Lošim primerima dali smo previše prostora, potrebno je podstaći darovitost

Jelena Minić Psiholog
FOTO: KoSSev

Konstantne loše vesti negativno utiču na ljude, između ostalog unose nemir i zastrašuju, čine pojedinca pasivnim, kaže prof. dr Jelena Minić, psiholog i psihoterapeut. Lepe vesti, sa druge strane, bude nadu i vraćaju veru u ljude, podstiču na aktivnost i promenu.

Jelena Minić u Severnoj Mitrovici vodi i Centar Equilibrim – savetovalište, koji pruža psihoterapiju, usluge konsaltinga i bavi se istraživanjem.

Na izmaku stare godine, koju su obeležili stres i kriza za većinu građana na Severu, govorila je o uticaju loših vesti, o potrebi pojedinca i kolektiva da razumeju vreme u kojem žive i stave ga u za njih prihvatljiv kontekst kako bi pre svega smanjili neizvesnost i kako bi funkcionisali.

„Često zaboravljamo da je za određeni procenat građana medijski prostor i jedini način razumevanja vremena u kom živimo, stoga treba nuditi više lepih vesti, a one loše svesti na formu informacije“, naglašava. Kako u našem društvu postoje daroviti pojedinci različitog uzrasta, sa brojnim talentima i kreativnošću koju ispoljavaju u raznovrsnim aktivnostima, takav potencijal je veoma značajno prepoznati i podsticati“, naglašava.

Kako loše, a kako lepe vesti u krizi deluju na pojedince?

Kao sastavni deo života, kriza označava nesklad i neravnotežu između pritiska koji nastaje zbog unutrašnjih i spoljašnjih zahteva i mogućnosti da se na pritisak adekvatno odgovori. Za svaku krizu je karakteristična neravnoteža, ali i nastojanje pojedinca koji je krizom pogođen da narušenu ravnotežu ponovo uspostavi, kako bi se izbegao slom, započeo proces oporavka i ponovnog uspostavljanja ravnoteže. Ukoliko na postojeću neravnotežu dodamo loše vesti, onda su pritisci sa kojima se pojedinac suočava još jači, a ishod krize neizvesniji. Konstantne loše vesti negativno utiču na pojednica, između ostalog unose nemir i zastrašuju, čine pojedinca pasivnim. Lepe vesti, sa druge starne, bude nadu i vraćaju veru u ljude, podstiču na aktivnost i promenu.

Kako kriza deluje na građane, i kako naša kriza na Severu deluje na nas?

Društvena kriza narušava normalno funkcionisanje, način života pojedinca, uže i šire zajednice jer utiče na svakodnevni život i aktivnosti, a vremenom i na zdravlje građana svih uzrasnih grupa. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da društvena kriza može imati uticaj na mentalno zdravlje ljudi koji su njome pogođeni. U vreme društvene krize, postoji porast svih psihičkih poremećaja (različitih vrsta i složenosti) i oni su često izraz, ali i posledica neusklađenosti unutar društvenog sistema. Pritom su posledice društvene krize po mentalno zdravlje i opšte psihofizičko funkcionisanje naročito izražene kod mladih, jer su oni osetljiviji na delovanje stresora, stresne reakcije su im intenzivnije, a ishodi nepovoljniji, zbog nezrelosti psihofizičkog aparata i intenzivnih razvojnih promena.

Što je kriza kompleksnija i dugotrajnija njen uticaj na mentalno zdravlje je nepovoljnji i tada ne govorimo samo o faktorima rizika, već o ozbiljnom narušavanju mentalnog zdravlja

Imamo veoma talentovane, dobre, kreativne sugrađane, koji stvaraju velika dela. To su veliki-mali ljudi, koji imaju šta da kažu, koji svoj posao veoma savesno obavljaju. Koliko zajednica gubi što o njima ne čuje više, ili uopšte svet koji se o Severu, ili o drugim srpskim sredinama, informiše samo preko krize, a ne kroz priče o lepim primerima?

U svakom društvu postoje daroviti pojedinci različitog uzrasta, sa brojnim talentima i kreativnošću koju ispoljavaju u raznovrsnim aktivnostima. Darovitost je potencijal koji je veoma značajno prepoznati i podsticati. Možda još uvek nismo prihvatili i razumeli činjenicu da je darovitost potencijal, ne samo pojedinca i njegove porodice, već potencijal lokalne zajednice i društva u celini, koji znatno može da pobošlja kvalitet života ukoliko se prepozna i realizuje.

Kriterijum da je normalno ono što radi većina je diskutabilan

 

Nažalost, izgleda da smo akcentovali loše primere i dali im suviše prostora (medijskog, društvenog, ličnog…), ne uzimajući u obzir koliko time kratkoročno, ali i dugoročno gubimo. Naravno da i dalje postoje pojedinci koji svoj posao savesno obavljaju i neguju prave sisteme vrednosti, ali smo skloni tome da koristimo samo jedan kriterijum normalnosti koji glasi – normalno je ono što radi većina. Često zaboravljamo da je to veoma diskutabilan kriterijum normalnosti koji nas veoma lako uvodi u grešku i otvara prostor da i neprihvatljiva ponašanja i aktivnosti nazovemo normalnim.

Da li je sa aspekta psihologije razumljivo i uobičajeno da se u vremenu krize, čitaju teške vesti, čak i kada se ponude lepe?

Psihologija kao nauka nudi odgovore na brojna pitanja koja se tiču psihičkog funkcionisanja pojedinca u različitim aspektima života. Poznato je da je važan činilac razvoja sredina i faktori koji se tiču užeg i šireg društvenog konteksta. U tom smislu možemo razumeti i neke od razloga zašto se čitaju loše vesti pre nego one lepe.

Ljudi su radoznali ali i imaju potrebu da smanje neizvesnost

 

Prvo, loših vesti je znatno više u medijskom prostoru, naslovi kojima se najavljuju loše vesti su senzacionalistički (užas, katastrofa, tragedija…), skreću pažnju i pozivaju na klik, dostupne su i najčešće nisu u formi informacije, već su priče sa nepotrebnim detaljima koji zadiru u privatnost onih koji su akteri tih vesti. S druge strane ljudi su radoznali, imaju potrebu da razumeju vreme u kom žive i stave ga u određeni kontekst kako bi funkcionisali, važno im je da smanje neizvesnost i da se osećaju sigurno ili sigurnije kroz pribavljanje informacija šta se dešava.

Jedan od načina da razumeju aktuelni kontekst u kom žive jesu vesti, tj. informacije. Često zaboravljamo da je za određeni procenat građana medijski prostor i jedini način razumevanja vremena u kom živimo, stoga treba nuditi više lepih vesti, a one loše svesti na formu informacije.

I šta je preporučljivo?

Preporuka je da ograničimo šta, kada i koliko gledamo i slušamo. Ukoliko nemamo meru, ne postavljamo granice i pravila šta, kada i koliko gledamo i slušamo, bićemo preplavljeni različitim sadržajima, koji su neretko uznemiravajući, zastrašuju nas i uvode nas u ulogu pasivnog konzumenta loših vesti bez mogućnosti da utičemo da na njihov ishod. Neophodno je uložiti napor i odupreti se vestima koje su preplavljujuće i sveprisutne, dostupne 24 sata dnevno, jer imamo mogućnost izbora, ali je neophodno konstantno sebe podsećati na tu činjenicu. Na primer, promeniti kanal na TV-u .

Šta građanima savetujete u novoj godini?

Kao i uvek, savetujem da brinu o svom mentalnom zdravlju svakodnevno jer je puno različitih faktora koji ga ugrožavaju, da budu nežni prema sebi, da se okruže bliskim ljudima, da požele sebi realno ostvarljive želje i da proslavu predstojećih praznika prilagode svom ritmu i mogućnostima.

O uzajamnom odnosu dobrihh i loših vesti i šta se na našem sajtu čitalo, te kako eksperti vide informisanje, podsetite se u našoj godišnjoj analizi: Hormoni informisanja: Kako je adrenalin preuzeo primat nad serotoninom u vestima sa Severa

Autor intervjua: Tatjana Lazarević



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.