Prethodnih dana više puta je bilo reči i o ličnim kartama koje imaju građani srpske nacionalnosti na Kosovu. U poslednjim izjavama Predsednik Srbije i predstavnici Srpske liste javno su prozvali one koji imaju kosovska dokumenta, iako je na Kosovu život bez njih praktično nemoguć.
Većina Srba ima dokumenta koje izdaje administracija u Prištini, svi koji rade u sudovima, administraciji i policiji moraju da imaju i kosovsko državljanstvo. Predstavnici Srpske liste nisu odgovarali na pozive i pokušaj N1 da sazna da li njihovi kandidati za poslanike i odbornike, koji učestvuju na izborima, to čine sa dokumentima Srbije ili onim kosovskim.
U južnoj srpskoj pokrajini, bez kosovske lične karte, svakodnevica Srba bi bila skoro pa nemoguća – za registrovanje automobila, nalaženje posla, pa i ostvarivanje prava na penziju, lična karta je neophodna. Za prvog srpskog pregovaraču u Briselu, kosovska lična karta je razlog za prozivku.
„Napadaju me oni koji već imaju albanske lične karte, kosovskeneistomišljenicima drugi bi neki drugi termin iskoristili da to kažu. Ja nemam – ja imam samo državljanstvo Republike Srbije,“ rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Gotovo identičnim rečima poslužio se i gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, nekoliko dana kasnije u verbalnom obračunu sa zemljacima i neistomišljenicima.
„Svi ti koji pišu otvorena pisma imaju kosovske i srpske lične karta,“ rekao je Goran Rakić.
Rakić je, međutim, propustio da kaže da i sam ima dvojno državljanstvo, kaže za N1 novinarka iz Kosovske Mitrovice Sanja Sovrlić – i objašnjava da je 45. članom kosovskog Ustava državljanstvo definisano kao neophodan uslov i za aktivno i pasivno biračko pravo, i to još od 2013. godine.
„Vađenje kosovskih dokumenata, dakle, nije nikakva nova pojava, međutim, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, pre svega njegove primene, to je postala potreba i zapravo moranje,“ dodaje Sovrlić.
Jer, bez kosovskih papira, nije moguće pokrenuti privatni biznis, a naći posao, kaže Sovrlić, vrlo je teško.
„Dakle, onima koji su integrisani iz civilne zaštite, pa u neke kosovske agencije ili ministarstva, zatim oni koji su se integrisali u Kosovsku policiju, oni koji su počeli da rade u kompaniji koja je posledica Briselskog sporazuma, dakle MTS doo. Građanima trebaju kosovska dokumenta i ukoliko hoće da izvrše uslugu u opštinama koje su formirane nakon 2013.,“ kaže Sanja Sovrlić.
Iste godine u kojoj su na celoj teritoriji Kosova održani jedinstveni lokalni izbori, srpska vlast je, podseća Dušan Janjić, podsticala Srbe na Kosovu da podnesu zahtev za lične karte, koje izdaje Priština.
„Jer je to bio uslov da idu na izbore. Uslov za odlazak na izbore bila je lična karta. I Srbi su to prihvatali vrlo teško, ali sa nekim većim osećajem odgovornosti prema vlasti i autoritetu Srbije. Pre svega Aleksandra Vučića“, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Zbog toga, kaže Janjić, nije ni fer, ni politički mudro voditi kampanju protiv Srba sa kosovskim dokumentima, jer bi bez njih oni ostali uskraćeni za osnovna ljudska i građanska prava.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
