Dvadeset četvrti mart – dan kada je započeto bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, obeleženo je krajem protekle radne nedelje. Sa jedne strane, tužna godišnjica za Srbe, tragedija jednog naroda, u nešto masovnijem broju ove godine, parastosima za stradale tokom NATO bombardovanja, obeležena je u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću, Gračanici, Orahovcu i Velikoj Hoči.
Centralno obeležavanje kada je u pitanju centralna Srbija, bilo je u Somboru, uz prisustvo srpskog predsednika Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija.
„Pre 24 godine umrlo je savremeno međunarodno pravo“, poručio je i ove godine srpski predsednik.
Upravo tako na NATO bombardovanje gleda većina srpskog naroda, a isti događaj potpuno suprotstavljeno gleda albanska strana.
24. Mart za njih je „spas od Miloševićevog režima“, dan kada su zapadne sile uočile njihov problem, stale na „pravu stranu istorije i dovele Kosovo do konačnog oslobođenja“.
Obeležili su najviši kosovski zvaničnici godišnjicu u Prištini, odajući pomen stradalim NATO vojnicima na pravoslavnog groblju.
„Saveznici u NATO-u okupili su se pre 24 godine da okončaju brutalnost genocidnog režima“, poručila je odatle Vjosa Osmani.
Slične su bile i ostalih prištinskih zvaničnika, a nešto dalje otišao je ove godine Ramuš Haradinaj.
Za njega su „napadi NATO, došli kao napadi od Boga…jer su zapadne sile, predvođene SAD, pritekle u pomoć narodu koji je dao mnogo krvi“.
Upravo diplomata SAD, sada ambasador ove države u Beogradu i učesnik pregovora koji su prethodili konferenciji u Rambujeu 1999. godine, Kristofer Hil – uputio je istog dana saučešće porodicama poginulih tokom rotova, uključujući i onih koji su stradali tokom NATO bombardovanja. Posebno se Hil osvrnuo na srpski narod, poručivši da oni nikada to strašno vreme neće, i ne trebaju zaboraviti.
Hil je i sada, kao diplomata iz Amerike, podržavaoc rešenja za poboljšanje međusobnih odnosa Srba i Albanaca na Kosovu, koje se i dalje traži i posle 24 godine.
A rešenje se 2023. godine traži preko novog sporazuma, koji podržava zapadni svet i koji je usaglašen 18. marta u Ohridu, od strane Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Iako su obojica potvrdili svoju saglasnost sa njim, uz posrednike iz Evropske unije, njihove izjave i tokom protekle nedelje, stvarale su konfuziju u javnosti.
Njihove poruke suprotstavljene su oko jedinog člana sporazuma koji se konkretno tiče srpske zajednice na Kosovu i onoga što on predstavlja.
Za srpsku je to konačno formiranje Zajednice srpskih opština, a za kosovsku je to mogućnost preko tzv. Ahtisarijevog plana.
Konfuziju su stvarale i suprotstavljene izjave EU i SAD o Zajednici srpskih opština.
I dok iz SAD, naročito u poslednjih par meseci, potežu napore da se ovo telo formira kao obaveza iz prethodnog Briselskog dijaloga koji je Kosovo preuzelo još pre 10 godina, Evropljani sve češće pominju termin „samoupravljanje za Srbe“.
Dodatnu konfuziju sada je stvorilo spominjanje tri stupa za formiranje Zajednice za Srbe koja je Kurti „velikodušno“ u Ohridu ponudio Vučiću, a što je ovaj navodno odbio.
Kurti je, uz Vjosu Osmani, zatražio prošle nedelje da se Srbija sankcioniše, ali zbog izjava srpskog predsednika, da on neće implementirati kompletan sporazum, odnosno deo koji se tiče članstva Kosova u UN i „de fakto i de jure priznanje“. Osim što u Ohridu nije hteo da potpiše, ovime on, za kosovske zvaničnike, već krši sporazum iz EU.
Upravo to što se pitanje Zajednice srpskih opština još uvek nije rešilo, jer to koči Priština, jedan je od više razloga što se Srpska lista do krajnjeg roka, 22. marta, definitivno nije prijavila za učešće na vanrednim lokalnim izborima na Severu, zakazanim za 23. april.
Preko svoja tri uslova da se prijave za izbore, koje su prethodno isticali, krajem prošle nedelje izlistali su i niz razloga zbog kojih su odlučili da na aprilske izbore izaći neće, a nakon što ih je kosovski premijer za neprijavljivanje – iskritikovao.
Od neglasanja na srpskom referendumu, preko zabrane da na Kosovo uđu vakcine i lekovi, preko tablica, eksproprijacije, ranjavanja srpskih mladića u Štrpcu, pa sve do presude Ivanu Todosijeviću.
Odluku Srpske liste da ne učestvuje na aprilskim izborima, osudila je i Kvinta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
