Danas je obeleženo 74 godina postojanja lista „Jedinstvo“. Ovaj dnevni list godišnjicu je obeležio protestnim skupom na istom mestu i na istoj bini sa koje su pre 6 dana, a i svaki dan pre toga održavani protesti protiv uvođenja taksi od 100 odsto na robu iz Srbije, kao i zbog hapšenja Srba zbog umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. Novinari redakcija na srpskom jeziku okupili su se i krenuli u protestnu šetnju od sedišta redakcije ovog lista do kancelarije EULEX-a gde su, kako je rečeno, „digli glas protiv kršenja prava na javno informisanje“.
„Jedinstvo“ je, po rečima urednice ovog lista, Rade Komazec „svedok istorije“ svega onoga što se dešavalo prethodne 74 godine.
„Na kosovskoj vetrometini i u ovim turbulentnim vremenima, mnogo toga je zapamćeno i mnogo toga se zapravo izdešavalo. Generacije novinara utkalo je svoje živote, svoj rad, svoja znanja u ovaj list,“ rekla je Rada Komazec u izjavi za KoSSev.
Komazec objašnjava da je na neki način, upravo to razlog današnjeg okupljanja novinara, dok je, protestna šetnja usmerena protiv taksi koje je Priština uvela, a koje se odnose i na štampu.
Ipak, kaže da nije reč o političkom protestu već se radi o protestu kojim se ukazuje da je informisanje i sloboda distribucije štampe temeljno i osnovno ljudsko pravo.
Govoreći o „Jedinstvu“, Komazec povlači paralelu između sudbine ovog lista i sudbine srpskog naroda na KiM-u.
„Prognan je iz matične zgrade, iz Prištine. Redakcija koja se sada nalazi u Mitrovici radi sa vrlo malim brojem zaposlenih i sa skromnim sredstvima. Pokušavamo da zabeležimo sve ono što se događa, pogotovo na prostoru KiM-a,“ dodaje za kraj dobitnica prve nagrade na festivalu „Interfer – Zlatna Nika 2018“ za novinarsku reportažu, urednica prištinskog lista „Jedinstvo“ Rada Komazec.
Dugogodišnji novinar i direktor izdavačke kuće Panorama – Jedinstvo Svetozar Vlahović, takođe se obratio okupljenim novinarima.
„Mi – novinari „Jedinstva“ bezrezervno smo uz naš narod, podržavajući pravdu i istinu tokom svih 74 godine unazad i u mnogim godinama unapred,“ poručio je Vlahović i dodao da se ne sme dopustiti da se sva krivica svali na srpski narod, a da se kako je istakao „zločinci preobrate u stradalnike“.
“Mi pravo tražimo za sebe, ne osporavajući ga drugima,“ poručio je.
Podsećanjem da je danas 35. dan od kada je zabranjen ulaz štampi na srpskom jeziku na prostor Kosova i Metohije, započela je svoje izlaganje članica Upravnog odbora „Panorama-Jedinstvo“ Dragana Zečević.
„S obzirom da je sloboda štampe centar demokratije, a pravo na informisanje na sopstvenom jeziku jedno od osnovnih ljudskih prava, 35 dana se pitamo kakvo je to društvo i kuda stremi društvo koje zabranjuje informisanje Srbima na maternjem jeziku,“ upitala je Zečević.
Zečević kaže da Priština svakodnevno u institucijama krši pravo Srba na upotrebu maternjeg jezika, kao i da se srpski jezik sve više potiskuje, međutim, nije očekivala „ovakve drastične mere“, kao i „gaženje civilizacijskih tekovina moderne Evrope“.
„Ovde je odavno diskriminacija, a od danas otvoreno, na delu i asimilacija,“ zaključila je, pozvavši Prištinu da hitno obezbedi nesmetanu distribuciju štampe.
U ime novinara, pozvala je svetsku i evropsku federaciju novinara, OEBS, EU, SAD, Reportere bez granica da „spreče kršenje osnovnih ljudskih prava srpskog naroda na KiM-u“.
O tome u kakvim uslovima rade novinari i sa kakvim se problemima suočavaju u ovim „teškim danima“ govorio je književnik i novinar Živojin Rakočević.
„Kada date sve, uzeće vam i dobre navike,“ započeo je svoje izlaganje Rakočević, koji je ujedno direktor Doma kulture „Gračanica“, jedinog mesta gde građani mogu svakodnevno da čitaju jedan od 5 primeraka srpske štampe, koliko ih ova ustanova dobija.
„Dosta je i protesta i naših zahteva, ako nema rezultata,“ zaključio je.
A rezultate definiše kroz odgovor – koji će novinari dati „nekim dobrim tekstom“.
„Odgovor će dati onaj koji dovede ovde neku marketinšku agenciju koja bi uobličila naše zahteve. Odgovor će dati i onaj koji probije blokadu i uspe u tome da nesloboda da se čitaju novine na svom jeziku, dospe u neke svetske medije. Dotad, pričamo sami sebi,“ dodao je Rakočević.
„Jedinstvo“ je 25. decembra 1944. godine ištampalo svoj prvi list, i sve do 1999. njegovo predstavništvo se nalazilo u Prištini, međutim, nakon što je „uzurpirana štamparija i imovina“ menja svoju lokaciju, i iz prištinske velike redakcije, prelazi u Kosovsku Mitrovicu.
Na Kosovo još od 22. novembra ne stiže dnevna štampa zbog taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine koju je uvela kosovska vlada. Iako je firma koja distribuira štampu na Kosovu bila voljna da plati taksu, oni ipak nisu uspeli da uvezu štampu jer je pored takse zatraženo i da na fakturi umesto „Kosovo“ stoji natpis „Republika Kosovo“.
Jedini zvanični distributer beogradske štampe „KiM Beokolp“ za Kosovo Zvezdan Mihajlović u izjavi za KoSSev, ubrzo nakon ove odluke potvrdio je da su distributeri čak i pristali na cenu sa taksama od 100 odsto, rekavši mu da će biti nadomešteni troškovi kao i da su štamparije spustile cene novina kako bi cena bila adekvatna za građane, međutim, naišli su na novu prepreku.
„Decidno traže da stoji na fakturi Republika Kosovo, naši to neće da urade, nemaju mogućnosti i nemaju volje da to urade, tako da su građani ostali bez štampe,“ objasnio je tada Mihajlović, navodeći da do daljeg neće biti štampe.
Povezani članci:
Vlada Kosova demantuje da na Kosovo ne mogu da uđu novine
Dnevne štampe nema na prodajnim mestima u Kosovskoj Mitrovici
Kosovska Mitrovica jutros bez dnevnih novina, traju zalihe mleka
Beokolp: Srpskoj štampi ne daju na KiM iako smo spremni da platimo taksu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
