji, prim. red.) ne daju indikaciju povećanog rizika od raka za italijanske vojnike koji su bili stacionirani u BiH i na Kosovu".

Prethodne inicijative

Podsetimo, sredinom februara je u Nišu održan prvi sastanak koji je, kako je tada navedeno – trebalo da dovede do formiranja Saveta za pripremanje krivične tužbe protiv 19 članica NATO-a koje su 1999. bombardovale Srbiju. Jedan od inicijatora za osnivanje ovog saveta je advokat iz Niša i nekadašnji gradski većnik, Srđan Aleksić. Za sada nije poznato da li je savet formiran, odnosno dokle se stiglo sa formiranjem. 

Prethodno je pokrenuta i Inicijativa za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja, koju je prošle jeseni podnelo oko stotinu stručnjaka iz različitih oblasti, a koju je predvodila neurohirurškinja i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, Danica Grujičić. Nakon više sastanaka sa predstavnicima državnih institucija, kako su preneli mediji, konkretni koraci o osnivanju tog tela nisu preduzeti. 

Podizanje tužbe protiv NATO-a prošle godine najavila je i, kako je preneo BIRN, Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika, koja je tada formirala i pravni tim, koji je, kako je navedeno, trebalo da predstavlja građane Srbije koji su zbog bombardovanja 1999. oboleli od kancera. Tada su naveli i da imaju oko "50 zainteresovanih osoba iz Niša sa naizgled relevantnom medicinskom dokumentacijom".



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.