Deklaraciju o nestalima avgusta meseca nismo prihvatili zbog, za Srbiju neprihvatljivog termina „prisilno nestali“, kazao je prošlog meseca srpski predsednik, Aleksandar Vučić iz Ohrida. Termini forcibly disappeared i enforced disappearance sadrže reč „prisilno“, a prihvaćen je prvi termin, jer, tvrdi direktor Kancelarije za KiM, taj termin nije pravna kategorija prema Konvenciji o nestalima Pravni ekspert, Dragutin Nenezić – tvrdi drugačije.
U novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine, održanoj u utorak u Briselu na tehničkom nivou, glavni pregovarači – Petar Petković i Besnik Bisljimi utvrdili su tekst deklaracije o nestalim licima. Njihov dogovor juče je pozdravila Evropska unija, naznačivši da će ga na sledećem sastanku na visokom nivou i podržati.
Da je ovaj tekst usaglašen, prvi je odmah nakon sastanka u utorak javnosti otkrio srpski pregovarač, potvrdivši da će se tekst tek zvanično usvojiti kada u Brisel dođu Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić.
A do tada, kako je kazao, strane će se dogovarati o terminologiji koja će biti iskorišćena.
„Posebno smo vodili računa o svim terminima, i nismo prihvatili onaj koji se pominje u međunarodnoj konvenciji o prisilnom nestanku, zato što smo vodili računa da ne ugrozimo interese države Srbije“, kazao je tada Petković.
Međutim, već sutradan je predsednik komisije za nestala lica iz kosovske vlade, Andin Hoti, kazao da u tekstu – „više neće biti samo nestalih lica, nego lica nestalih silom od strane srpske države“, a da se u tekstu koristi termin „prisilno nestali“ potom je kazao i Gljauk Konjufca.
Nakon njihovih oglašavanja Petković je precizirao da reč „prisilno“ koja je u zvaničnoj deklaraciji upotrebljena (prilog: forcibly disappeared) – nije pravna kategorija i da, samim tim, ne povlači nikakvu pravnu odgovornost Republike Srbije, za razliku od reči „enforced disappearances“ – što isto znači prisilno.
Petković, pri istom tumačenju međutim, do sada ipak nije spominjao da se pravna odgovornost ne može povlačiti na pripadnike policijskih, vojnih ili paravojnih formacija, kao ni na pojedince – kao moguće odgovorne za prisilan nestanak nekog lica.
Jedno od nastojanja i ove kosovske vlade, kao i prethodnih, jeste da se podnese tužba protiv Srbije za navodno počinjen „genocid“ na Kosovu, odnosno plaćanje ratne odšete.
Ovo višegodišnje nastojanje Prištine, gotovo jednoglasno i kod međunarodnih eksperata, kao i kod domaćih, ne nailazi na tumačenje da bi ishod u eventualnom sudskom procesu sa Srbijom bio uspešan.
Međutim, pravni ekspert Dragutin Nenezić tvrdi da i reč forcibly disappeard podrazumeva pravne posledice, jer se ovaj termin koristi u teoriji kada treba da se označi da su lica nestala pod prisilom.
„U konvenciji se zaista koristi samo ‘enforced disappearance’, ali se u teoriji za istu stvar, samo kad označava lica, ne radnju, koristi ‘forcibly disappeared’. Dakle, radi se o istom, uprkos pokušaju da se sakrije iza naizgled drugog termina“, naveo je Nenezić na Tviteru.
Da je za Srbiju neprihvatljiv termin „prisilno nestali“, govorio je odmah nakon postizanja dogovora u Ohridu predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Govoreći o tački aneksa koji je tada dogovoren, a koja nalaže da su se strane usaglasile da „hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovorena u okviru Dijaloga uz podršku EU“, Vučić je kazao da je upravo termin „prisilno nestali“, razlog zašto se ova deklaracija nije usvojila avgusta prošle godine.
Kazao je da je tada bio spreman da potpiše, uprkos brojnim dodatnim zahtevima Prištine, ali da je odustao upravo zbog toga što je kosovska delegacija zahtevala i upotrebu ovog termina.
„Ne možete da prihvatite termin ‘prisilni nestanak’, zato što je prisilni nestanak deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica i onda bi od tada, posebno za nas, proilazile obaveze o plaćanju ratne odštete i svođenju Srbije na direktnu odgovornost za sukobe na KiM“, rekao je Vučić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
