„Sve je moguće kad se nad jednim narodom Nebo zatvori i kad se ne prima plača i molitve. I kad su muška prsa ohladnjela i u njima umrla sloboda. I kad pleme moje snom mrtvijem spava. Tada se hrabri, čestiti i pravedni proglašavaju izdajnicima, izdajnici oslobodiocima i usrećiteljima naroda; uzdižu se lažna božanstva a istinitome Bogu se okreću leđa, gubi se u miru sve što su preci podvizima i žrtvama u ratu sticali; gubi se nacionalna teritorija, upropašćuje se duša naroda. Kada se pogaze svetinje predaka, unuci ne pripadaju narodu svojih dedova. Tako se demokratska tradicija srpskog naroda upropašćuje i zamenjuje tuđim izmišljotinama; gubi se kosovsko predanje i Kosovo; ‘grdno sudilište’ predaje se sinan-pašinim potomcima“ – na reči srpskog pisca Danka Popovića pre tačno godinu dana na jučerašnji dan, podsetio je na svom Tviter nalogu Oliver Ivanović, uz fotografiju porušenog hrišćanskog groblja u južnoj Mitrovici.
Dva meseca kasnije, njegovo telo sahranjeno je u Aleji zaslužnih u Beogradu. Ubijen je sa šest hitaca u leđa ujutru neposredno pred ulazak u dvorište stare kuće u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je imao kancelariju skoro 20 godina.
Ubice i nalogodavci nisu pronađeni, a prvi za javnost vidljivi potezi učinjeni su krajem prošlog meseca akcijom hapšenja koju su u zgradi Grej u Kosovskoj Mitrovici izvele specijalne kosovske policijske jedinice. Srpska lista, uz podršku državnog vrha, rukovodilaca institucija i građana koji dolaze na mitinge, brani trojicu Srba koji su uhapšeni pod sumnjom za umešanost u ubistvo, kao i svog potpredsednika Milana Radoičića koji je izbegao hapšenje.
Prema optužnici Specijalnog tužioca Kosova, Marko Rošić, inspektor i policajac Kosovske policije – Nedeljko Spasojević i Dragiša Marković, osumnjičeni su za tri krivična dela: teško ubistvo, otkrivanje službene tajne i ilegalno posedovanje oružja.
U akciji Kosovske policije 23. novembra u Greju, na lokaciji, kako su kasnije saopštili policija i tužilaštvo, nije pronađena četvrta osumnjičena osoba, za koju je uskoro Srpska lista potvrdila da je u pitanju njen visoki funkcioner – Milan Radoičić.
„Svi smo Milan“ – poručuju ostali funkcioneri, direktori institucija i učesnici mitinga, dok sa advokatima optuženih čekaju sutra na njihov izlazak iz prištinskog zatvora pre isteka prve mere od 30 dana pritvora, a po odluci Apelacionog suda.
“Radoičić nije ni akademik, ni intelektualac, ali je za razliku od mnogih velikosrba, ne jedanput, uz sve druge stvari kojima se ne ponosimo i kojima ni on nije srećan, bio uvek na braniku Severne Mitrovice. Dok nije bio ubijen ovom kampanjom da je ubica, on je bio čovek broj 1 za odbranu Severne Mitrovice, u smislu onih koji bi pružili otpor Albancima“ – poručio je predsednik Aleksandar Vučić, saopštivši i da je na poligrafu nedvosmisleno utvrđeno da Radoičić nije kriv.
„Čovek koji se bori za svoj narod na Kosovu i Metohiji,“ prvi čovek vlade Srbije da rešava kosovskometohijsko pitanje Marko Đurić je takođe otkrio srpskoj javnosti.
U Beogradu, posle smrti svog partnera zaposlena u kabinetu srpskog premijera, Milena Popović, koju sada TV Pink predstavlja kao profesora, vodi, kako kaže, sopstvenu istragu i tragove potencijalnih zločinaca, u programu ovog studija, upućuje ka EULEX-u i Albancima.
Danas je 11 meseci od ubistva najviđenijeg lidera Srba sa Kosova i Metohije. Na mestu ubistva u tišini su se porodica, prijatelji i najbliži saradnici okupili oko spomen ploče na kojoj su postavili cvet, dodirnuli njegovu sliku i zapalili sveću. Njegova najbliža saradnica Ksenija Božović, pozvala je da „po starom običaju“ okupljeni popiju „po čašicu rakije i kafu za njegovu dušu“.
„Mislim da će njegov duh ostati prisutan, kao i ideja kojom se on vodio,“ u suzama je rekao brat Olivera Ivanovića, sudija Miroslav Ivanović.
Požalio se na ono što ponavljaju svakog 16. u mesecu od atentata: „Do danas nikakvih informacija o nalogodavcima i izvršiocima i svima onima koji čine pozadinu ovog slučaja nema.“
Primetio sam i da po ko zna koji put, kaže Ivanović sa druge strane, svi ponovo čitaju reči na spomen ploči mog brata.
Moram da izdržim, jer ako pokleknem priznaću im da su jači od svega u šta sam verovao. Ne može ovo zlo navek trajati. Jednom će valjda i pravde biti. Nikada, ali nikada neću otići sa Kosova i Metohije
„Naravno, ovo sve počinje rečima kako se mora izdržati i mislim da hoće… I ova poslednja koja govori da nikada neće otići sa Kosova i Metohije, mislim da će njegov duh ostati prisutan, kao i ideja kojom se on vodio i mnogi ljudi,“ poručio je.
Ista pitanja postavlja i politička inicijativa koju je vodio Oliver Ivanović – GI SDP. Nijedan detalj, ni informacija dokle se stiglo sa istragom, navode. Podsećaju na pitanje nesaradnje Beograda i Prištine u istrazi i izražavaju nadu da će EULEX posredovati u razmeni dokazog materijala.
“I dalje pristižu oprečne informacije iz Prištine i Beograda, gde predsednik Srbije Aleksandar Vučić i istražni organi Srbije traže i insistiraju da im kosovski istražni organi dostave dokazni materijal-čaure sa lica mesta ubistva i gde bismo vrlo brzo došli do saznanja ko je ubica,” kažu u GI SDP.
Podsetili su na višečasovno pritvaranje dugogodišnje sekretarice Silvane Arsović, opisujući to kao pritisak, te upozoravajući na to da je zbog ponašanja pripadnika policije doživela teške psihičke traume”.
“Neprofesionalno i nazakonito ponašanje pojedinih inspektora Kosovske policije prema Silvani koja je više puta bila pozivana na saslušanje, ne vodeći ni malo računa da je u pitanju prvenstveno žena, samohrana majka, a i jedan od najiskrenijih dugogodišnjih saradnika i prijatelja Olivera Ivanovića,” saopštili su takođe.
I dok se u Kosovskoj Mitrovici studenti, univerzitet, bolnice, škole, opštine, sportisti okupljaju, organizuju performansi i koncerti, na kojima se osim hleba i mleka traži i oslobađanje „branitelja srpstva“ iz prištinskog zatvora, u Beogradu, na većim protestima, u zahtevima Stop krvavim košuljama traže i odgovor na pitanje Ko je ubio Olivera Ivanovića. Okupiće se 16. januara na godišnjicu atentata, poručili su sinoć.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
