Narod sa Šare u borbi protiv MHE: Branimo postojanje a potomcima vode

„Lepenac je presušio jer je reka zajažila, ide u cevi i ostaje suvo korito. To je očit primer ljudske gluposti i nemarnosti, neodgovornosti prema budućnosti. Nismo mi dati samo za sada, nego neko treba da živi i posle nas, a mi uništavamo ono što je opšte dobro. Ekološka svest je imanentnost ljudskog razmišljanja. Ne mogu da objasnim toliko nerazumevanje kada je u pitanju ovakvo uzimanje reke. Ostavimo po strani to što smo mi direktno ugroženi sa egzistencijalnog aspekta, nego je u pitanju mnogo širi problem uništavanja prirodne lepote Šare. Šara je najlepša planina na Balkanu: ogromna raznolikost biljnog i životinjskog sveta, ima dosta endemičnih vrsta, njihov opstanak je vrlo ograničen jer se traže adekvatni ekološki uslovi i promenom će sigurno nestati“, upozorio je meštanin Štrpca i profesor bilogije u penziji Dobrivoje Stevanović. On je jedan od upornih meštana Sirinićke župe koji brane svoje reke od uterivanja planinske vode u cevi tzv. mini hidroelektrana.

Već duže od godinu dana traju aktivni protesti meštana Štrpca protiv izgradnje minihidroelektrana u ovoj opštini, čak i na teritoriji nacionalnog parka „Šar planina“. U borbi su zajedno Srbi i Albanci, a ovo pitanje opisuju kao gorući problem Sirinićke Župe.

Meštani strahuju da će ostati bez vode, što se nedavno i dogodilo u jednom od sela, kada je bager pogodio podzemnu vodnu žilu te su se sada meštani višenacionalne Donje Bitinje suočili sa presušenim izvorom. Navode i da oko 2500 meštana Štrpca trenutno koriste tehničku vodu iz reke Kaluđerke, „koja nije za piće i pored tako lepe i zdrave sredine“.

Neprirodno se proširuju korita malih pritoka Lepenca, koje i na taj način presušuju, a MHE se ne zaustavljaju ni kada dođe do smanjenja njihovog vodostaja tokom sušnijih meseci u sezoni.

Strahuju da će im egzistencija biti ugrožena i tvrde da se izgradnja nastavlja uprkos kršenju kosovskih zakona, uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine i Kosovske policije koja je više puta upotrebila, kako meštani svedoče, prekomernu silu kako bi rasterala meštane koji protestuju.

Matkos grupa, izvođač radova je, ipak, na osnovu odluke lokalne samouprave iz 2013 i dozvola kosovskog Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, do sada uspela da izgradi tri minihidroelektrane na Lepencu, i četvrti objekat iznad Štrpca – na samoj graničnoj tački Nacionalnog parka „Šara“. Meštani tvrde da se radovi šire od inicijalna dva objekta na sedam, te su tako u toku radovi i na pritokama Lepenca u samom nacionalnom parku Šara, koji su ujedno i izvori pijaće vode.

U toku su radovi i na izgradnji puta. Sada su, osim narušene prirode, na udaru i privatna imanja.

Zaštitnik građana je preporučio obustavu aktivnosti, a nedavno je otvorio i istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile sa jednog od protesta.

Širom Kosova organizovala se i akcija za prikupljanja potpisa protiv izgradnje MHE. Posle peticije meštana od oko 2500 potpisa, peticiju koju su pokrenule civilne organizacije potpisalo je oko 27000 građana.

Za to vreme, opština Štrpce, prema navodima meštana, ćuti. Kakva je situacija danas, i dokle su stigli u svojoj, kako se mnogima čini, donkihotovskoj borbi, u emisiji KoSSeva „Propitivanje“, govorili su meštani – nastavnik biologije u penziji Dobrivoje Stevanović i prvi predsednik planinarskog društva „Uspon“ sa Šare i službenik pri srpskoj opštini Štrpce Stojan Josimović.

Priroda kojom se dičimo

„Stanje je teško, nema pomaka. Nastavlja se izgradnja hidrocentrale u slivu reke Lepenac, na samom Lepencu. Izgradila se kuća na mestu Obe reke – koja je zahvatila dve reke – Kaluđerka i Bolovanka, donose se cevi, treba da se postave cevi da bi se nastavila izgradnja u slivu reke Kaluđerke. Mi se plašimo jer ćemo tako ostati bez vode. Smatramo da nam je na taj način ugrožen opstanak, da nam je ugroženo ljudsko pravo – da imamo pravo na svoj srećan život, na zdravu okolinu. Međutim, mi smo uvređeni i uplašeni kao ljudi. Svi ljudi reaguju, neko na slobodan, neko na manje slobodan način, ali se svi plašimo da ćemo tako izgubiti vodu“, kazao je Stevanović.

„Borimo se jer smatramo da tako štitimo zakon i naše pravo“, dodao je.

„Živeti u jednom prirodnom ambijentu gde ja živim je dar od Boga. Nama je Bog poklonio takve prirodne ambijentalne vrednosti sa kojima se mi dičimo. Naša je moralna obaveza sačuvati tu prirodnu celinu, ne samo za nas, nego i za naše potomke, a braneći je, moramo na neki način da postupimo tako moralno da ne bi ni pretke obrukali“, složio se sa svojim sugrađaninom Stojan Josimović.

Začarani krug i kolaps sistema

Tvrde da na njihove zahteve institucije ostaju neme. Na pitanje ko snosi odgovornost, Josimović kaže:

„Ovo je začarani krug institucija. U savremenom društvu, savremenoj evropskoj demokratiji, mi imamo totalni kolaps institucija koje su kreatori ovih zakona. Pre svega, ako bi formirali lestvicu odgovornosti, nesumnjivo na prvom mestu odgovornosti bila bi lokalna samouprava, na drugom mestu je Ministarstvo za zaštitu životne sredine“.

„To je bolno, zato se mi bunimo zato što niko ne reaguje, to je to – kolaps sistema“, dodao je Stevanović, istakavši i da se to dešava uprkos važećoj naknadnoj odluci lokalne samouprave o odlaganju radova na izgradnji MHE u Štrpcu.

Uprkos tome što investitor ima potrebne dozvole za gradnju, sagovornici su postavili pitanje kako su do tih dozvola mogli da dođu kada je u pitanju, kako kažu, „očiti primer kršenja Zakona o vodama“, uz Zakon o zaštićenim zonama.

„Neko radi potajno“, istakli su.

Strah i zajednička borba

U protestu u više sela aktivno učestvuje između 100 i 400 meštana, ali su se sagovornici požalili na mali broj onih koji javno iskazuju svoj bunt u odnosu na to „koliko je krupna problematika“, ali i tvrdnju da sve žitelje Sirinićke Župe pogađa projekat izgradnje MHE, te da je direktno ugroženo između četiri i pet hiljada meštana iz nekoliko mesta u Župi.

U pitanju je strah meštana od postupaka lokalnih vlasti, objasnili su sagovornici.

Pozitivna strana je u zajedničkoj borbi Srba i Albanaca.

„Drago mi je što smo zajedno na ovom frontu u ovoj našoj borbi da spasimo reke, odnosno da obezbedimo zajednički život. Ova je borba za naš opstanak, nije u pitanju da li smo Srbi ili Albanci, govorimo kao ljudi kao građani Sirinićke župe kojima je ugrožen život“, istakao je Stevanović.

Policija i sila

Prelomna tačka, međutim, bili su protesti 3. maja, kada su meštani pokušali da spreče povratak bagera uprkos „džentlmenskom sporazumu“ sa opštinom o privremenoj obustavi radova.

„Bager se vratio i pokušali smo da ga sprečimo na lokaciji Mrđince, tzv. Petrovski most“, objasnio je Josimović, dodavši da su meštani uspeli prvog dana, ali da je Specijalna jedinica Kosovske policije iz Uroševca reagovala, kada je povređeno, po lekarskoj evidenciji 17 meštana, među kojima je bilo dece i starijih.

„Munjevito, brutalno, necivilizovanom akcijom, bez ikakvog upozorenja…na tom mostu nekih 30 do 50 građana je formiralo živi kordon da ne dozvole da bager prođe…iznenadnom akcijom specijalne snage su počele da guraju ljude, da maltretiraju. Tu su bili različiti uzrasti, deca i stari ljudi. Jednom učesniku je slomljena ruka, jednom je povređena glava, prskani smo sprejem“, svedočili su Josimović i Stojanović.

Na protestu koji je potom usledio u Donjoj Bitinji policijska akcija je po njihovom opisu bila još brutalnija.

„Na snimku se vidi povređivanje male dece, učešće na tom protestu uzeli su, pored muškaraca, takođe i žene sa decom, tako da je mnogo veći broj ljudi povređen i to je bilo gnusno“, kazao je Josimović.

Na redu privatna imanja

Pred meštanima Štrpca je novi izazov – da istraju u sprečavanju postavljanja cevi i na reci Kaluđerki, a na putu investitoru isprečili su se potpisi više od 140 meštana koji su potvrdili da neće dati svoja privatna imanja, a za to su se, kako su naglasili ovi meštani Štrpca, „zakleli i u crkvi“.

„Oni vrše manipulaciju. Sad’ hoće da podmićuju ljude, da daju pare samo kako bi dozvolili da prođu“, navodi Stevnović. Tvrdi da imovinsko pravni odnosi kod investitora nisu rešeni kada su u pitanju novi radovi.

„To se ide ad hok. Znači dođe kod nekog i kaže mi ćemo dati toliko pare, pusti nas i on pusti. Znači – daj, ja tebi nudim, pa onda ubeđuje. Neko da za manje pare neko za veće“, kaže Stevanović, dok je Josimović kazao:

„Začarani krug i to vrzino kolo je sledeće: Lokalna samouprava ishitreno, nedovoljno upućena u problematiku te 2013 godine, olako daje građevinsku dozvolu za pojedine lokacije na obe reke. Oni su dali da se objekat izgradi i deo javnog puta. Nisu mogli da daju da investitor ukopava cevi u privatnu svojinu ali nadajući se zbog nekih ranijih postupaka da će narod sam da pohrli, ne shvatajući težinu problema da će sam da se ponudi da cevi prolaze. Skoro cela akcija ukopovanja cevi je povezana sa privatnom svojinom“.

Ovi meštani smatraju da investitor sada situaciju sa pitanjem privatne imovine pokušava da reši i putem „novog geoportala Kosova“, na osnovu kojeg se katastarske parcele i granice, po njihovoj tvrdnji, ne poklapaju sa činjeničnim stanjem starog katastra.

„Tako da deonice puta koji je nekad bio mali kolski put od metar i po do dva, oni sada prave celu autostradu. Žele da probiju deonice puta kako bi nosili cevi“, rekao je Josimović, objasnivši da se slično događa i sa proširivanjem korita za male pritoke, poput reke Kaluđerke, koja je u svojoj najvećoj vodnoj izdašnosti u maju najšira tri do četiri metra.

Etike nema ovde

„Mi sve vreme tražimo neko razumno opravdanje koje ne mođe da se nađe, jer se evidentno krše svi zakoni na Kosovu. I ljudski, etike nema ovde. S druge strane, ono što meni najviše smeta je to što se lokalna samouprava toliko drsko ponaša da neće da razgovara. Moramo da stanemo da pričamo, da nađemo rešenje“, istakao je Stojanović, dodavši da gradonačelnik ove opštine, Bratimir Nikolić nije primio čak ni meštane Donje Bitine kojima je presušio izvor usled ovih radova.

Uprkos kritikama na račun lokalnih i sada već odlazećih centralnih institucija zbog onog što vide kao jasan nedostatak sluha za probleme više hiljada meštana Štrpca, Stojanović i Josimović imaju „trunčicu nade“.

„Ti ljudi koje smo mi upoznali, toliko se nedgovorno ponašaju prema ovom problemu, da meni ostaje trunčica nade da će u novom sazivu, na funkciji movog ministra biti iole odgovoran čovek koji će shvatiti da smo mi zapravo ljudi koji smo u pravu. Tražimo samo da se zakon poštuje (…) Nadam se da će naš vapaj i jecaj biti sagledani u pravom svetlu“, naglasio je Josimović.

Do pobede

Građane su na kraju zamolili da se aktivno uključe u borbu, jer ovo nije kraj.

„Moji građani, prijatelji, mi drugog rodnog kraja nemamo. Nemamo drugu Šaru, niti Štrpce, Jažince, Donju Bitinju itd. Molim vas, izađite iz pogrešne dimenzije, izađite iz apatije, izađite iz defetizma, osvestite se. Danas branimo ne samo svoje postojanje, već i čuvamo obraz prema svojim precima, a takođe svojim potomcima šaljemo jednu veliku poruku – da ipak u teškoj situaciji postoje ljudi koji žele da žive na svom prostoru u svom rodnom kraju, pored svoje lepotice Šar planine. Molim vas dajte svoj doprinos i aktivno se uključite u ovu našu borbu i nadam se krajnjoj pobedi“, na kraju je poručio Stojan Josimović.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.