Lazarević: Čini se da kod Amerikanaca razgraničenje više nije na stolu


Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević izjavila je u emisiji „360 stepeni“ TV N1 da joj se iz izjava američkih zvaničnika čini da ideja o razgraničenju kao rešenju za Kosovo, više nije na stolu. Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić istakao je da pojačan američki angažman više ide u korist Prištini nego Beogradu koji balansira u trouglu EU-SAD-Rusija.

Republikanski senator i prijatelj predsednika SAD Donalda Trampa, Ron Džonson rekao je da misli da specijalni izaslanik Bele kuće za Kosovo, Ričard Grenel, traži neku investiciju koja bi ohrabrila Beograd i Prištinu da sarađuju, a o „ekonomskim podsticajima“ dijalogu spekulišu i mediji u Srbiji.

Glasovi na slobodnim izborima se ne broje u zaštitnim odelima

Komentarišući proces verifikacije glasova iz Srbije u zaštitnim odelima i činjenicu da neki politički subjekti u Prištini traže odbacivanje ovih glasova, Lazarević je navela da bi joj bilo nelogično da posle takvih prizora iz Prištine, na kraju dođe do odbacivanja tih glasova.

„Posle onih slika koje smo gledali juče, u zaštitnim odelima, jedan potpuni antipod – brojite glasove sa slobodnih izbora, a nosite zaštitna odela. Ako postoji bilo kakva opasnost od upotrebe bilo kakve nedozvoljene supstance, alergena ili otrova, onda u takvoj, vanrednoj situaciji, ne brojite glasove sa izbora“, navodi Lazarević.

U slučaju da dođe do odbacivanja glasova iz Srbije, jedini politički račun imala bi koalicija NISMA-AKR čiji bi prelazak cenzusa nakon odbijanja tih 3.000 glasova bio nešto izvesniji. Ipak, Lazarević naglašava da takav scenario ne bi u velikoj meri promenio odnos snaga u kosovskoj skupštini, a koaliciju NISMA-AKR ne vidi u sledećoj vladi koju bi, prema njenom viđenju formirali LDK, LVV i poslanici nesrpskih nevećinskih zajednica.

Ekonomija, kultura, inkluzivni dijalog – termini su koji se upadljivo čuju kod američkih predstavnika u poslednje dve tri nedelje, rekla je Tatjana Lazarević u emisiji „360 stepeni“.

Indikativan je, kako je istakla, i izveštaj vašingtonske fondacije Heritage, bliske politici Donalda Trampa, koja je Grenelu preporučila da „bude specijalni izaslanik, a ne kartograf“, decidno navode i da je protiv razgraničenja.

„I Metju Palmer je na saslušanju u senatskom Pododboru za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju, na pitanje o razgraničenju rekao kako shvata da to više nije ideja, i da je od dve strane odbijena. Iz samih SAD stižu neki vetrovi koji ukazuju da bi ideja razgraničenje mogla da bude van stola“, ukazala je urednica KoSSeva.

Stoga smatra i da Grenel, kao ambasador SAD u Nemačkoj, nije imenovan za specijalnog izaslanika za Kosovo kako bi ubedio Berlin da prihvati promenu granica, već da bi sa Evropljanima radio na zajedničkom i dugoročnom rešenju.

Boško Jakšić je ocenio da pojačan američki angažman više ide u korist Prištini nego Beogradu, jer kosovski Albanci, podsetio je on, nikad i nisu imali posebne afinitete prema EU i bez obzira na briselski dijalog, adresa im je uvek bila Vašington.

Beograd će, s druge strane, morati da vodi računa o raskolu između politika EU i politike Vašingtona, a tu su i Rusi, naveo je Jakšić.

Jakšić ipak veruje da Amerikanci ne odustaju od ideje razgraničenja, a smatra i da spekulacije o „ekonomskim podsticajima“ dijalogu odgovaraju biznis stilu Trampove politike.

„To me podseća na matricu koju Amerikanci koriste za rešavanje problema na bliskom istoku. Videli smo na konferenciji u Bahreinu o ‘poslu veka’ – mirovnom sporazumu na Bliskom istoku – to u stvari svelo na finansije: ‘Evo vam 15 milijardi dolara da se lakše problem reši’. Ali to, po svemu sudeći, ne prolazi (…) već samo otkriva merkantilnu dimenziju Trampove spoljne politike“, istakao je Jakšić.

Ocenio je i da u politici Beograda ima isuviše skretanja ka Kini, Turskoj i Rusiji koja, kako je rekao, podržava zamrznuti konflikt na Kosovu kako bi region, odnosno Srbiju, stalno držala na kratkom štapu.

Lazarević je, s druge strane, rekla da ljudi na terenu „malo vide Rusiju od 1999. godine“, i da ruske zastave okačene po Mitrovici dolaze sa srpske strane.

Foto: N1
Brz sporazum do kraja godine nije realan

No, pre ikakvih konačnih rešenja, potrebno je da dve strane prvo sednu za pregovarački sto, a gosti „360 stepeni“ nisu optimisti da bi to moglo da se desi u skorije vreme.

Jakšić je podsetio da su na Kosovu tek nedavno držani izbori i da vlada u Prištini još nije formirana, a u sličnoj poziciji je i EU gde će nova Evropska komisija 1. novembra stupiti na funkciju.

„Mislim da će (lider Samoopredeljenja Aljbin) Kurti vrlo brzo po formiranju te vlade ukinuti takse, čime će biti uklonjena glavna prepreka koja je preduslov Beograd za nastavak dijaloga. Ali taman kad se to dogodi, u Srbiji počinje predizborna kampanja“, podsetio je.

Kada se sve sabere, dodao je Jakšić, apsolutno nisu realni uslovi da pregovori počnu do kraja godine. Stoga je uveren da će pregovori faktički početi posle srpskih izbora, a sporazum bi, kako je rekao, oročio tek negde za 12 meseci od danas.

Osvrnuo se i na odluku EU da uskrati pristupne pregovore Severnoj Makedoniji i Albaniji, ocenivši da je to istovremeno loša poruka za Beograd i Prištinu, jer Vučić i Kurti sada mogu da kažu: „Ne moramo ni da se trudimo, i ako rešimo problem nećemo značajno napredovati“.

Foto: N1

Lazarević je rekla da može da zamisli susret predstavnika Beograda i Prištine pre kraja godine, ali ne i da dođe do ekspresnog sporazuma.

Istakla je i da je srpska zajednica na Kosovu obezglavljena i da se urušava, bez obzira na poruke Srpske liste „o jednom barjaku“, ali da je dodala i da je uverena da kosovski Srbi ne žele brzo rešenje.

Govoreći o Alljbinu Kurtiju, čije je Samoopredeljenje osvojilo najviše glasova na izborima, i koji će najverovatnije biti na čelu nove Vlade Kosova, Lazarević je rekla da je dobro što je tzv. „ratna koalicija“ otišla sa vlasti, ali je primetila i da su izjave koje Kurti daje u javnosti zasad veoma kontradiktorne.

Jakšić je dodao da kosovskim Albancima, za razliku od Srba, pitanje dijaloga sa Beogradom nije bilo prioritetno, već su glasali za reforme.

Najava o zatvaranju apoteka: Selektivno sprovođenje briselskih sporazuma

Odgovarajući na pitanje o jučerašnjoj najavi predsednika Vučića o tome da bi moglo doći do akcije Prištine u sklopu koje bi se zatvarale apoteke na Severu Kosova, Lazarević navodi da je tako nešto ne bi iznenadilo, budući da su se slične najave Vučića o hapšenjima do sada ispunjavale, dodavši da su iz Prištine u međuvremenu stigli demantiji.

„Ukoliko do toga dođe, to bi mogla biti ona akcija Prištine u kojoj se sprovode određeni briselski sporazumi“, navela je i dodala da je situacija sa snabdevanjem lekovima u privatnim apotekama teška već duži niz godina, dok su državne apoteke potpuno prazne.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.