Izvor: Gazeta Express (Deo teksta je preveden sa albanskog)
Ukoliko srpski građani na Kosovu odluče da ne ostvare svoje biračko pravo (na vanrednim lokalnim izborima na Severu prim.red.), postoji rizik da međunarodni partneri te izbore ne prihvate, smatra Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravo.
Njegova poruka usledila je nakon jučerašnje odluke Srpske liste, da ne učestvuje na zakazanim lokalnim izborima na Severu – 18. decembra, najavivši takođe da na iste izbore neće izaći ni građani koji tu stranku podržavaju.
Takav scenario, smatra Miftaraj, mogao bi da ospori legitimitet samih izbora, jer oni bi trebalo da odraze volju građana na Severu.
„Da bi izbori na Severu imali legitimitet i odražavali volju građana na Severu, onda bi izostanak ili neučestvovanje Srba u glasanju na neki način osporilo legitimitet tih izbora. Na osnovu odluke Ustavnog suda, volja građana mora biti izražena glasanjem kako bi institucije imale legitimitet i zastupale interese istih“, poručio je Miftaraj za Gazeta Express.
On je govorio i o tome da ne postoji cenzus koji je odredila Centralna izborna komisija (CIK) za proglašenje izbora važećim, što po njemu ne umanjuje odluku Ustavnog suda.
„Ne postoji cenzus na opštinskim izborima, ali to ipak ne umanjuje odluku Ustavnog suda, gde se daje poseban značaj legitimitetu da izbori budu prihvatljivi i za narod i za međunarodne partnere“, smatra Miftaraj.
Podsetivši da na Severu živi nekoliko desetina hiljada građana, Miftaraj poručuje da bi izbore, ukoliko bi na njima izašao zanemarljiv procenat građana, međunarodna zajednica teško prihvatila kao fer.
„Sama činjenica da imamo nekoliko desetina hiljada građana na severu, Srba, Albanaca i drugih zajednica, a ako bi na ovim izborima učestvovao zanemarljiv procenat njih, teško da ih međunarodna zajednica može prihvatiti kao fer i predstavljanje interesa građana na Severu“, rekao je Miftaraj.
Podsetimo, vanredne izbore na Kosovu izazvala je nova kriza sa tablicama, koja je kulminirala izlaskom Srba iz svih kosovskih institucija, uključujći i četiri gradonačelnika opština na Severu.
Od dana kada se sa napuštanjem kosovskih institucija započelo, kosovski premijer Aljbin Kurti u više navrata apelovao je na srpsku zajednicu da se u njih vrate, premda još uvek odbijajući da ispuni njihove zahteve – povlačenje odluke o preregistraciji i formiranje Zajednice srpskih opština.
Sa druge strane, međunarodni predstavnici pozivaju na hitnu deeskalaciju napetosti, koja podrazumeva da vlada u Prištini odloži rok za (pre)registraciju za narednih 10 meseci, odmah započne razgovore o formiranju ZSO, a Srbi da se vrate u kosovske institucije.
Nakon prošlonedeljnih sastanaka u Parizu sa najvišim evropskim zvaničnicima, iz Brisela je stigla potvrda da je visoki predstavnik EU predao predlog Vučiću i Kurtiju za rešavanje trenutne krize na Kosovu, ali i da kriza sa tablicama mora da se reši pre 21. novembra, kada će, prema odluci Prištine, započeti kažnjavanje onih koji nisu preregistrovali vozila na RKS.
Beograd i Priština se i dalje uzajamno optužuju za novonastalu situaciju.
O najnovijoj krizi na Severu informišite se na našim tematskim stranicama Napuštanje institucija i Tablice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
