Na uzorku od 2.000 ispitanica, više od 50% žena kaže da je iskusilo psihičko, fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera posle svoje navršene 15. godine, a tri od 10 kažu da su doživele seksualno uznemiravanje, rezultati su „Ankete o dobrobiti i bezbednosti žena na Kosovu“, predstavljeni na okruglom stolu u Severnoj Mitrovici.
Agnješka Stolarčik, viša savetnica u Misiji OEBS na Kosovu, predstavila je prisutnima rezultate analiza, koje je sprovela ta međunarodna organizacija.
U anketi su predstavljeni podaci o vidovima nasilja, koje žene na Kosovu doživljavaju tokom svog života.
Kilian Val, zamenik šefa Misije OEBS na Kosovu, rekao je da taj dokument može biti referentna tačka, tj. jasan dokaz o sistematskom problemu koji postoji na Kosovu, i izrazio je nadu da će ovo označiti početak promena i iskorenjivanja ovog problema.
„Nasilje nad devojčicama i ženama je duboko složena pojava, a da bi rešili taj problem moramo najpre da shvatimo stavove, norme i ponašanje koji su sve to uzrokovali. Ove traumatične brojke treba da budu poziv na akciju, a odgovornost je na svima nama – i na institucijama i na pojedincima“, kaže Val.
On dodaje, da je jedan od zaključaka ovog izveštaja – da nema dovoljno službi za zaštitu i podršku ženama iz nevećinskih zajednica. Pozdravio je i nedavno otvaranje Regionalne sigurne kuće na Severu Kosova.
„Sigurna kuća je prilika za ženu da napusti tu nasilnu vezu i da to mesto bude utočište za nju, koje će joj pružiti ekonomsku i psihičku podršku, kao i da joj bude neka vrsta obuke kako bi ona kasnije mogla da vodi novi, nezavisan život. Tako ćemo prekinuti taj obrazac ekonomske zavisnosti, koji je jako često razlog vraćanja žrtve svom nasilnom partneru“, dodaje Val.
Na debati o ulozi nevladinog sektora u rešavanju pitanja rodno zasnovanog nasilja, govorila je Ružica Simić, izvršna direktorka NVO „Žensko pravo“.
Simić je između ostalog kazala i da na ovaj inače globalni fenomen i problem, poseban uticaj imaju i rodni stereotipi, tradicija, ukorenjeni stavovi, mentalitet i rodno neutralni zakoni.
„Nevladine organizacije su poznate po tome što imaju ulogu u sprečavanju nasilja. Ženski pokreti su bili prvi koji su osnivali skloništa, ne samo za žene žrtve nasilja, nego i za neke druge kategorije kojima su kršena ljudska prava. Ženske nevladine organizacije imaju ulogu da zajedno sa državom učestvuju u kreiranju zakona,“ – kaže Simić.
O nasilju u porodici i zbog čega to nije privatna stvar, govorila je Danijela Vujičić, odbornica i predstavnica koordinacionog mehanizma za nasilje u porodici.
Ona je rekla da će nedavno otvorena Regionalna sigurna kuća biti otvorena za sve žrtve bez obzira na nacionalnost, veru ili ekonomski položaj.
„Međusektorska saradnja je veoma važna u situacijama nasilja u porodici, koje je krivično delo. O ovome mora da se govori i u školama, ne samo u specijalizovanim institucijama“, dodaje Vujičić.
Debati su prisustvovali predstavnici Kosovske policije, centara za socijalni rad, nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i medija.
Okrugli sto je deo kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, koja se organizuje svake godine od 25. novembra do 10. decembra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
