„2013. godine potpisan je međunarodni sporazum između Kosova i Srbije, koji je ratifikovan u parlamentu i potpisan od tadašnjih premijera Kosova i Srbije. Ovaj sporazum obavezuje Srbiju da od tada poništi sve svoje nelegalne ili paralelne strukture na Kosovu“, kazala je danas Vjosa Osmani.
Ona je danas dočekala i u svom kabinetu ugostila nemačkog ministra odbrane, Borisa Pistorijusa, sa kojim je razgovarala o svim aktuelnim dešavanjima na Kosovu.
Na konferenciji za medije, posebno je Osmani isticala odnos Kosova i Nemačke.
Kosovo se, kazala je, pokazalo kao partner Nemačke i NATO članica, a Nemačka je Kosovu potrebna da bi obezbedilo suverenitet.
„Naša vojna saradnja je dinamična i evoluirajuća, uključujući dragocen doprinos podršci Kosovskim bezbednosnim snagama…Kosovo je posvećeno izgradnji svoje vojske prema visokim standardima NATO-a, moderne, spremne snage za odbranu naše zemlje i doprinosa različitim mirovnim snagama, misijama širom sveta. Kosovo se pokazalo kao posvećen partner Nemačkoj“.
A jasna podrška njihovom „nastojanju za mir, stabilnost i bezbednost u našem regionu“ je i povećanje trupa KFOR-a na Kosovu.
“Poruka Srbiji je jasna, njihovo vojno i policijsko prisustvo je zauvek završeno na Kosovu u junu 99. godine”.
Ona strana koja osporava integritet Kosova i ulazi u akte agresije, kaže ova predsednica, je Srbija odnosno srpska politika, a pokušaj podrivanja mira je, kako je kazala, događaj u Banjskoj od 24. septembra.
„Napad 24. septembra bio je pokušaj podrivanja mira ne samo na Kosovu, već i na Balkanu. Srbija i njene institucije stoje iza terorističkog napada, od organizacije do snabdevanja…”, rekla je ona, preneli su mediji detalje sa ove konferencije.
I danas je optužila Srbiju za „krijumčarenje oružja i vozila na Kosovo pre 24. septembra“.
“Čitavih meseci pre napada Srbija je preko ilegalnih puteva uspela da krijumčari vojnu opremu, čak i blindirana vozila. Bilo je slučajeva da su zloupotrebili ime KFOR-a, stavljajući njihove na blindirana vozila kako bi ih uvezli na Kosovo. Zloupotrebili su i nemačku zastavu stavljajući u rizik ne samo Kosovo već i Nemačku. Treba da osnažimo i branimo granicu kako bi se sprečilo rasprostiranje oružja”.
Spomenula je i zatvaranje Privremenih organa opština na Kosovu koje funkcionišu po srpskom sistemu.
Istakla je da je to obaveza koja proizilazi iz sporazuma između Prištine i Beograda potpisanog 2013. godine.
Iako se radi o obavezi, kaže, Srbija nije preduzimala mere protiv tih institucija, već ih je ojačavala.
„2013. godine potpisan je međunarodni sporazum između Kosova i Srbije, koji je ratifikovan u parlamentu i potpisan od tadašnjih premijera Kosova i Srbije. Ovaj sporazum obavezao je Srbiju da od tada poništi sve svoje nelegalne ili paralelne strukture na Kosovu, a ona, ne samo da nije preduzela mere, već je osnažila strukture. One su se pretvorile u bande koje organizuju terorističke napade na Republiku Kosovo. Kosovo ima ustavnu obavezu koja proizilazi iz Briselskih sporazuma i ima zakonsku obavezu da ne dozvoli da te strukture funkcionišu“.
„Ilegalne strukutre na Kosovu nemaju prava da postoje na Kosovu od 1999. godine kada je okončano prisustvo srpskih institucija na Kosovu“, dodala je Osmani.
Pistorijus: Uredbu CBK treba primeniti, ali za primenu je potreban duži period
Nakon Osmani, na konferenciji je govorio i nemački zvaničnik. Deo svog obraćanja posvetio je temi Uredbe Centralne banke Kosova.
Ponovio je stav Nemačke, a to je da Priština ima pravo da sprovodi zakonitost, ali da je za primenu Uredbe potrebno obezbediti duži period, kao i to da se ona sprovede na adekvatan način i da niko ne strahuje.
„Znamo da Kosovo ima pravo da sprovodi svoj legalitet, ali deeskalacija uključuje i legitimne mere u smislu uspostavljanja evra kao jedinstvene valute. Ipak to treba da se saopšti na odgovarajući način kako niko ne bi starhovao i da ne bude dezinformisan. Mislim da je dobro napraviti i sprovesti Uredbu, ali dati malo duži rok za njeno sprovođenje“, rekao je on.
“Ja razumem nestrpljenje ali verujem da bi bilo bolje da vidimo mere budući da razumemo odluku koja je legitimna i koja je obrazložena. Ali ako imamo rok od samo mesec dana stvaramo poteškoće manjinskoj zajednici to manje doprinosi stabilnosti u zemlji i regionu. Ja verujem da je bolje da se realizuje uredba ali da se da duži rok za njeno sprovođenje”, kazao je, prenosi Kim.
Zahtev dana je deeskalacija
Pistorijus je posebno pozvao na to da se dijalog nastavi.
Stabilnost ili nestabilnost na Balkanu, istakao je, igrale su veliku ulogu u bezbednosti širom Evrope.
„Stabilnost regiona i Kosova je od posebnog značaja za nas, takođe znamo iz istorije Evrope u poslednjih 50 godina da su stabilnost i nestabilnost na Balkanu odigrale veliku ulogu u bezbednosti širom Evrope. Uloga KFOR-a u bezbednosnoj arhitekturi Kosova je treća bezbednosna karika u zemlji i pripremljena je na najbolji mogući način. Što se tiče odnosa Srbije i Kosova, zahtev dana je deeskalacija. Savezni kancelar je istakao da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropi, ali za to je kao uslov potreban dijalog i niko ne sme i ne može da ima interesovanje za tenziju dalje situacije. S obzirom na trenutne tenzije sa Srbijom i srpskom manjinom na Kosovu, jasno pozivamo na obazrivost i oprez“, naglasio je on.
Nakon ovog sastanka, nemački ministar odbrane, potom se uputio na sastanak i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Inače, Pistorijus je dolaskom u Prištinu započeo svoju posetu regionu. Najave su da će otići i u Beograd, a potom i u Sarajevo.
Nemački ministar odbrane, smatra se, zapravo nosi poruku nemačke vlade o potrebi pronalaženja rešenja za dva goruća problema u regionu – odnose između Prištine i Beograda i uspostavljanje stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
