Na predstojeće izbore samo sa kosovskim dokumentima, pojedini politički subjekti negoduju

lična karta goraždevac

Prema preliminarnoj listi kosovske Centralne izborne komisije broj građana registrovanih u listi glasača za predstojeće vanredne parlamentarne izbore zakazane za 6. oktobar je 1,927,466 miliona glasača, potvrdio je za Gazetu Express portparol CIK-a, Valjmir Eljezi (Valmir Elezi). Istovremeno, prema navodima Kosovske agencije za statistiku, na Kosovu je 2018. živelo 1,795,666 miliona ljudi. Iako je znatna razlika između broja registrovanih glasača i broja procenjenog stanovništva značajna tema u kosovskoj javnosti, za srpsku zajednicu na Kosovu, ali i druge nevećinske zajednice, od većeg interesa je nova odluka CIK-a da po prvi put zvanično zabrani upotrebu srpskih dokumenata prilikom verifikacije glasača na dan izbora. U ovom izbornom ciklusu, pravo glasa moći će da ostvare samo građani koji poseduju kosovska dokumenta.

Zabrana korišćenja srpskih dokumenata pri glasanju na kosovskim izborima bila je tema u poslednja dva izborna ciklusa, a na izborima za gradonačelnike opština na Severu maja ove godine, predsednica CIK-a, Valjdete Daka, u toku izbornog dana je saopštila da glasanje ovim dokumentima nije dozvoljeno.

Ipak, ovo je prvi put da se nedeljama pre izbora najavi ovakva odluka, a protiv odluke CIK-a da posebnim administrativnim uputstvom ove godine eksplicitno zabrani korišćenje srpskih dokumenata, najviše se usprotivila Srpska lista.

“U zakonu jasno stoji da svi oni koji se nalaze na biračkom spisku mogu da glasaju sa važećom ličnom kartom. Na ovaj način želi se smanjiti broj Srba koji planiraju izlazak na birališta”, rekao je zamenik kosovskog premijera u ostavci i funkcioner Srpske liste, Dalibor Jevtić, televiziji Most.

On je istovremeno za ovu odluku CIK-a optužio Samostalnu liberalnu stranku, na čiju je inicijativu, kako tvrdi, došlo do usvajanja takve odluke.

„Oni koji se boje izbornog poraza, oni koji rade u interesu onih koji takve inicijative podržavaju, samo još jednom pokazuju koliko su im njihovi lični interesi važniji od interesa koje mi kao srpski narod na KiM imamo, a pre svega to je interes da što veći broj naših sunarodnika izađe na izbore 6. oktobra i podrži ono što mi tražimo, a to je jedinstvo“, poručio je Jevtić.

Slobodan Petrović, lider SLS kojeg je Srpska lista označila kao odgovornog za ovakvu odluku CIK-a, do objavljivanja ove vesti nije bio dostupan za komentar.

Protiv ove odluke i Crnogorci

Da se radi o „protivpravnoj“ odluci CIK-a smatra i Udruženje Crnogoraca sa Kosova.

„Oduzimati pravo glasa građanima koji se nalaze na biračkom spisku, najgrublje je kršenje ljudskih prava i upravo izbornog zakona Kosova, tačnije člana 90 Zakona o izborima i člana 16. izbornog pravila 09/2013. Ovim diskriminatorskim činom pogođeno je 20.000 Crnogoraca koji žive na Severu Kosova i u raseljeništvu“, navodi se u saopštenju predsednika ovog udruženja, Slobodana Vujičića.

Oni apeluju na relevantne činioce na Kosovu da utiču na CIK da „ne urušava legitimitet izbora i ne stavlja se na stranu onih grupacija koje su protiv kompromisnog rješenja između Beograda i Prištine“.

Zakon neprecizan

Članom 9 kosovskog Zakona o opštim izborima definiše se da je birač koji se nalazi u biračkom spisku dužan da ispred Opštinske izborne komisije sebe identifikuje nekim od sledećih dokumenata: važećom ličnom kartom, validnom putnom ispravom, validnim pasošem ili validnom vozačkom dozvolom. Takođe se dodaje da osoba koja je registrovana za glasanje van Kosova, mora da priloži validnu identifikacionu sliku i potvrdu o registraciji van Kosova.

Zakonom međutim nije precizirano koja dokumenta se smatraju validnim, a status srpskih dokumenata pred kosovskim vlastima je vrlo ambivalentan.

S jedne strane, srpska dokumenta koja se vode na gradove na Kosovu se ne mogu koristiti kao validna putna i identifikaciona dokumenta unutar Kosova niti se sa ovim dokumentima može stupiti u radni odnos sa kosovskim institucijama. S druge strane ona se priznaju kao validna identifikaciona dokumenta na prelazima sa centralnom Srbijom, ali ne i sa Makedonijom, Crnom Gorom ili Albanijom. Takođe, srpske vozačke dozvole i lične karte, potrebno je priložiti pre registraciji u kosovski civilni registar građana i pri vađenju kosovske vozačke dozvole.

Vučić i Rakić kritikovali imaoce kosovskih dokumenata

Posedovanje ličnih karata izdatih od strane kosovskih vlasti, moranje je za većinu kosovskih Srba koji moraju da imaju interakciju sa kosovskim institucijama ili bankama, uključujući i srpske političare u kosovskim institucijama. Ipak, to nije sprečilo predsednika Srbije, a ni predsednika Srpske liste, Gorana Rakića, da kritikuju osobe koje poseduju ova dokumenta, iako ni sam Rakić ne bi mogao da bude kandidat za gradonačelnika bez ovog dokumenta.

Na meti kritika predsednika Vučića, Rakića, ali i srpskih tabloida zbog posedovanja kosovskih ličnih karata svojevremeno se našao vladika raško-prizrenski Teodosije, kao i Momčilo Trajković.

„Napadaju me oni koji već imaju albanske lične karte, neki drugi bi neki drugi termin iskoristili da to kažu. Ja nemam – ja imam samo državljanstvo Republike Srbije,“ pohvalio se avgusta prošle godine predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

„Svi ti koji pišu otvorena pisma imaju kosovske i srpske lične karte“, pridodao je u istom periodu Goran Rakić.

Povezani članci:

Na ovim izborima ipak nije moguće glasati sa srpskim dokumentima

CIK: Potvrđen 21 politički subjekat, glasanje jedino kosovskim dokumentima

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.