O.Sava o vl. Atanasiju: Vulkanski temperament, duhovni zemljotres i vladika dece

“Do susreta sa Vladikom Atanasijem čitao sam o hrišćanstvu a 1986. godine, kada sam, kao student anglistike, čuo oca Atanasija na jednom predavanju istinski sam se obratio u veru shvativši da je naš Bog živi Bog. Sreo sam Njegovog svedoka koji je Boga istinski poznavao. Vladika Atanasije i Mitropolit Amfilohije su bili ravnoapostolsni učitelji našeg vremena“- kazao je govoreći o Vladiki Atanasiju (Jevtiću) iguman manastira Visoki Dečani Arhimandrit Sava (Janjić), inače Trebinjac.

Na Kosovo je prvi put došao sa njim, svedočio je u jednopostanom intervjuu za Radio Svetigora.

Tadašnji student anglistike iz Trebinja, o. Sava je sa vladikom Atanasijem, došao u Dečane, ne znajući da će mu Visoki Dečani postati dom. Kaže da mu je upravo on približio Boga.

Za Vladiku Atanasija liturgija je bila živi susret sa Bogom i živi sabor sa Svetiteljima Hristovim, kaže otac Sava svedočeći da je Vladika u Trebinju ostavio jednu duboku evharistijsku zajednicu.

“Mislim da se nikad nismo tako žestoko molili kao dok nas je Vladika Atanasije vozio po vrletima hercegovačkim“- našalio se otac Sava, opisujući „vulkanski“ temperament Vladike Atanasija.

“Od trebinjske zapuštene bašte napravio je vinograd Hristov. Dolazak Vladike Atanasija, za nas u Trebinju, bio je pravi duhovni zemljotres. Vladika je probudio Trebinje i veru koja je bila zapretana u našem gradu, zasijana još rukom Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog. Vladika je Trebišnjicu nazivao drugim Jordanom dok je krštavajući na njoj ljude gladne i žedne Boga i istine Njegove“- svedoči otac Sava (Janjić).

Otac Sava naglašava da je Vladika dece i najveće dete među vladikama, Vladika Atanasije došao u Hercegovinu u ono najteže vreme kada je rat počinjao.

“Bio je neustrašiv. Spreman da ostane u Tvrdošu i dočeka koga je god trebalo čista obraza i čiste savesti. Vladika Atanasije je bio čovek litije, hoda, pokreta, za njega nije bilo statike dok je hodio stopama Svetog Vasilija Ostroškog. Išao je na mesta najvećeg stradanja od Кosova do Jadovna beležeći sve. Išao je za metkom a metak ga nije hteo“.

„Beležio je pedantno sve što je doživljavao, iako spolja neuredan naš Vladika Atanasije bio je veliki duhovni gospodin“- kaže otac Sava, dodajući da je neumorno radio do svog kraja, te da čega bi se dotakao, pravio je rezultate.

Teško da ima čoveka koji je bolje poznavao Кosovo i Metohiju od Vladike Atanasija, dodaje dečanski iguman.

“Vladika je sa svima nalazio zajednički jezik, beležeći te susrete, u čemu se pokazao kao verni sin ave Justina. Duboko je proživljavao stradanja svog naroda a posebno sa početkom oružanih sukoba ma Кosovu i Metohiji kada su on i Mitropolit Amfilohije odmah dotrčali da pomognu braći“.

Znao je da zaplače sa svojim narodom i da ga uteši. Dokumentovao je događaje praveći spiskove o stradanju naroda koje smo iskoristili za izradu ‘Memoranduma za Кosovo i Metohiju’ u kojoj sam učestvovao“- kaže otac Sava dodajući da je Vladika Atanasije svaki kamen zalio molitvom i vinom otpevavši pesmu stradalnicima, doživljavajući svakoga kao svog najbližeg, pamteći i beležeći sva imena čuvajući ih kao zlato.

“Šta su sve Mitropolit Amfilohije i Vladika Atanasije, dvojica a kao jedan, ostavili o Кosovu i Metohiji, samo Bog zna. To je čitavo jedno blago. Naš stradalni narod ih je mnogo zavoleo“- seća se otac Sava.

Iguman Visokih Dečana kaže da je radost vaskrsenja ispunjavala svaki atom Atanasijevog bića.

“Nikada, ni u vreme najvećeg stradanja kod njega nisam osjetio beznađe i tugu. Stranci, kojih je bilo dosta na Кosovu i Metohiji, bili su zbunjeni njegovom pojavom. Ali ispod te spolja gorštačke ličnosti i vulkanskog temperamenta krilo se jedno divno i toplo srce puno ljubavi.

Vladika Teodosije je u Vladiki Atanasiju i Mitropolitu Amfilohiju vidio učitelje, zavolevši i mnogo naučivši od njih.

“Vladika Atanasije nas je učio da je Carstvo nebesko ovde a da će Gospod da nam sudi po tome koliko u nama nađe lik Sina Svoga. I kada je grdio, Vladika Atanasije je ispravljao iz brige i ljubavi, držeći se uvek crkvenog poretka. Bio je čovek Crkve, kao žive zajednice, koju je oblikovao svojim rukama i svojim srcem. U njegovom srcu bilo je mesta za svakoga. Svoj duh je prenio i na svoju duhovnu decu Vladike: Grigorija, Maksima i Dimitrija i druge, i, otkrivajući u njima potencijale date od Boga, formirao od njih posebne ličnosti“- kazao je otac Sava.

Iguman Sava je uporedio ikonu Svetih apostola Petra i Pavla sa fotografijom na kojoj su zagrljeni Vladika Atanasije i Mitropolit Amfilohije, koja je na dan sahrane osvanula pod trebinjskim Platanima, rekavši da ih on i sada tako zagrljene u Carstvu nebeskom.

“Želim da vidim Mitropolita Amfilohija koji na lovćenskim visovima bdije nad Crnom Gorom i Vladiku Atanasija uz njega, jer ljudi kakvi su oni nikada ne umiru“- kaže Arhimandrit Sava i dodaje da je Vladika Atanasije krstio njegovu majku, dok su je Vladika Grigorije i on ispratili na poslednji put, kao i njegovog oca koji je sahranjen u Sabornoj crkvi kao jedan od uvaženih građana Trebinja.

“Mnogo je veza koje imam sa Vladikom Atanasijem: Trebinje, Hercegovina Кosovo, Dečani… Vladika je, pre svega, gradio živu Crkvu, oblikujući ljude kao Božije ljude“- kaže otac Sava i dodaje da svi mi, svako na svom mestima treba da pružimo svoj maksimum i da živimo Svetom liturgijom kako bi ostali na putu ove dvojice velikih učitelja i svetih otaca našeg doba- Mitropolita Amfilohija i Vladike Atanasija.

Dvodnevna žalost u Hercegovini, sahrana vladike Atanasija

Dvodnevna žalost u Hercegovini zbog smrti vladike Atanasija, sahrana u subotu

Preminuo Vladika Atanasije

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.