Kurti: Zamena Rusije Kosovom u Savetu Evrope je pravi korak

FOTO: Anila Shuka

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Premijer Aljbin Kurti je, obraćajući se Atlantskom savetu, rekao da bi pravi korak bio da Rusiju u Savetu Evrope zameni Kosovo.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo tokom protekle nedelje, dok je Rusija izbačena iz ove institucije jer je pokrenula agresiju na Ukrajinu.

On je rekao da je Kosovo zadržalo strpljenje sa Evropskom unijom, uprkos tome što nije dobilo viznu liberalizaciju, iako je ispunilo 95 kriterijuma.

„Dobro je što je Rusija suspendovana iz članstva u Savetu Evrope. Ne verujem da bi postojao bolji primer za ovaj period, da se Rusija zameni Kosovom ako ste zaista na strani mira i demokratije, to je prava stvar. Da se isključi Rusija a da se učlani Kosovo. Međutim, na državama koje su tu je da odluče, nadam se da imaju dovoljno dubine da procene članstvo Kosova u ovoj organizaciji“, rekao je Kurti.

Kurti se u ovom intervjuu izjasnio i o bezbednosti Balkana nakon ruske okupacije Ukrajine, za koju je rekao da bi region bio mnogo bezbedniji i mirniji ako bi postojala sinhronizacija između Brisela i Vašingtona.

Prema njegovim rečima, Balkan je sada podeljen na dva dela, sa državama koje osuđuju ruski napad na Ukrajinu i sa državama koje su odlučile da ostanu neutralne.

„Ovo dolazi u trenutku kada Srbija želi da zadrži dualni centar tvrdeći da je neutralna između EU i Ruske Federacije, ali i između SAD i Kine. Ruska agresija je podelila Balkan na one koji su uveli sankcije i osudili napad i na one koji tvrde da su neutralni. Ne možete biti neutralni između vatrogasca i vatre. Verujem da će Vašington i Brisel jasno staviti do znanja Srbiji da ne može da sedi na tri ili četiri mesta“, rekao je on.

Kurti je naglasio da Evropska unija mora preduzeti veliki korak ka unutrašnjoj reformi i spoljnom proširenju.

„Kada se Zapadni Balkan integriše u EU, spoljna granica EU bi se smanjila za oko 2,000 km, što bi bilo od koristi za bezbednost“, dodao je on.

Povodom inicijative „Otvoreni Balkan“, on je rekao da Kosovo ne može da bude za ideju gde zemlje pokretači nisu otvorene za nju.

„Srbija nije otvorena za Kosovo. Ona ne priznaje naša dokumenta. Ako žele da Balkan bude otvoren, moraju biti otvoreni za Kosovo. Otvoreni Balkan je otvoren za nešto za šta je Srbija otvorena, ali Srbija nije otvorena za Kosovo. Otvoreni Balkan je nastao u oktobru 2019. godine, kada je moja stranka prvi put pobedila na izborima i kada je postalo jasno da EU neće otvoriti pregovore za Albaniju i Severnu Makedoniju. Srpski predsednik je iskoristio tadašnju tugu Albanije i Makedonije“, rekao je on.

Kada je reč o dijalogu Kosovo-Srbija, Kurti je rekao da je srpska strana u poslednje dve godine bila angažovana na projektu teritorijalne razmene sa, kako je rekao, prethodnicima.

„Verujem da su imali veoma dugoročne fantazije o razmeni teritorija, sada smo pomerili ovo polje gde se vodi ovaj dijalog sa te transakcione note na transformativnu, od dijaloga između Kosova i Srbije, moramo da dobijemo više demokratije, prava i bolji život građana. Ovaj patrijarhalni pogled koji se dešavao u prošlosti više se ne dešava“, rekao je on.

Upitan o Zajednici opština sa srpskom većinom, Kurti je rekao da se i srpska strana složila da se to može rešiti kao pitanje u Ustavnom sudu, za šta se kasnije pokazalo da nije u skladu sa Ustavom Kosova.

„Asocijacija se dogovorila u Briselu avgusta 2015. godine i nije prošla test Ustavnog suda Kosova. Pre toga, srpska strana se takođe složila da se to može rešavati kao predmet u Ustavnom sudu. U duhu je Ahtisarijevog plana koji ne dozvoljava monoetničke entitete. Po Ustavu se dobro sećam da nijedno od 7 poglavlja sporazuma nije u skladu sa Ustavom i da su prekršena ukupno 23 člana. Predsednik Srbije je to postavio kao pitanje, nijedan kosovski Srbin nikada nije protestovao protiv toga, to samo Beograd traži“, zaključio je on.

KoSSev: Na ovu izjavu Aljbina Kurtija reagovao je danas direktor Kancelarije za KiM poručivši da nije na njemu da govori šta Srbi hoće, kao neko ko „želi da sprovede etničko čišćenje“ i „protera Srbe sa KiM“.

Direktor Kancelarije je ujedno zatražio i formiranje ZSO „onako kako je potpisano u Briselu“.

„Onaj ko hoće da protera Srbe sa Kosova i Metohije i sprovede etničko čišćenje, nema pravo da govori šta Srbi hoće. Uspostaviti ZSO  onako kako je potpisano u Briselu. Kraj!“, poručio je Petković na Tviteru.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.