Milović o "zoni sumraka": Svaki neistomišljenik postaje neprijatelj

Nije slučajno što smo ovde u Žerovnici. Volim ovaj kraj i ovde osećam mir. Moj otac i moji stričevi rođeni su ovde. I ova škola koju gledate, izgrađena je na imanju mojih predaka. Oni su svoje voćnjake i vinograde, gledajući u budućnost, za simboličnu nadoknadu ustupili državi da bi njihova i ostala deca mogla da se školuju. Žerovnica će se kao prigradsko naselje još razvijati i, kao i moji preci, i ja gledam u budućnost – u susretu posle skoro pet godina, autoru ovog teksta govori jedan od nekadašnjih prvih lidera Srba sa Severa Kosova – bivši predsednik opštine Zvečan punih 12 godina, lekar, Dragiša Milović. Posle čuvenih barikada iz 2011. i 2012., na kojima je dane provodio sa sugrađanima, po sopstvenom priznanju – da osigura da nijedan život ne strada i tenzije ne krenu po zlu, već da zabrinuto srpsko stanovništvo dobije šansu da se čuje i sasluša, nestao je sa političke scene gotovo u 'paketu' sa ostalim liderima Severa. Sada je novi kandidat za gradonačelnika na kosovskim izborima, istim onim protiv kojih je zagovarao bojkot. Čekali smo Srbiju četiri godine da raspiše izbore. Ovde sve ubrzano propada. Nezapamćeno nasilje i kriminal vladaju. Od dva loša rešenja, sa saradnicima sam izabrao manje loše. Bila je privilegija nekada živeti u Zvečanu, sada čitam grafit "Zvečan-Kolumbija". Na svojoj građanskoj listi "Za naš Zvečan" okuplja istomišljenike iz više stranaka. Oni su do sada izdržali više pritisaka da se sa lista povuku. Za razliku od drugih kandidata u ovoj kampanji, nisu medijski vidljivi, uključujući društvene mreže. Iako govori o medijskoj blokadi, tvrdi da ono što im je potrebno jeste kampanja od vrata do vrata, da razgovaraju sa poštenim svetom, časnim domaćinima, kakvo veruje da je većinsko stanovništvo koje je talac straha. I sam je razmišljao da li da se vraća u politiku. Posle susreta sa svojim nekadašnjim političkim protivnikom Oliverom Ivanovićem, za kojeg ističe da ga veoma ceni, letos mu je zapaljen automobil, a odmah potom i samom Ivanoviću. Trenutak koji ga je opredelio da se kandiduje bio je onda kada mu je ćerka došla iz grada uplakana i zastrašena zbog pretnji koje je dobila. Ludilo mora da prestane, rekao je doktor Milović. On je i dalje onaj stari Dragiša Milović, kakvim ga javnost poznaje – tih, nenametljiv, pristojan dok govori i umeren u ophođenju sa sagovornicima.

Mržnja prema ljudima koji drugačije misle

Kada biste morali nekom ko dugo nije bio na Severu Kosova u jednoj rečenici ili dve da opišete situaciju na Severnom Kosovu, kako biste je opisali?

Dolazak legendarnog vaterpoliste Aleksandra Šapića, koji deset godina nije bio na Kosovu, za svakog od nas koji živi na KiM-u trebalo bi da bude čast. Da primimo i ispoštujemo sportsku legendu koja je proslavila naš sport i našu državu i koja je svima nama priuštila radosne trenutke. Međutim, on je zajedno sa Oliverom Ivanovićem i njegovim timom doživeo neprijatnosti. U jednoj rečenici – zona sumraka u kojoj je izražena mržnja prema ljudima koji drugačije misle. Došli smo u opasnu situaciju da je svaki neistomišljenik neprijatelj. 

Pre tačno dva meseca, 28. jula, rekli ste, nakon paljevine Vašeg automobila i automobila Olivera Ivanovića – da ako ovakav incident imamo u julu, u oktobru će da bude ubistvo. Ironično, 28. septembra se dogodilo ubistvo – u dan. Iako se zvanično ne povezuje sa predizbornom kampanjom, svaki incident na Severu Kosova je dovoljan da uznemiri javnost, a kamoli ubistvo. Izgubljen je jedan mladi život i Vaše kolege su pokušavale da ga spasu. Kako to komentarišete danas?

To je tragedija, pre svega za porodicu, ali i za sve nas koji živimo na ovim prostorima. Kao što sam i tada rekao, posle paljevine automobila Olivera Ivanovića i mog automobila – bio je to vrh ledenog brega i rekao sam tada da se plašim šta će biti kada počne kampanja. Slažem se da ovo nema veze sa izborima, ali je sigurno da je ambijent koji je stvoren u predizbornoj kampanji kumovao gubitku života jednog mladog čoveka. Moramo svi zajedno da učinimo napor da, kako sam i tada rekao, a sada ću ponoviti – ovo ludilo prestane.

Bila je privilegija živeti u Zvečanu

Letos ste poručili javnosti da Zvečan nije Kolumbija i tu slikovitu poruku smo imali i u naslovu našeg teksta. Kad kažete Zvečan nije Kolumbija, na šta mislite? 

Verovatno da ste, kada ste dolazili ovde, na jednom od objekata videli grafit Zvečan-Kolumbija. To me je pogodilo i pogađa kad god pročitam, znajući šta je Zvečan u prošlosti predstavljao. Zvečan je nekada bio čisto, lepo, mirno, uređeno mesto, sa izvanrednim domom kulture, teniskim terenima, bazenom, hotelom Br. 3, gde je bila privilegija doći i privilegija je bila živeti u Zvečanu. Kada sada vidite stanje u kojem se nalazimo, vidite puno kriminala. Mnogo je mladih zavisnika od narkotika. Propadaju, a vidimo da gotovo niko ne pokušava da to reši.

Radite kao lekar u Kliničkom centru u Mitrovici? U kliničkom centru bi trebalo da se radi na rešavanju takvog problema?

Koliko sam upoznat, mislim da se to ne radi planski. Možda neko od kolega psihijatara prati. Znam da svakog vikenda u bolnici imamo pacijente koji dolaze pod uticajem narkotika, sa povredama u tučama. Omladina nam ide u pogrešnom pravcu. 


Droga se rastura svuda – moramo da to sprečimo zbog naše dece

"Upravo me je poruka Zvečan Kolumbija potakla, između ostalog, da uđem u ovu priču, zbog naše dece da, koliko možemo, sprečimo prodaju narkotika. Rasturanje droge događa se u školama, na ulici, u svakom kafiću je dostupna. To mora da se spreči. Taj problem, uprkos policiji i sudovima, postoji i u centralnoj Srbiji, ali ono što mi možemo na ovom malom prostoru je da pokušamo da to sprečimo."

Kad kažete ludilo, na šta tačno mislite?

Mislim na pritiske na kandidate za lokalne izbore, fizičke pretnje, pretnje otkazima, paljevine automobila, bacanje bombi. To je ludilo i to je ambijent koji mora da nestane. Pred nama su izbori za lokalni parlament, gde ćemo izabrati  predstavnike i odbornike koji će zastupati interese građana. Nećemo se baviti velikim, teškim temama. To sam već rekao i ponoviću – nisu to teme poput Vojske Kosova, statusa Kosova, to su teme u domenu lokalnih samouprava – infrastruktura, bolji život naših građana, lakši život, obrazovanje na lokalnom nivou, primarna zdravstvena zaštita, vodovod i kanalizacija. Ipak, ono što je najbitnije jeste da moramo da obezbedimo bezbedan život našim građanima i našoj deci.

Na koji način? Šta bi bila hitna mera?

Potrebno je da se vrati ugled lokalnim samoupravama koji je urušen. Opštine moraju da budu servis građana. Moramo da vratimo ugled i našim odbornicima. Oni su ti koji će zastupati interese građana u lokalnim samoupravama i koji će polagati račune građanima. GI Za naš Zvečan nema centrale u Beogradu, Prištini, ili u bilo kom centru. Naši građani su ti kojima ćemo polagati račune ukoliko zadobijemo njihovo poverenje. Moramo da naučimo, a to je osnovno u demokratiji – da su različita mišljenja dobrodošla i da svako drugačije mišljenje u odnosu na naše, ili uopšte drugačije mišljenje treba poštovati. Mi smo kao GI Za naš Zvečan ponudili, pored Srpske liste – alternativu. Da nismo ponudili našu listu, ne znam kakvi bi to lokalni izbori bili. To bi verovatno bila jedna lista i izbori onda ne bi bili ni potrebni. Toga nema ni u Severnoj Koreji i to ću ponoviti. Vidim da je to i britanski ambasador rekao. Zaista je to tako.

Ko su Vaši partijski saborci i šta je njihov motiv? Da li ljudi slobodno prilaze Vašoj ideji? 

Dobar deo njih je imao pritiske, ali su sve izdržali i to samo govori koliko su rešeni da zajedno sa mnom promene ovu lošu situaciju. To su naši građani koji su i članovi nekih drugih stranaka – Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije, SDP Olivera Ivanovića, Alternative, iz bivše Demokratske stranke Srbije. Članovi tih stranaka su partijski interes stavili po strani, a interes građana, opštine u prvi plan. Imamo i kandidate koji nisu članovi nijedne stranke.

Mladi ljudi da ne traže rešenje u stranačkim pristupnicama već u školovanju

Mladim ljudima savetujem da ne menjaju stranke, da ne traže rešenje u stranačkim, ili partijskim pristupnicama, nego da se edukuju i školuju. A mi ćemo, ako dobijemo poverenje građana, siguran sam da vodimo računa – ne o stranačkom i partijskom, nego o stručnom kvalitetu i da će svi naši mladi ljudi imati podjednake uslove za zapošljavanje.

Sudeći po onome kako govorite i kako to građani doživljavaju do sada, na ovim izborima ste kao kandidat za gradonačelnika na Severu Kosova uneli novinu. Pre svega mislim na kulturu komunikacije. Ne koristite teške reči na račun političkih protivnika. Vaše poruke su do sada bile odmerene, svoje političke protivnike pozivate na zajednički sastanak. Građani svakodnevno komentarišu ovakvo ophođenje. Jeste li i koliko svesni da komunicirate drugačije od ostalih?

Upravo je cilj da korektno ophođenje bude naša ideja vodilja, ali i za Srpsku listu, druge građanske inicijative, stranke i za buduće izbore. Mi jedni drugima, ponoviću, nismo neprijatelji. Ponoviću i ovo – na Srpskoj listi su moje kolege, prijatelji, naše komšije. Da, svestan sam ovoga što radim i to svaki kandidat za odbornika sa naše liste će takođe na isti način činiti. Od nas nećete da čujete teške reči, nećemo da prozivamo,  nećemo da optužujemo. Čak ću reći da su lokalne samouprave u Zvečanu, Zubinom Potoku, Severnoj Mitrovici dobro radile svoj posao. Ipak, mi nudimo građanima to da možemo da pomognemo da bude još bolje. Zašto se, onda, ne bi u tolerantnoj, mirnoj, demokratskoj atmosferi našim građanima omogućilo da se opredele za koga će glasati? Predstavnici EU su rekli da su izbori ogledalo demokratije – Ja to hoću da radim i da pokažem zbog naše dece i njihove budućnosti. To je smer u kojem moramo da radimo, a ne, kao što, nažalost, trenutno imamo situaciju koja je veoma loša.

Iako kažete da nećete nikog da prozivate, učinili ste to za kolegu Ivana Todosijevića. On je prethodno lokalnom radiju dostavio saopštenje za štampu, u kojem je prozvao Vas. Rekao je da ništa niste uradili za opštinu Zvečan. Vi ste istom radiju dostavili pisani odgovor, u kojem ste, iako navodeći rezultate svog rada, istovremeno ga i poimenice podsetili da je upravo on taj koji Vam je čestitao?

Morao sam da reagujem, jer je u saopštenju gospodina Todosijevića bilo mnogo toga što nije bilo tačno. Da li će to neko shvatiti kao prozivku, ne znam, ali sam želeo da naši građani imaju pravi uvid u stvari, pa i sam gospodin Todosijević. Za 12 godina, kako je on rekao, „moje vladavine“, ili mog mandata, ništa nije urađeno – to nije tačno. Gospodin Todosijević me je, podsetiću, pre oko mesec dana pozvao, i u prisustvu svojih saradnika mi se zahvalio i pohvalio je moj dosadašnji rad u opštini Zvečan. Sada me je iznenadio. Da li je to saopštenje neko njemu napisao, pa je morao da ga potpiše i da iza njega stoji, ja zaista u to ne bih ulazio. U mom saopštenju je, sa druge strane – svaka druga rečenica bila "podsetiću".

Ovako Milović vidi rezultat svoja tri mandata:

"Najprioritetniji zadatak za 12 godina u opštini Zvečan i u svim opštinama na Severu bila je bezbednost, odnosno – da opstanemo i ostanemo. Imali smo stalne proteste Albanaca na mostu, barikade, 17. Mart, kada su u našu opštinu došla izbegla i raseljena lica iz Obilića i Svinjara. Kao mala opština prihvatili smo 4.000 izbeglih i raseljenih lica i svakog smo morali da zbrinemo. I pored svega toga, mi smo sačuvali prostor i građane i institucije i uspeli smo da odradimo puno infrastrukturnih projekata. Naravno, uvek se može više i uvek se može bolje."


O vodovodu:

"Slaviša Ristić, Krstimir Pantić i ja potpisali smo 2012. godine ugovor za radove na izgradnji vodovoda. Rok za završetak radova bio je 18 meseci. Radove je trebalo završiti do 2014. U međuvremenu smo mi smenjeni. Ugovor je potpisan, sredstva obezbeđena, kao i izvođač radova. Prošlo je 48 meseci od potpisivanja ugovora – vodu nemamo. Naglašavam da je za vreme mog mandata urađen projekat, raspisan je javni oglas i tender, izvođač radova je izabran, potpisan je ugovor. Zašto regionalni vodovod, prema ugovoru koji smo mi potpisali – nije završen, a prošlo je četiri godine? Ono što vidimo jeste da mi nemamo vodu. Voleo bih da mi neko zvanično kaže, gospodin Todosijević, ili bilo ko iz opštine – kada će, po njihovim planovima, biti završen vodovod?"

Kakav odnos imate sa predstavnicima lokalne samouprave danas? Pitam Vas kao građanina i kao bivšeg predsednika opštine, istaknutog lokalnog političara? Kakvu komunikaciju imate sa kolegama od kada ste se kandidovali?

Nemam nikakvu komunikaciju. Za ove četiri godine nisam ušao u zgradu opštine da popijem kafu.

Jeste li se sreli sa gradonačelnikom Jankovićem? Kada se sretnete sa  Todosijevićem, na šta liči Vaš takav susret? Da li se pozdravite?

Pozdravimo se, jer gospodina Todosijevića i njegovu porodicu poznajem od ranije. Čestita porodica, naše komšije. Poslednji susret je bio, pre oko mesec dana, na njegovu inicijativu, kada smo popili piće, kada je pohvalio moj rad i rad mojih saradnika, a u prisustvu svojih saradnika. Nije imao nikakvih primedbi na moj rad. Kada smo radili infrastrukturne projekte, jedan od prioriteta u selu Rudare bilo je asfaltiranje ulice u kojoj su živeli gospodin Todosijević i njegovi rođaci. Na asfaltiranje su čekali trideset godina. Upravo sam ga u saopštenju podsetio da je asfalt kojim on i njegove komšije gaze postavljen tokom mog mandata. Ali nekog velikog druženja sada nema. Jankovića sam sretao u bolnici i javimo se jedan drugom.

Šta mislite da Vas preporučuje u odnosu na Vaše protivkandidate, osim pristojnosti u ophođenju  koju ste uneli u politički diskurs?

Moja dela sa mojim saradnicama. Dvanaest godina sam bio predsednik opštine i građani prepoznaju ono što smo mi uradili. Mala smo sredina i ne moram građanima da objašnjavam šta ću da uradim – oni su to već videli. Ono što smo obećali, mi smo to zaista i uradili. I ono u čemu ćemo da se trudimo posle izbora jeste to da sarađujemo sa svima. Svaki građanin nam je dragocen. Nećemo ih deliti po političkoj ili drugoj pripadnosti. Ne treba da zaboravimo da imamo manjine u Lipi, Žažu i Boljetinu, a sada me upravo optužuju da pravim koalicije sa Albancima.

Da li ih pravite?

Ono što ću da uradim sa svojim timom – otići ću i razgovaraću sa njima, kao što sam išao i razgovarao sa njima kada sam bio predsednik opštine i otvarao put tada za Boljetin, Lipu i Žaže, a kada su me i dočekali kao predsednika opštine. To su naši građani, to su građani opštine Zvečan i mi moramo da vodimo računa i o njima.

Jeste li počeli da ih obilazite?

Nisam, ali imam nameru da  uskoro odem, da čujem njihove probleme i šta bismo mogli, ukoliko budem gradonačelnik, da pomognemo. Ponavljam, svi naši građani su ravnopravni. Ne delimo ih ni po naciji, veri, a posebno ne po stranačkoj pripadnosti. Ono o čemu ćemo takođe da vodimo računa jeste  da neće biti partijskog zapošljavanja. Trudićemo se da zadržimo mlade ljude. Ako mladom čoveku, u ovim teškim uslovima, ne pružimo priliku da radi i zasnuje porodicu, sigurno ga ne možemo zadržati ovde. Na to nećemo gledati partijski. Stručnost pre svega i iznad svega.

Podsetiću Vas na pritužbe građana i kritike u javnosti u vreme kada ste Vi bili predsednik opštine, a jednu od njih pominje i sam Todosijević u pismu, da se upravo i tada takođe zapošljavalo na osnovu stranačke pripadnosti, odnosno da ste kao član i simpatizer DSS bili u prednosti da dobijete posao? Građani su se žalili i da je u opštini Zvečan posao mogao da dobije samo stanovnik Zvečana? Primera radi, građani sa teritorije Zvečana su posao dobijali i u Mitrovici, dok, sa druge strane, radno tržište je za Mitrovčane u Zvečanu bilo zatvoreno?

Nijedan direktor koji je radio svoj posao kada smo mi došli na vlast nije bio smenjen zato što nije bio član Demokratske stranke Srbije. I javnost se u to može uveriti. Direktori škola, obdaništa, javnog komunalnog preduzeća, svih ustanova koje su bile u nadležnosti lokalne samouprave – niko nije smenjen. Bili su članovi drugih stranaka, neki nisu ni bili članovi stranaka. Radili su dobro svoj posao i oni su nastavili i dalje da rade svoj posao.

A šta je sa zapošljavanjem na mestima koja nisu bila rukovodeća?

Podsetiću na vreme kada je gospodin Koštunica bio premijer. U samom sistemu civilne zaštite tada je bilo zapošljeno preko 500 lica – U Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu, Štrpcu, itd., i od njih, govorim za opštinu Zvečan, nije se tražilo da bude učlanjen u DSS.

A za lekara, na primer, u Domu zdravlja u Zvečanu?

Apsolutno se nikome za tako nešto nije tražila partijska pristupnica. Čak je bilo suprotno, da sami ljudi dolaze i traže pristupnicu, kao što i danas to postoji, ali to nije tada značilo i da će takav kadar dobiti prednost za posao u odnosu na nekog drugog.

Šta je sa pritužbama na ograničeno radno tržište?

A oko zatvorenosti opštine Zvečan za mogućnost zapošljavanja, naši su građani bili u najtežoj situaciji. Vidimo da kada građani Leposavića, Zubinog Potoka tamponiraju – da upotrebim tu reč – svoja radna mesta, kreće se prema pokrajinskim institucijama i vidimo, slikovito da opet kažem – autobuse iz Leposavića i Zubinog Potoka kako dolaze i ovde nalaze posao. I to je dobro. Ne možemo to sprečavati. Ali je Zvečan zaista bio zatvoren. Reći ću vam da smo imali nekoliko zajedničkih sastanaka sa našim omladincima i direktorima ustanova u Zvečanu, na kojima su naši mladi ljudi izneli primedbe na politiku zapošljavanja jer su se požalili da su upravo iz Zvečana teško dolazili do zapošljavanja. Pa evo, i sada da postavim pitanje: Koliko naših ljudi radi, na primer, u Zubinom Potoku, Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici, a koliko onih iz Zubinog Potoka, Leposavića, radi u Kosovskoj Mitrovici? Nikoga ne optužujem po ovome, samo želim da kažem da je Zvečan bio i ostao u teškoj situaciji kada je zapošljavanje u pitanju u odnosu na naše bratske opštine.

Da se vratimo na albanske sunarodnike. Podsetiću Vas i na to da je jedan deo javnosti, kroz političku terminologiju koju je DSS koristio, mada ne Vas lično, prepoznavao kao stranku pronacionalističke orjentacije prema pripadnicima nesrpske nacionalnosti ovde na Kosovu i Metohiji? Da li biste opravdali svaki postupak ove stranke, da se ograničim – u političkoj komunikaciji?

Pa sigurno da je bilo grešaka i mislim da se svi sećamo i 17. Marta i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Mislim da je tada postojala šansa da se neke stvari urade povoljnije za naš narod. Samo se setite martovskog pogroma, kada su se predstavnici međunarodnih institucija povukli sa ovog terena, a naš narod je ostao na milost i nemilost albanskom teroru. Mi smo tada tražili pravo da se prema Rezoluciji UN 1244 deo naše policije stavi između i zaštiti narod. Mi smo to tražili tada od vrha naše stranke koji je bio i politički vrh, ali nismo naišli na razumevanje. Nakon proglašene nezavisnosti, takođe se moglo drugačije reagovati. To jesu slabosti koje Demokratska stranka Srbije mora da prihvati. Sve što smo mi sa terena zahtevali jeste ono što je bilo u skladu sa rezolucijom UN.

Vas i Vašeg kolegu Slavišu Ristića međunarodni predstavnici koji su se sa Vama sastajali opisivali su kao pristojne, umerene i pragmatične političare, istovremeno ne odobravajući politiku DSS, i kada je lider Marko Jakšić za njih bio na udaru najsnažnijih kritika. Takođe ste bili aktivni učesnik onog što su Srbi na Severu Kosova videli kao građanski protest u tzv. julskoj krizi 2011., istovremeno kada su se barikade na zapadu stavljale u negativan kontekst. Kako biste današnjim međunarodnim predstavnicima objasnili ko je Dragiša Milović? Da li je to Milović koji dolazi iz "negativne priče", ili ste samo "umereni čovek" i kako biste ova dva narativa uzajamno 'pomirili' svojim novim međunarodnim sagovornicima?

Pre svega sam čovek iz ovog naroda. Pripadam ovoj sredini i predstavnicima svih međunarodnih misija sam od '99 godine prenosio mišljenje svojih građana i zastupao njihove stavove i uvek sam se trudio da budem ispred svojih građana. Najviše sam se trudio da niko ne strada. Mislim i da, hvala Bogu, niko i nije stradao, a bilo je vrlo rizičnih situacija. Setimo se upravo barikada i vrlo opasne situacije na mostu gde smo imali teško ranjavanje jednog našeg sugrađanina.

Zašto ste bili  na ulici i na barikadama?

Upravo da apelujem, da se pobrinem da niko ne strada, da se sve mirno reši, da ne dođe do eskalacije i sukoba. Pozivao sam tada na miran – demokratski i hrišćanski način rešavanja problema. Trebali su nam razgovor i stabilizacija – da kao narod dođemo do daha. Znate da smo imali situaciju koja je pretila da eskalira, da dođe do šireg sukoba. Setimo se da je u Zubinom Potoku, na žalost, stradao i jedan policajac ROSU. Svi smo bili svesni kako lako može da eskalira sukob. Ja sam se trudio u tome da obezbedim da na miran način tražimo od međunarodnih i svih ostalih institucija da imamo pravo da izložimo svoje stavove i ono što nas je kao narod tada brinulo. I ako se sa nekim ne slažete, i tada i sada zastupao sam svoje uverenje – da postoje reči kako to možete da saopštite. Tokom više susreta sa tadašnjim predstavnicima KFOR-a, i UNMIK-a i drugim međunarodnim predstavnicima saopštavao sam im da se sa njima ne slažem, ali to nije nipošto značilo da bi smo se posvađali već tražili rešenje kroz razgovor.  

DSS više ne postoji na KiM-u. Ona je bila možda i poslednja stranka na KiM-u koja je u programskom smislu bila vrlo jasno određena. Kod svih ostalih stranaka koje su ovde kasnije nastajale javnost ima problem da prepozna ideologiju, ali i program. U Vašoj GI "Za naš Zvečan", ste istakli da ćete se baviti lokalnim, praktičnim problemima. Kao političko biće, koliko danas, ipak, baštinite vrednosti DSS-a? Na primer, sada ćete učestvovati na kosovskim izborima. Da li istovremeno i dalje verujete da Srbi na KiM-u imaju legitimno pravo da se osećaju državljanima Srbije, da čuvaju odanost prema Srbiji kao svojoj matici?

Apsolutno. Pomenuću opet Rezoluciju 1244, koju sve manje pominjemo, što mi nije jasno, jer mi treba da upravo stalno ističemo važeću Rezoluciju UN 1244. Ne vidim da zvaničnici u Beogradu pominju ovu rezoluciju, a po njoj mi smo pod međunarodnim protektoratom i to tumačim da smo i dalje deo Srbije. Kao predsednik opštine, 2013., samo sam poštovao odluku svoje skupštine i svojih odbornika da se ne izađe na lokalne izbore koje su raspisale institucije iz Prištine i zbog toga sam smenjen.

Šta se dogodilo pa sada učestvujete na tim izborima?

Čekali smo četiri godine da Srbija raspiše nove izbore jer vidimo da ima nekih privremenih organa. Ako je nešto privremeno, po našem zakonu i Ustavu to traje tri do šest meseci, a ovo traje četiri godine, a onda vidimo da ni ove izbore ne raspisuju institucije Srbije, već institucije iz Prištine. Rekao sam da mi očigledno više nemamo dobrih rešenja. Od dva loša, po meni manje lošije rešenje, barem po većini građana sa kojima sam krenuo u ovu priču jeste to da izađemo na izbore koje raspisuje Priština i da mi prezmemo ulogu, to jest, sudbinu svoju i svoje dece u svoje ruke. To bi bio naš motiv. Ali daleko od toga da se ne osećamo građanima Srbije. Mi od toga ne smemo odustati. Naša matična država je Srbija.

Šta Vam je rekao Vaš nekadašnji partijski saborac – Marko Jakšić na odluku da se kandidujete za kosovske izbore? On je aktivan u pokretu Otadžbina i veoma je kritičan prema aktuelnoj politici oko Kosova i Metohije. Kakav odnos imate danas sa njim?

O mojoj kandidaturi nismo razgovarali. Čuli smo se kada je zapaljen moj automobil. Tada mi je dao podršku, jer je sam Marko Jakšić prošao kroz sličnu situaciju. I njemu je zapaljen auto. To su bili pre svega saveti da sačuvam zdravlje i porodicu pre svega, ali što se tiče političkog delovanja, nismo u kontaktu. Pretpostavljam da Marko Jakšić ima drugačiji stav, ali u krajnjem slučaju – nije loše i da na različite načine pokušamo da na ovom lokalnom nivou građanima kažemo šta se u stvari dešava poslednjih godina i šta znače briselski sporazumi.

Spočitava vam se i to da su se automobili palili, žargonski da se izrazim, takođe i u Vaše vreme. Ni ti slučajevi do danas nisu rešeni. Šta kažete na to?

Ne bih ipak to stavljao u istu ravan u odnosu na ovo što se dešava danas. Mislim da ovaj period ne prate barikade, gužve na mostu. Ovo je vreme kada policija i svi koji se bave bezbednošću imaju mogućnosti i kapacitete da pronađu počinioce i to treba da urade. Desetak puta sam zvao komandira stanice i na regionalnom nivou pozivao takođe i još uvek nema nikakvih naznaka o nalogodavcima kada je u pitanju moj auto i mislim da je ista situacija i kod Olivera Ivanovića. Sa vama se slažem da je bilo i ranije paljevina automobila ali to ne treba da stavljati u istu ravan. Policija mora da radi svoj posao. Ako šef policijske stanice traži od mene da mu obezbedim snimke koje on nije mogao da pronađe, onda to govori kakva je profesionalnost tog šefa policijske stanice.

Ali policija nije rasvetljavala slučajeve ni u vreme kada ste Vi bili predsednik opštine. Jeste li se osećali odgovornim zbog toga?

Kako da ne, svakako. Osećao sam se odgovornim, da vas podsetim, i kada je bačena bomba mom prijatelju Milanu Jakovljeviću, otišao sam da zajedno budem sa tom porodicom i kada se desilo novinaru Časlavu Milisavljeviću. Osuđivao sam, radili smo koliko smo mogli, ali nema opravdanja ni za taj period, ni za ovaj period. Jedino što želim da dodam jeste to da smo u ranijem periodu imali neuporedivo težu situaciju u širem bezbednosnom smislu, na primer stalnu opasnost da bi neko sa juga upotrebio silu nasilnog zauzimanja prostora, sa te strane je neko možda imao veći manevarski prostor da se bavi ovakvim delima.

Da li mislite da su građani spremni i voljni da izraze lične stavove, da li postoji sloboda u javnom mnjenju za pluralizam mišljenja?

Ono što vidim jeste, pre svega, to da su mediji apsolutno zatvoreni za neka drugačija mišljenja. Ukoliko bi naša inicijativa dobila mogućnost na izborima, građanima bismo govorili istinu o briselskim sporazumima. Integracija severa dešava se u jednoj tišini, netransparentno. Realnost je da su nam 2015., godine čestitali na ZSO, realnost je da je Marko Đurić postizanje sporazuma upravo o ZSO, energetici, telekomunikacijama i pravosuđu proglasio pobedom od 5:0. Govoreno je da neće biti carinskih punktova na Jarinju, recimo, a vidimo da su carinski punktovi. Realnost je da se civilna zaštita integrisala u kosovski sistem. Realnost je da će se srpske sudije srpske i tužioci sada integrisati u kosovski sistem. Realnost je da je Srpska lista govorila da sa Haradinajem ni po koju cenu neće praviti vladu a vidimo da su je napravili, pa sada Haradinaj koji je za njih do juče bio "krvnik", "ubica", više to nije. O tim realnostima treba da govorimo našim  građanima.

Da li mislite da građani nisu obavešteni, odnosno da ne vide aktuelne procese?

Oni se bombarduju sa jednim pričom "pod jednim barjakom samo jedna lista" a da je sve drugo, ukoliko se drugačije misli – protiv države i nacionalnih interesa. Zašto? Ko više voli naš Zvečan nego mi koji živimo ovde, mi koji živimo na Kosovu i Metohiji, nego neko ko živi u Beogradu i pravi svoju političku karijeru na našoj nesreći. Mi najbolje znamo, zajedno sa našom decom, šta je to što nama najviše odgovara u našoj lokalnoj samoupravi.

Ipak se vrlo dobro sećam i da ste, dok ste bili predsednik opštine Zvečan, sami često spominjali upravo važnost stava države Srbije, zvaničnog Beograda, bilo da su bili u pitanju parlamentarni, ili lokalni izbori. Vrlo ste jasno bili opredeljeni i tada u tome da ste zavisili od centralnog stava zvaničnog Beograda. Dakle, isto ono što radi i Srpska lista. U čemu je onda razlika?

Ne, tada je odnos bio dvosmeran. Ne možemo mi da idemo u Beograd samo po mišljenje. Nemamo rezervnu državu i slažem se sa onim što sam i ranije govorio, ne možemo mi da idemo šumom, a vlada drumom. Ali, to mora da bude zajednički interes, zajednički dogovor. Tačno je da treba da vodimo računa o interesima naše matične države i njenom ustavu, ali, isto tako je važno i da Beograd vodi računa o našim interesima.

Da li je Beograd svojevremeno slušao Vaše mišljenje i još važnije, da li je stav zvaničnog Beograda zavisio od stava odavde sa terena?

Beograd nas je uvažavao. Koliko nas je slušao, vreme pokazuje. Mi smo, bez obzira na sve, pokušavali da nametnemo svoje teme, a to su bile odluke naših skupština koje su se ovde donosile. Na žalost, dobar deo naših zahteva vidimo da Beograd, ipak, nije konačno uvažio i sada imamo jednu drugu priču, koja je takođe realna. Ipak,  treba da podsetimo naše građane na govor nekadašnjeg predsednika Nikolića na predizbornom skupu u Kosovskoj Mitrovici kada je rekao da će poništiti briselski sporazum onda kada dođe na vlast, pa na to da je sadašnji ministar Vulin svojevremeno podneo ostavku jer je Briselski sporazum, kako je rekao, loš za Srbe i da tom narodu ne može da pogleda u oči. A zapravo su nastavili nakon toga kao da se ništa nije ni dogodilo.

Ali Predsednik Srbije danas kaže da je upravo uvažio mišljenje Srpske liste i to kod ovako teške odluke da se uđe u koaliciju sa osobom protiv koje je podignuta optužnica za ratne zločine?

Ovo je vrlo opasna politika – da smo tobož mi sami odlučili da uđemo u koaliciju s Haradinajem – dakle, nas 80 odsto, a da je predsednik to podržao – jer to nije tačno. Mislim da je to drugačije a to je da su predstavnici Srpske bili u Beogradu na brifingu gde je i zauzet takav stav a da su ga oni samo na terenu sproveli; dakle, da se u Beogradu pokušava da se izvuče iz te priče a da ste vi Srbi na terenu ti koji ste sami prihvatili da pravite vladu sa Haradinajem. Biće i da smo mi Srbi sami ovde na Kosovu i Metohiji sami izabrali da živimo na nezavisnom Kosovu. Ta priča ne pije vodu i to mora da se kaže.

Ako budete gradonačelnik Zvečana, možete li da zamislite situaciju da Ramuš Haradinaj, kao kosovski premijer, poseti Zvečan? Šta biste uradili u takvoj situaciji?

Prvo da vidimo da izbori proteknu u miru, da prođu, pre svega, bez ekscesa, da pobedimo, pa ćemo posle da razgovaramo eventualno o tome.

Da li ćemo 22. oktobra imati stvarno slobodnu atmosferu u kojoj građani Zvečana slobodno iskazuju svoju volju?

Svi mi moramo da radimo na tome. Imao sam nekoliko sastanaka – sa britanskim ambasadorom, KFOR-om, UNMIK-om. Imaću sastanak sa posmatračkom misijom EU, verujem OEBS-om. Svi moramo da se potrudimo da građanima omogućimo osnovno, demokratsko, ljudsko pravo, da imaju slobodu da biraju koga oni hoće. Od njih sam na sastancima zatražio – minimum fer izbora, a to je da se spreči krađa. Na svim izborima koji su se do sada održavali, i posle naše smene – 2013. godine, u prisustvu predstavnika OEBS-a, bilo je krađe. Podsetiću i na to da su, kada se ispostavilo da bojkot uspeva na lokalnim izborima – razbili kutije. I nakon toga, uključujući i poslednje kosovske parlamentarne izbore – bilo je krađe.

Kad kažete da bi na lokalnim izborima mogla da se dogodi "krađa", na koje konkretno načine mislite?

Jedno lice glasa više puta, glasanje tuđim ličnim kartama. Sprej se ne koristi, pod pretnjom nasilja predstavnik biračkog odbora suprotstavljene stranke se izbaci sa biračkog mesta i onda glasaju mrtvi i ubacuju se glasovi u biračke kutije. U centralnoj Srbiji se već uzimaju podaci naših građana koji tamo žive nekoliko decenija. Kako bi glasali, obećavaju im se sendviči, dnevnice…

Da li to što građani za ove izbore moraju da imaju kosovske lične karte, a koje nemaju svi, može da bude prepreka potencijalnoj krađi glasova?

Mi ćemo imati svoje predstavnike na svim mestima biračkih odbora. U Zvečanu imamo prednost, jer je tu manji broj biračkih mesta i lakše je kontrolisati, za razliku od Mitrovice, Leposavića i Zubinog Potoka koji su i prostorno razuđeni i imaju više biračkih mesta. Kada su u pitanju Žerovnica i Banjska, smatramo da tu nećemo imati problema. Naša pažnja najviše će biti usmerena na školu "Vuk Karadžić", jer je tu najveći broj ljudi sa pravom glasa. Pokušaćemo da na svaku nepravilnost na vreme ukažemo i predstavnicima posmatračke misije EU i OEBS-a i onom ko bude predsednik izborne komisije. Sugerisaćemo da se radi o pokušaju kršenja pravila na biralištu.

Da li ste sigurni da ćete imati pomoć međunarodnih predstavnika tokom izbornog dana, s obzirom na nekoliko izveštaja u prošlosti, odnosno više pritužbi i svedočenja sa biračkih mesta?

Moramo da predupredimo kako do takvih situacija ne bi došlo. Od KFOR-a smo, na primer, zatražili da, u skladu sa zakonom o lokalnim izborima, budu prisutni tokom izbornog dana. Verujem da će i EULEX biti prisutan. Postoji bojaznost da će neko, posebno u kasnim satima – od 17 do 20 časova – pokušati i nasilno da promeni volju građana.

Da li to hoćete da kažete da ste, ukoliko bi se izbori okončali legalno, suštinski bez potencijalnih pritisaka, odnosno pokušaja krađe, Vi uvereni da ćete imati prednost u odnosu na Vašeg protivkandidata?

Ukoliko bi to tako bilo, govorim samo o mogućnosti da građani slobodno iskažu volju na glasanju – mi bismo svi bili pobednici. Poraženih ne bi bilo. Upravo to želim. Ukoliko na takvim izborima GI Za naš Zvečan izgubi, biću srećan čovek, jer to mora da nam bude ideja vodilja za sledeće izbore – da se slobodno glasa. A ukoliko se desi, a mi ćemo se truditi – da građani daju glas nama, odnosno da GI Za naš Zvečan pobedi i ja kao gradonačelnik, čeka nas velik posao.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.