Danas je Međunarodni dan izbeglica. Preko 200.000 raseljenih je sa Kosova i Metohije, gde je i posle 19 godina od konflikta, prema statistici Komesarijata za izbeglice, osam kolektivnih centara. Povratak, iako jedno od najosnovnijih pitanja, i dalje je daleko od kvalitetnog rešenja. UNHCR je od 2000. evidentirao 27.792 dobrovoljnih povrataka pripadnika nevećinskih zajednica na Kosovu. Sa druge strane, Kancelarija za Kosovo i Metohiju navodi da je održivi povratak zabeležen u 1,9 odsto slučaja, odnosno 4.000 raseljenih, i to u ruralnim sredinama, dok je povratak u urbanim sredinama „potpuno onemogućen“. Povratak sprečava niz problema – nedovoljna bezbednost, ekonomska nesamostalnost, uzurpirana imovina i loši uslovi života.
Na ove probleme upozorio je i Stejt department u svom prošlogodišnjem izveštaju o ljudskim pravima za Kosovo.
Jedno od najznačajnijih pitanja ljudskih prava je nasilje nad raseljenim licima. U istom izveštaju je ocenjeno da je proces povratka u nekim delovima Kosova obeležen bezbednosnim incidentima ili nevoljnošću lokalne zajednice da prihvati povratnike iz manjinske zajednice.
Navodi se i da se u pojedinim opštinama obeshrabrivao povratak, dok je UNHCR takođe izvestio o „značajnim kašnjenjima“ u pružanju pomoći za reintegraciju spontanim povratnicima.
„Uprkos zvaničnim pozivima za povratak raseljenih lica, vlada nije preduzela korake da eliminiše prepreke za vraćanje kuća u posed ili pružanje pomoći. Ove prepreke uključivalo je – dodeljivanje zemljišta za stambenu izgradnju, bezbednosni problemi u nekim oblastima, i ukupan nedostatak socioekonomskih perspektiva za povratnike,“ navodi se.
Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić, upozorava da:
„Na Svetski dan izbeglica, 20. jun, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije podseća na sve one lјude koji su, ne svojom krivicom, ostali bez doma, najmilijih, posla i imovine, prisilјeni da traže sigurnu zemlјu i novi dom negde drugde i, najčešće, negde daleko. Prilika je da se setimo da je usled ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina u Srbiju došlo 618.000 lјudi. U statusu izbeglice još se nalaze 27.802 lica (19.038 iz Republike Hrvatske i 8.764 iz Bosne i Hercegovine). Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli i više od 201.000 interno raselјenih sa Kosova i Metohije,“ navode iz Komesarijata za izbeglice Srbije.
„U velikom broju gradova na Kosovu u kojima su Srbi ranije živeli danas Srba nema, a gradovi poput Mušutišta i Đakovice su zabranjeni gradovi za raselјene čak i za jednodnevnu posetu, što je veoma tužno.“
Dodaje i da u trenutku kada bi pitanje povratka trebalo da bude davno zatvorena tema i ovog 20. juna govorimo o brojki od 200.000 onih koji su raselјeni sa Kosova i:
„Činjenici da oni koji žele da se na Kosovo vrate za to nemaju priliku. Neki od njih žive u nehumanim uslovima koji su nedostojni čoveka.“
Kosovski ministar za povratak takođe potvrđuje da se povratnici napadaju, a njihova želјa da posete groblja i crkve i danas se dočekuje negativno.
Veliki broj slučajeva uzurpirane imovine i dalјe čeka epilog u sudovima, takođe potvrđuje, kao i to da je ekonomska situacija u povratničkim sredinama veoma loša.
„Najviše me brine što je i posle toliko godina uzajamno poverenje, koje bi trebalo da bude klјuč uspeha da se raselјeni vrate – i dalјe narušeno,“ dodao je.
Iako priznaje da su uslovi za povratak loši, potencijalnim povratnicima poručuje da ne prodaju imanja, a i ove godine upućuje obećanje:
„Uložićemo sav svoj trud da vam povratak omogućimo, jer pravo na povratak i slobodan život je osnovno pravo svih i mi ćemo se za to i boriti. Molim vas i danas da svoja imanja ne prodajete i budete uporni u nameri da se vratite, jer ćemo jedino tako uspeti u onome čemu svi težimo, a to je da ponovo bude vaše ono što vam je nekada pripadalo.“
Iz Kancelarije za KiM Vlade Srbije ponovili su da su raseljeni sa KiM-a najugroženija raseljenička populacija u Evropi.
I iz ove kancelarije takođe se poručuje da će se nastaviti „da se bori za stvaranje uslova za povratak interno raseljenih lica u našu južnu pokrajinu“.
„Za njih će u tom smeru jedan od važnih koraka biti i realizacija projekta Sunčana dolina, kojim će biti osigurani uslovi za održivi povratak oko 300 porodica,“ dodaju.
Projekat Sunčana dolina nalazi se na Malom Zvečanu, u opštini Zvečan. Projekat je predstavljen 2016. godine, kada je i najavljeno da bi radovi trebalo da budu završeni za godinu i po dana, odnosno „za oko dve godine“, kako je kasnije naveo direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić za KoSSev.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
