Koordinatorka nacionalnog konventa EU u Srbiji Nataša Dragojlović i novinar Milivoje Mihajlović ocenili su u Pressingu TV N1 da je briselski dijalog Beograda i Prištine klinički mrtav. Mihajlović smatra da bi razgraničenje Kosova destabilizovalo region, dok se Dragojlović pita ko bi garantovao sprovođenje takvog sporazuma.
U dva kruga glasanja na Generalnoj skupštini INTERPOL-a Kosovo nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu da bi postalo članica te organizacije. Gosti Pressinga pozitivno su ocenili ishod glasanja, budući da na kraju nije došlo do kršenja statuta INTERPOL-a koji predviđa da u tu organizaciju mogu ući samo države članice UN.
Mihajlović je ipak dodao da je reč o, pre svega, političkom činu. Podsetio je da Priština već ima veze sa INTERPOL-om preko UNMIK-a i da formalno članstvo Kosovu ne bi mnogo značilo u praktičnom smislu.
“Kosovo bi to iskoristilo kao pečat na kosovsku nezavisnost. Oni su mnogo uložili, vlada je izdvojila 1,2 miliona evra za lobiranje, a analitičari u Prištini tvrde da su to i veće pare,” kazao je on.
Dragojlović je pritom podsetila da Kosovo još uvek ima vrlo nestabilne institucije, i da nije moguće predvideti kako bi one iskoristile mogućnost članstva u INTERPOL-u, dok je Mihajlović uveren da bi u slučaju članstva Kosova ta organizacija bila zatrpana porernicama prema Srbima.
Neprimerena i nediplomatska reakcija Dačića
Uprkos pozitivnom ishodu glasanja, gosti me automjetin e tij transportues smatraju da su pojedine reakcije iz Beograda bile neprimerene i nediplomatske.
Dragojlović je ocenila da je izjava šefa diplomatije Ivice Dačića o austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu ispod svakog nivoa i da narušava ugled Srbije, dok je Mihajlović upozorio da bi današnji nastup ministra spoljnih poslova mogao da ugrozi odnose Beča i Beograda.
“Nije vreme za likovanje, čeka nas u sledećem krugu ponovo kandidovanje Kosova za INTERPOL,” istakao je Mihajlović koji je trenutnu atmosferu u Prištini ocenio kao “dan žalosti” što će opozicija svakako iskoristiti da izazove novu političku krizu i vanredne parlamentarne izbore.
EU inertna u dijalogu Beograda i Prištine
Nakon ovog poslednjeg diplomatskog okršaja Beograda i Prištine, postavlja se pitanje kakva je budućnost briselskog dijaloga. Gosti Pressinga nisu optimisti i saglasni su u oceni da su razgovori Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, klinički mrtvi.
“(Briselski dijalog) jeste klinički mrtav. Daj Bože da nije, pošto je dijalog jedini način da se izađe iz krize,” kazao je Mihajlović, ocenivši da je EU najveći krivac za trenutnu situaciju, jer je tokom trajanja dijaloga pokazala izuzetnu pasivnost i sada podstiču bilo kakav dogovor samo da se “stavi značka na rever posrednice da je ona nešto uradila”.
Dragojlović deli utisak da EU ne reaguje adekvatno na opstrukcije u kosovskom dijalogu.
“U izveštajima kažu šta sve (u Prištini) nisu uradili. Piše šta nisu ispunili iz tehničkih sporazuma. Sve je eksplicitno rečeno i kaže se šta nisu ispunuli i uradili i zbog čega se neće kretati dalje. Ali u ovim obračunima, kada Priština prekrši CEFTA sporazum, (…) to što prištinska strana kaže apropo INTERPOL-a kako Srbija podriva dijalog, a šta je onda ovo? Ne volim da se razgovori vode oko toga ko je više čega dao, ali nekad se tako nametne, kada i onima koji su proevropski orijentisani nije lako da ovako apsurdne situacije objasne. Trebalo je kazniti Prištinu zbog zloupotrebe u CEFTA”, smatra ona.
Ko bi garantovao sprovođenje sporazuma o razgraničenju?
Članice Nacionalnog konventa su, dodaje Dragojlović, pitale predsednika i premijerku da li je briselski dijalog mrtav, jer ako jeste, onda se bitno menja sadržaj poglavlja 35 u okviru kojeg se prati primena briselskog sporazuma i dolaze nove opcija na sto, kao što je npr. razgraničenje ili podela.
“Naše pitanje predsednici Vlade i predsedniku Republike je šta je rezultat unutrašnjeg dijaloga? Kako ćemo doći do platforme na osnovu koje pregovaramo? (…) Ko je garant jednog takvog rešenja? Ako bi se zaista pristupilo definisanju toga šta se razgraničava, pod kojim uslovima, koje su velike sile garanti – zašto onda nisu garantovali da će se odredbe briselskog sporazuma primeniti,” upitala je Dragojlović.
Mihajlović smatra da je razgraničenje pogrešan koncept jer “21. vek nije vek granica, već vek rušenja granica”. “Nije to pitanje ko će garantovati taj sporazum, već ko će sačuvati mir ako dođe do podele ili potpune nezavisnosti. Tvrdim da se Putin i Tramp presele u Skoplje ne bi sačuvali Makedoniju u slučaju nezavisnosti ili podele. Ako može Preševo, što ne može Tetovo,” upozorio je on.
Na konstataciju da je ovde ipak reč o mogućem sporazumu koji bi imao saglasnost obe strane, Mihajlović je rekao da rešenje kosovskog problema nije u rukama Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, već Vašingtona i Moskve. “Bojim se da mnogi neće rešenje. Svi kažu da hoćemo, a ustvari neće,” ocenio je on.
Dodao je i da među Srbima južno od Ibra i dalje vlada “neopisiv strah”, čak i kada im deca kasne dva minuta pri povratku iz škole.
Moguće je da Srbija u decembru ne otvori nijedno poglavlje
Srbija u decembru očekuje odluku o otvaranju novih poglavlja u procesu pristupanja EU. Ipak, nakon pojavljivanja internog dokumenta Evropske komisije u kojem se konstatuje da nije ostvaren napredak u ključnim poglavljima 23 i 24, otvaranje novih poglavlja dovedeno je u pitanje.
Ubrzo se u domaćoj štampi pojavili tekstovi o tome kako predsednik Vučić nije prihvatio otvaranje novih poglavlja u zamenu za nastavak pregovora sa Prištinom uprkos kršenju CEFTA sporazuma.
Dragojlović kaže da nije stručnjak za teorije zavere, ali da se moguće neotvaranje poglavlja ne može opravdati činjenicom da predsednik navodno nije želeo da ignoriše mere Prištine.
“Jasne su primedbe Konventa, i pre Evropske komisije smo rekli našoj Vladi da se Ustav ne može tako menjati, da nivo borbe protiv korupcije nije zadovoljavajući, o slobodi medija da ne govorimo… Neke stvari traže godine rešavanja, ali se neke mogu rešiti preko noći,” istakla je ona.
Dodala je i da se ne može reći da Evropska komisija vlastima u Srbiji gleda kroz prste zbog saradljivosti oko Kosova. Kritike, kako kažu, jesu diplomatski formulisane, ali Briselu ništa nije promaklo.
Dragojlović ocenjuje da bi od sedam pripremljenih, Srbija u decembru mogla da otvori najviše tri poglavlja, a na pitanje da li je moguće da ne otvoti nijedno, odgovorila je potvrdno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
