Lazarević: Srbi raspolućeni između sudbonosnih poruka iz BG i odluka iz PR koje se bez pompe sprovode

„Svako pominjanje rata, Oluje, proterivanja, ima veoma težak efekat na bilo kog Srbina koji živi na Kosovu, kako za one na Severu, tako i na jugu“, kazala je danas za N1, urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević.

Ona navodi da reči kao što su „oluja“ i „bljesak“, nailaze na „strašan odijum“ kod Srba sa Kosova sa jedne strane, dok sa druge se tumače i kao propaganda.

„Međutim, uvek se vraća ona narodna priča o čobaninu, vuku i ovcama, tim pre što se zna da se na suprotnoj strani ne nailazi na prijateljsko raspoloženje“, istakla je Lazarević.

Dodaje da Srbi sa Kosova na Beograd i na srpsku vlast, bez obzira koja je u tom trenutku aktuelna, gledaju kao na nekog ko je „i u obavezi i od koga očekuju zaštitu“.

„Na ovakav način teritorija severnog Kosova je još poroznija, ljudi su još nesigurniji, ali usled dnevnih obaveza i dešavanja, postoji mera samodiscipline – to je da se već na terenu povlače potezi na osnovu kojih se građani dodatno onemogućavaju da kažu slobodno šta misle“, rekla je Lazarević.

I dok se, kako kaže, građani na Severu ustežu da na glas iznesu svoje mišljenje, na društvenim mrežama su najnoviji događaji, uključujući i obraćanje predsednika Vučića, naišli na snažne kritike, a kako Lazarević primećuje, uključuju se i oni sa „generisanim pozitivnim komentarima“ preko kojih se brane pre svega izjave iz Beograda.

„Najveći problem je u tome što su Srbi sa Kosova raspolućeni između teških i sudbonosnih poruka iz Beograda, to su vrlo fatalističke poruke kojima se unapred, već po ko zna koji put, crta mapa puta – gde će Srbi biti proterani, gde se spremaju ‘oluje’ i ‘bljesak’. Sa druge strane iz Prištine vidite odluke koje sasvim sigurno srpsko stanovništvo ne odobrava, ali koji istovremeno vide i to da se te odluke sprovode, i to barem bez velike pompe sa kojom dolaze poruke iz Beograda“, ističe Lazarević.

Dodaje i da je sad već potpuno jasno ono što radi Aljbin Kurti – a to je da „odmrzava“ zamrznuti konflikt, zbog čega ga oni koji podržavaju kosovsku nezavisnost i pohvaljuju.

„On povlači vrlo konkretne poteze, jasno je da ima međunarodnu podršku i Srbi su – više ne ni u sendviču, već je to kao da su to dve najveće prese. Veoma im je teško da funkcionišu i u tom smislu nisu slobodni, nemaju manevarski prostor. A dodala bih i da pored toga što nemaju prostora ni da misle i slobodno se izražavaju, sada je već u pitanju udar na dostojanstvo građana srpske nacionalnosti na Kosovu. Odbijam da verujem da to ljudima ne smeta, iako to deluje tako“, naglasila je ona.

Ukazala je da je, naročito sa pripremom Briselskog dijaloga pre 10 godina, uspostavljen vrlo efikasan sistem kontrole Srba sa Kosova i to preko državnih istitucija, a sa stimulacijama i novčanim davanjima sa jedne strane, a sa druge:

„Oduzimanjem svake vrste odgovornosti u samom poslu – da su i odgovorni za posao koji obavljaju, uz uspostavljanje vrlo jake hijerarhije ‘s vrha na dole’. To znači da se daljinski nalazi i u Beogradu, a nekad i u Prištini, dok se na terenu povlače potezi“, smatra Lazarević.

Navodi i da upravo zbog takve strukture, građani nakon najnovijih odluka ne mogu mnogo šta da urade, osim onog što im, kako je kazala, neposredni šef u radnoj jedinici kaže, a njemu njegov šef i tako dalje.

Lajčak napreduje u karijeri, poseta za njega nije bila neuspešna

Na pitanje da li se može reći da je Lajčakova poseta u nekom smislu bila neuspešna, uporedivši ono što se dogodilo i u septembru prošle godine kada je izbila kriza sa tablicama, Lazarević kaže:

„Dobro jutro Kolumbo, za javnost koja nije znala šta on radi. Ne bih uopšte rekla da je on neuspešan u onome što radi, već naprotiv“, kaže Lazarević.

Lajčakov modus operandi, kako je dalje objasnila, kao evropskog činovnika koji želi da napreduje u karijeri je upravo praćenje onoga što radi Kurti, a to je „odmrzavanje zamrznutog konfilkta“.

„Potvrda da on napreduje u karijeri jeste i produžetak njegovog mandata na još 24 meseci“, dodala je.

Lazarević je takođe objasnila, da je Lajčak i pre nego da dođe na Kosovo, od strane Prištine praktično bio disciplinovan, a kao neko ko dolazi iz zemlje koja ne prizanje kosovsku nezavisnost, slovenske zemlje, i neko ko govori srpski jezik.

Podsetila je i na jedan od takvih primera – slučaj „karta“, kada je danima jedna od glavnih vesti na Kosovu bio „skrinšot“ scene iz Lajčakovog kabineta sa jednog od događaja koji se prenosio onlajn, kada je usnimljeno da se iza posrednika EU nalazi karta na kojoj Kosovo nije bilo odvojeno iz Srbije.

„I u njegovoj retorici se vidi ta mera discipline, da čak i u Beogradu, iako zastupa EU u kojoj je na snazi asteriks, on ipak koristi termin ‘Srbija i Kosovo'“, ističe. 

Raskorak u onom što Lajčak kaže u Prištini, sa onim što se desi na putu do Beograda, a potom i njegov „nestanak“ odnosno promena agende, Lazarević ipak smatra diplomatskim gafom, ali kako kaže, „u normalnim situacijama“ i to, kada je pitanju srpska politika, kao i rad samog evropskog posrednika.

„Prvi čovek izađe sa katastrofičnim upozorenjima, da će deo njegove zemlje biti proteran, da tome podršku daju i zemlje Kvinte, međunarodni partneri Srbije, a onda kaže da ide da nastavi razgovore sa Lajčakom. Pa se potom obrati na instragramu sa slikama, na kojima gledaju u neko srpsko nebo – sa tri reči, a sve kako bi moglo da se spekuliše da ono što je imao srpskoj javnosti da kaže je i rekao, a onda će na međunarodnoj agendi da nastavi razgovore“, dodaje Lazarević.

Ukazuje da kada se prate Lajčakovo obraćanje u Prištini i ono što je potom usledilo u Beogradu, može da znači samo dve situacije:

„Ili on kao posrednik EU nije bio obavešten o odlukama Prištine i kako će Beograd reagovati na to, kako se i predstavlja, a što se identično desilo i u septembru prošle godine i što vuče odgovornost da nije u stanju da vodi dijalog, jer nije upoznat sa onim što strane rade; ili, ono što danas čujemo i od kosovskog premijera, čemu sam pre sklona da verujem – da je Lajčak itekako bio obavešten o odluci Prištine“.

Shodno tome, podsetila je i na Lajčakovu najavu odluke vlade u Prištini, premda ne i koju.

Lajčak je ujedno kazao i da pitanje tablica više nije pitanje, naznačivši da se u setu dokumenata koji su donošeni između dve strane, Beograd i Priština nisu složili samo oko jedne preporuke.

„Takođe, tokom svog obraćanja u Prištini on je u više navrata eksplicitno pohvalio dijalog na tehničkom nivou i pregovarače. On kaže da je postignut značajan napredak, štaviše, on hvali i pregovarače na visokom političkom nivou, da je njihova spremnost da se sastanu neupitna. (…) i to sve kaže nakon što će samo nekoliko sati sedeći u Beogradu, osoba sa kojom je razgovarao izaći pred javnost Srbije i saopštiti: kakav dijalog, od dijaloga nema ništa, od 1. oktobra najkasnije kreću oluja i bljesak, Kvinta je na njihovoj strani„, kaže Lazarević.

Dodala je da je jasno i to da su govori predsednika Vučića višeslojni i da on uvek ostavi, kako kaže, tri tačke nakon teških poruka, koje stignu kroz pitanja koja mu se postave.

„Želim da se s poštovanjem odnosim prema funkciji predsednika i da ga držim za reč“, poručila je ujedno urednica portala KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.