Predstavnici NVO ocenili su, na Nacionalnom konventu o EU, koji se održava u okviru dijaloga o KiM, da je podela Kosmeta najgore rešenje. Oni ističu da treba raditi na poboljšanju uslova života Srba kroz „ZSO plus“. Na današnjem 17. po redu okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga učestvovale su i nevladine organizacije sa Severa Kosova. Okrugli sto “Rešenje kosovskog pitanja – šansa ili pretnja evropskoj perspektivi Srbije” organizovao je Nacionalni konvent Srbije o Evropskoj uniji (NKEU). Radna grupa za Poglavlje 35 predstavila je i stavove o principima za rešavanje kosovskog pitanja, a to su: mir u regionu i bezbednost građana, nesmetan put Srbije ka članstvu u EU, kompromisno, realno i održivo rešenje i nastavak procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Na skupu su učestvovali Aleksandar Vučić i ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović.
Jovana Jakovljević iz InTER-a kazala je da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji potrebne institucije koje će da funkcionišu efikasno, te da pod tim institucijama podrazumeva i javne, pravne, obrazovne, zdravstvene, socijalne institucije.
|
Vučić: Dve opcije kad je reč o rešenju kosovskog problema Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su pred Srbijom dve opcije kada je pitanju rešenje kosovskog problema, ali da je realniji predlog opstanka zamrznutog konflikta. Platforma za rešenje problema Kosova zasnivaće se na potrebama Srbije i opstanku Srbije u budućnosti, a ne na tome koliko volimo sopstvenu prošlost, poručio je Vučić. "Najveći broj učesnika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu zalagao se za očuvanje statusa quo i očuvanje zamrznutog konflikta i da čekamo neke bolje prilike," rekao je Vučić na početku okruglog stola u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Palati Srbija. On je kazao da je sam protivnik takvog rešenja i da protokom vremena Srbija neće dobiti ništa, već će u boljoj poziciji biti druga strana. Vučić je najavio da će, kada bude predstavljao platformu za rešenje problema Kosova i Metohije, "kad god to bude učinio", pokušati da se rešenje zasniva na potrebama Srbije i opstanku Srbije u budućnosti, a ne na tome "koliko volimo sopstvenu prošlost". "To rešenje neće biti gaženje Srbije. Ako hoće da ga prihvate, ako ne, onda će možda neka nova elita moći da prihvati i ono što mi danas u stanju nismo da uradimo," rekao je Vučić. Šta god da uradimo, kajaćemo se Vučić je izjavio da se Srbija po pitanju Kosova nalazi između čekića i nakovnja i da će budućnost cele zemlje zavisiti od toga šta će država da uradi u narednih šest meseci do dve godine. "Mi smo između čekića i nakovnja i šta god da uradimo, kajaćemo se. Budućnost cele Srbije zavisiće od toga šta ćemo da uradimo u narednih pola godine, godinu ili dve. Nadam se da zapadni deo međunarodne zajednice razume da ne mogu Srbi da se saglase u svemu sa onima koji su odmah priznali Kosovo. Srbi traže da budu poštovani i da ne budu poniženi," rekao je Vučić. Komentarišući tok unutrašnjeg dijaloga, predsednik je rekao da nije preveliki optimista da će on izroditi konsenzus, jer mu se čini da postoje najmanje dve suprotstavljene javnosti koje ne slušaju jedna drugu. Govoreći o ekonomskom položaju srpskog naroda na Kosovu, Vučić je rekao da Srbija za Kosovo i Metohiju, na različite načine, godišnje izdvaja između 520 i 530 miliona evra i da je zato razvoj privatnog sektora na Kosovu od ključnog značaja za ekonomski opstanak Srba u pokrajini. On je rekao da ako se pogledaju srpske sredine južno od Ibra, Srbija izdvaja oko 30 puta više novca od vlasti u Prištini i EU zajedno. "U pojedinim javnim preduzećima plaćamo plate za hiljade ljudi koji nisu na Kosovu. Nismo u stanju da pročistimo te spiskove jer svaki put imate revoluciju, veću ili manju, podržanu od svih ovde u Srbiji. I zato nekada moramo da podilazimo delu javnosti čak i kada oni nisu u pravu," rekao je Vučić. Zajednički imenitelj – nezavisnost, ali bez formalnog priznanja Vučić je, na kraju prve sesije izjavio da je zajednički imenitelj svih koji su izlagali da se Srbija saglasi sa nezavisnošću Kosova, a da je formalno ne prizna. "Ono što je zajednički imenitelj gotovo svih ljudi koji su izlagali svoja viđenja, a to je da stvari nazovemo otvoreno, da se Srbija saglasi sa nezavisnošću Kosova, da je formalno ne priznajemo i da vidimo šta možemo da izvučemo za srpsku zajednicu i obezbedimo budućnost Srbije u Evropskoj uniji," sumirao je Vučić. On je naglasio da ima ideja sa kojima je saglasan, a ima i onih sa kojima nije. Naveo je da je tačno da je uvek potrebno da se proba da se razume interes druge strane, kao i da je neophodan odnos većeg poštovanja između dva naroda. Vlasti u Prištini nas u razgovorima samo pitaju kada ćemo da priznamo nezavisnost Kosova ili da im omogućimo stolicu u Ujedinjenim nacijama, naglasio je Vučić, dodajući da zapravo "suštinskog razgovora zato nije ni bilo". On je rekao da Evropska unija, pre svega, treba da razume da Srbija ne može da prihvati da sve izgubi i bude gažena, a da druga strana dobije sve. Nastavak razgovora s Prištinom, ali se ne zna u kom formatu Vučić je rekao da će razgovori Beograda i Prištine biti nastavljeni, ali da se ne zna kako i u kom formatu. "Kada ispunite sve što je potpisano bićemo spremni da razgovore nastavimo," poručio je Vučić. On je rekao da je cilj albanske strane da po svaku cenu osvoji sever KiM i ostvari pun suverenitet. Vučić je govoreći o hapšenju direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića i upada snaga kosovske policije na sever Kosova, rekao da je Priština to radila da prikrije proterivanje gulenista (osoba povezanih sa organizacijom Fetulaha Gulena iz Turske), a "to je bila i štih proba zauzimanja severa". Vučić je rekao da se srpska strana uzdržala od nasilja, jer nije želela sukob, iako "ne mora da govori" o tome koliko na severu Kosova ima oružja i ljudi koji bi bili spremni da ga upotrebe. "Nismo nijednog momenta pomerili vojsku ili policiju… A šta ću ja da koristim kao argument da nekoga izbavim iz zatvora, to je moja stvar", rekao je on. N1 Vučić: Ivanović na poslednjem sastanku tražio formiranje ZSO. "Kad govorite o Oliveru Ivanoviću, Oliver Ivanović je od mene na poslednjem sastanku tražio da idemo u hitno formiranje ZSO i da to Srbi sami moraju da urade. Kad Srbi to sami predlože da urade, srećom pa imam svedoke koji su bili prisutni na tom sastanku, iz njegove porodice – dakle, kada to Srbi predlože danas, odjednom svim kamenjem udrite po Srbima zašto traže nešto na šta imaju pravo već pet godina, a što im niko nije dozvolio da bude ispunjeno i da bude ostvareno," kazao je takođe Vučić. Nema u Srbiji 83 odsto idiota Osvrnuo se i na juče predstavljeno istraživanje u Beogradu: "Ja sam juče čuo istraživanje da 83% građana misli da je teški napad na Marka Đurića namešten, a da jedan posto ima empatiju prema Marku Đuriću i veruje Aleksandru Vučiću. To je bilo istraživanje zvanično predstavljeno na konferenciji za novinare Foruma za etničke odnose, organizacija Liber. Vi stvarno mislite da je to moguće, da je to realno, da moramo da slušamo gluposti svaki dan, jer misli da ima kapacitet da može da priča gluposti. Nema u Srbiji 83 odsto idiota i nemoguće je da ih bude." Ono što, kaže – neće da prihvati je "to je tiho spočitavanje bez istrage da su Srbi ili mafijaške strukture, pošto zamislite u Prištini nema mafijaških struktura". "Biće interesantno okončanje slučaja Ivanovića" "Pošto mi imamo Batajnicu, a oni nemaju Staro Gracko. Imamo i jedni i drugi. Pošto su sve prepošteni ljudi od Peći, Prizrena i Prištine, a najveći problem je tamo gde ima najmanje krivičnih dela upravo po Kosovskoj policiji, a ne srpskoj policiji, zato što to nekom tako politički odgovara. Neću da prihvatim da vi znate ko je ubio Olivera Ivanovića, jer to tako piše u novinama koje volite da čitate. Ako to znate, otiđite i prijavite nadležnim državnim organima, a ne da to onako usput 'probacite', pa ako prođe – prođe, pošto će biti interesantno da vidimo okončanje tog slučaja, zasnovanog na dokazima. Pošto naši organi vode istragu, biće interesantno da se podaci uporede i biće vrlo interesantno da vidimo u kom smeru i jednih i drugih". KoSSev |
Istakla je da veliki problem Srba na KiM “prekomerna zaposlenost u javnim institucijama”, te da je potreban program kako bi ti ljudi koji su zaposleni u javnim institucijama videli svoju perspektivu na KiM i bez posla u takvim institucijama.
Kao drugi problem navela je da Srbija na KiM ne sprovodi socijalni program, što se najviše može videti upravo kroz prekomerno zapošljavanje na KiM.
“Lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta za realizovanje projekata. Potrebno je jačati kapacitete lokalnih samouprava. Privredni sektor je sada u rudimentarnoj fazi, što je posledica političkih i bezbednosnih okolnosti. Probleme treba posmatrati strateški i ekonomski i jačanjem ekonomije doprineti boljem kvalitetu života Srba na KiM,” kazala je Jakovljević.
Sovrlić: Srbi na Kosovu na papiru građani Srbije i građani Kosova, a u stvarnosti građani drugog reda u oba sistema
Sanja Sovrlić iz Crno belog sveta istakla je da “ukoliko ne budu stvorene okolnosti u kojima Srbi sa Kosova mogu imati pristojan život i ukoliko ne budu ohrabreni da se bore za svoja prava, onda preostaje da Srbija pitanje Kosova rešava iseljavanjem Srba sa KiM, što nije trajno rešenje.
Dodala je da je bezbednost jedan od najvećih problema na severu Kosova, te da je najveći pokazatelj za to ubistvo Olivera Ivanovića.
Navela je da su u poslednje vreme “glasne priče” o podeli Kosova i istakla da takvo rešenje neće stvoriti postojeće, već može stvoriti nove probleme, što posebno nije dobro za Srbe južno od Ibra.
“U konačnom rešenju ne smeju se zaboraviti ljudi. Srbi na Kosovu su na papiru građani Srbije i građani Kosova, a u stvari su građani drugog reda u oba sistema,” kazala je Sovrlić.
Radosavljević: Podela i razmena teritorija najopasniji put, preduslov za mir hapšenje ubica Olivera Ivanovića
Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative ocenila je da bi podela Kosova, odnosno razmena teritorija bio najopasniji put, jer bi polovina Srba na KiM ostala, pošto žive u kosovskom pomoravlju.
Podelom Kosova i Metohije došlo bi do povećanog odlaska kosovskih Srba, uverena je ona.
Takođe je ukazala da bi to ugrozilo i zagarantovanu zastupljenost Srba u kosovskim institucijama.
Prema njenim rečima, neophodno je promeniti pristup u pregovorima u Briselu, jer trenutno postoji pristup pobednika i gubitnika, a potrebno je pronaći kompromisno rešenje.
Imperativ rešenja moraju biti mir i bezbednost građana, i svako novo pooštravanje i tenzije ne idu u prilog tome, smatra Radosavljević.
Preduslov za mir, prema njenim rečima, su vladavina prava i poštovanje dogovora, ali i pronalaženje krivaca ubistva Olivera Ivanovića.
Jovanović: Umesto ZSO – ZSO plus
Postizanje normalizacije u odnosima je jedino održivo rešenje čiji značaj je u statusnoj neutralnosti, dok bi podela teritorija dovela do destabilizacije i sukoba, smatra Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.
Jovanović je, na drugom panelu u okviru „Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji“, istakla da je važno da se stvore institucionalni instrumenti koji će smanjiti stepen diskriminacije za Srbe južno od Ibra.
Ona je dodala da Zajednica srpskih opština, na način na koji je dogovorena u Briselu, ne pruža dovoljne garancije zaštite ljudskih prava za srpsko stanovništvo na KiM, te da bi, upravo iz tog razloga, trebalo formirati Zajednicu srpskih opština plus koja bi mogla bolje da ostvari prava.
Milićević: Dokumenta, povratak, pravosuđe
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv rekao je da nakon višemesečnih razgovora u okviru unutrašnjeg dijaloga društvo u Srbiji nije blizu konsenzusa o statusu Kosova, te da smatra da će za to trebati par godina i dodao da umesto što se akcenat stavlja na to, pažnju bi trebalo usmeriti na rešavanje svih otvorenih problema sa Prištinom.
Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju Srbi na KiM, Milićević je kazao da je jedan od velikih problema pitanje priznavanja ličnih dokumenata, što predstavlja glavnu prepreku ostvarivanju slobodnog kretanja.
Istakao je i da je bitno pitanje prava i povratka raseljenih i dodao “da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne može da dobije zamajac bez povratka uzurpirane imovine”.
Navodeći da se Srbi na KiM suočavaju i sa problemima u pravosuđu, Milićević je kazao da je bitna tema za opstanak Srba u južnoj pokrajini očuvanje korišćenja srpskog jezika.
“Obrazovni i zdravstveni sistem u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije od vitalnog značaja su za opstanak Srba na KiM,” kazao je Milićević i dodao da su glavni bezbednosni izazovi međuetnički sukobi, politička nestabilnost i kriminal.
Petronijević: Ubistvo Olivera Ivanovića poslalo poruku svima koji o KiM razmišljaju hrabro, odgovorno i racionalno
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 rekao je danas da hapšenje direktora Kancelarije za KiM zaslužuje najveću osudu, a da je ubistvo Olivera Ivanovića poslalo poruku svima koji o KiM razmišljaju hrabro, odgovorno i racionalno.
„Razgovarati o KiM i budućnosti srpsko-albanskih odnosa je samo po sebi veoma teško, naročito u godini kada je ubijen Ivanović,“ poručio je Petronijević.
On je dodao da je današnji sastanak u okviru unutrašnjeg dijaloga pružio priliku da svako iznese stav o KiM, a da je zaključak da su svi podržali status kvo.
Dragojlović: Ne postoji nijedno pravo koje Srbima na KiM nije ugroženo, i koje se sistematski ne krši svakog dana
Ne postoji nijedno pravo koje Srbima na KiM nije ugroženo, i koje se sistematski ne krši svakog dana, ukazala je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.
„Da li je naš narod na KiM jedini koji ne može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava?“ – upitala je Dragojlović i dodala da to predstavlja problem jer ni Srbija ne može da im zaštiti osnovna prava.
Ona je prenela stavove udruženja žena „Peščanik“, koje smatra da žena u dijalogu i pregovorima, uprkos aktima koji to pravo garantuju, uopšte nema.
Takođe, stav je tog udruženja da su žene i ženska prava potpuno zapostavljene kao tema pregovora.
Kisić: Postignut značajan napredak u infrastrukturi i unapređenju svakodnevnog života Srba s KiM-a
Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da tokom poslednjih 10 godina postignut značajan napredak u infrastrukturi i unapređenju svakodnevnog života građana srpske nacionalnosti južno od Ibra, što je postignuto zahvaljujući pre svega, kako je rekla, zalaganjima međunarodne zajednice.
“Srpska zajednica na Kosovu može da bude i trebalo bi da bude važan faktor u stvaranju modernog, demokratskog i multikulturnog društva na Kosovu ukoliko se uključi u snaženje u integrativne procese,” kazala je Kisić.
Navela je da Vlada Srbije treba da nastavi da pomaže srpskoj zajednici na KiM, ali da, kako kaže, “mora da odustane od politike manipulacije srpskom zajednicom na KiM radi postizanja teritorijalnih ciljeva, koji su u suprotnosti sa procesima evrointegracija”.
Istakla je da su najveći problemi Srba na KiM siromaštvo, nezaposlenost, obrazovanje dece, neefikasno sprovođenje zakona…
“Najproblematičnija tačka od 1999. godine je sever Kosova. Zvanični Beograd je u novijoj istoriji više puta žrtvovao Srbe van Srbije odbijajući mirna rešenja. Nadam se da ova Vlada neće ići tim putem. Srbi južno od Ibra su u izuzetno teškim okolnostima napravili napore da se integrišu u kosovsko društvo i taj proces i dalje traje. I sa ovog aspekta evropske integracije su veoma značajne,” kazala je Kisić.
Okrugli stolovi organizuju se nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, letos u javnosti predstavio temu Unutrašnji dijalog u vezi sa Kosovom i Metohijom, objavivši u dnevnom listu Blic 24. jula tekst "Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu?".
Od tada, brojni su komentari i reakcije u vezi sa ovom političkom inicijativom, dok je srpska opozicija najavila da u dijalogu, koji naziva lažnim, neće učestvovati. O reakcijama više čitajte na našoj tematskoj stranici O inicijativi Predsednika Srbije za unutrašnji dijalog o KiM-u.
Prema ranijim najavama Predsednik Srbije je sa svojim predlogom trebalo da izađe krajem aprila.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
