I dok podržava poziv na koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa otvaranjem glavnog mosta na Ibru, kosovska predsednica, sa druge strane, odbija da se o ovom pitanju razgovara u Briselu. Čak kaže i da su izjave evropskih zvaničnika o ovom pitanju „rasističke“.
U jeku najava Prištine o otvaranju mosta na Ibru, sinoć je stigla potvrda iz Evropske unije da će se navodno o ovom pitanju ipak razgovarati u Briselu.
„EU je više puta naglašavala da se o pitanju mosta u Mitrovici mora razgovarati u sklopu dijaloga koji vodi EU“, poručio je izaslanik za dijalog, Miroslav Lajčak u objavi na društvenoj mreži X.
Prethodno je portparol EU, Peter Stano upozorio da se ne isključuje mogućnost povećanja sankcija Kosovu zbog jednostranih akcija kosovske vlade.
Iako navode da su spremni na koordinaciju sa međunarodnim partnerima, predstavnici vlasti na Kosovu su se uoči oglašavanja Lajčaka javno u više navrata usprotivili pozivima međunarodne zajednice, da se o mostu razgovara u Briselu. Kosovski premijer je podcrtao da je to „kosovsko pitanje“, jer je „u Briselu zaključeno 2017. godine“.
Slične poruke danas, odnosno nakon oglašavanja Lajčaka, šalju i drugi prištinski zvaničnici.
Rasizam?
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani je čak tokom današnje posete opštini Vitina optužila EU za rasizam, odnosno, bez jasnog preciziranja, kazala da su poslednje izjave o ovoj temi „rasističke“.
„Što se tiče Evropske unije, izjave njenih portparola su pre svega rasističke, ne verujem da zaslužuju pažnju sa moje strane. Protivila sam se tim rasističkim izjavama. Na bilo koji način se protivim raspravi o pitanju otvaranja mosta u Briselu. Nema šta da pitamo Srbiju. Kao što portparol koji je izgleda iz Slovačke i koji ne pita nijednu od susednih zemalja kada prelazi preko svog mosta, tako se ne pita Srbija za most na teritoriji Republike Kosovo. Niko ne bi trebalo da prihvati dijalog sa Srbijom na ovu temu. To bi bilo protivustavno i protiv suvereniteta Kosova“, kazala je kosovska predsednica.
View this post on Instagram
Sa druge strane, Osmani se založila za koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa pitanjem otvaranja mosta.
„Dijalog sa našim spasiocima nije samo neophodan, on je u našem interesu“, naglasila je.
Kaže i da joj predstavnici SAD-a nikada nisu na sastancima saopštili da su protiv otvaranja mosta.
„Naprotiv, oni su za primenu sporazuma u Briselu koji su predviđali otvaranje mosta. Ali, kao i u vezi sa svakom bezbednosnom temom, traže od Kosova da zajedno sednemo i napravimo plan implementacije koji uzima u obzir bezbednosne procene, kako Kosova, tako i naših saveznika“, poručila je, prenosi prištinska Koha.
Osmani kaže da je potrebno da se, na osnovu zajedničkih procena, izabere najpovoljniji trenutak da otvaranje mosta bude „trajni uspeh, a ne trenutni“.
„Taj most nikada nije trebalo da bude zatvoren. Taj most je zatvoren iz čisto političkih razloga. Svakako treba da se otvori, ali moramo da vodimo računa o tome da ostane otvoren nakon što se otvori, a ne da kada se otvori podstiče mnogo veće prisustvo NATO-a na njemu. Nemamo razloga da imamo sukobe sa našim saveznicima”, poručila je Osmani.
Krasnići: Šta se promenilo?
Razgovorima u Briselu o mostu se protivi i kosovski ministar administracije lokalne samouprave, Eljbert Krasnići.
„EU je tek nedavno saopštila da se o pitanju mosta u Mitrovici mora razgovarati u sklopu dijaloga. Ranije je u više navrata saopštavano da ‘most treba da bude otvoren za saobraćaj bez daljih zastoja ili prepreka’, prema izveštajima ‘CR’ između 2018-2022“, poručio je Krasnići Lajčaku.
On tvrdi da je „jasno da postoji promena u stavu EU u vezi sa istim pitanjem“.
„Dakle, pošteno je reći narodu, zašto ste se predomislili? Šta se promenilo od 2023. do 2022. da bi EU prešla sa ‘otvaranja mosta bez daljih odlaganja’ na ‘potrebno je više razgovora?'“ upitao je Krasnići Lajčaka.
Izaslanik EU je, međutim, još juče demantovao ovakve tvrdnje, a nakon što je i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi izašao sa sličnim optužbama.
Lajčak je kazao da su obmanjujuće optužbe da je EU protiv otvaranja mosta ili da je promenila stav o ovom pitanju, te je poručio Prištini da ne nameće odluke protiv volje građana.
„Nametanje odluke protiv volje građana na koje (ona) utiče ne doprinosi normalizaciji odnosa. Dobro upravljanje podrazumeva razumevanje osetljivosti manjine“, naveo je Lajčak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.