Aljbin Kurti izjavio je danas da ni 15 godina nakon postizanja sporazuma u Briselu Beograd nije predao Prištini katastarsku dokumentaciju sa Kosova, tvrdeći da nije dostavljena „ni kopija“. Međutim, javno dostupni podaci Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine navode više od četiri miliona katastarskih dokumenata vraćenih iz Srbije, dok je Beograd još 2016. saopštio da je digitalizacija završena. Sporazum iz 2011. godinama je pratio spor dve strane o načinu upoređivanja evidencija i rešavanju spornih imovinskih slučajeva.
Kurti je o ovom pitanju govorio danas na završnom događaju projekta PIAKOS, koji su organizovali Centar za zastupanje i obuku i Svetska banka. Istakao je da je imovinska dokumentacija važna za pravnu sigurnost građana i ostvarivanje imovinskih prava.
„Prošlo je više od 15 godina otkako nam Srbija nije predala katastarsku dokumentaciju, iako je sporazum potpisan 2. septembra 2011. godine. Prošlog meseca navršilo se 15 godina otkako je Evropska unija dala dva miliona evra donacije, a oni nam nisu predali ni kopiju katastarske dokumentacije, a kamoli original“, rekao je Kurti, prenosi Ekonomija onlajn.
Govoreći o značaju imovinskih prava, Kurti je poručio da ona ne bi trebalo da ostanu samo „garancija na papiru“, već da budu ostvariva za svakog građanina.
Dokumentacija je, kazao je, garant pravne sigurnosti, koja je preduslov i za sigurnost doma, kao i dobrobit i dostojanstvo porodice.
Kurti o reformama katastra i socijalnom stanovanju
Govoreći o radu vlade u Prištini, Kurti je naveo da se u saradnji sa Svetskom bankom, kroz projekat REGIP, radi na obnovi katastarskih evidencija u 115 katastarskih zona.
Istakao je i da je kroz projekat PIAKOS pružena neposredna podrška građanima u 16 opština, posebno ženama koje su rešavale imovinsku dokumentaciju i ostavinske postupke.
Prema njegovim rečima, broj nepokretnosti upisanih na oba supružnika povećan je sa oko 100 u 2016. na približno 31.000.
Kurti je govorio i o programu socijalnog stanovanja, navodeći ulaganje od 37 miliona evra za 773 stambene jedinice u 21 opštini, kao i obnovu i renoviranje kuća za porodice kojima je potrebna podrška.
Prema podacima Investicionog okvira za Zapadni Balkan, sporazumi su krajem septembra potpisani sa svih 21 opštinom uključenom u program, čija je vrednost približno 37 miliona evra. Program bi trebalo da obuhvati 773 porodice, kroz izgradnju novih socijalnih stanova, obnovu postojećeg stambenog fonda i rekonstrukciju domova ranjivih porodica.
Šta je dogovoreno 2011. godine
Sporazum o katastarskim evidencijama postignut je u Briselu 2. septembra 2011. godine, u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije.
Njime je predviđeno da se elektronske kopije katastarskih podataka koji su nakon 1999. ostali u Srbiji dostave Specijalnom predstavniku EU, a potom uporede sa postojećim evidencijama na Kosovu, kako bi se utvrdile razlike i pouzdanije rešavala pitanja prava svojine.
O početku digitalizacije dokumentacije objavljeno je u junu 2015. godine. Tada je najavljeno da će Srbija u narednih 12 meseci digitalizovanu dokumentaciju predati visokom predstavniku EU u Prištini, a Evropska unija je u renoviranje zgrade Arhiva Republičkog geodetskog zavoda u Zemunu, u kojoj se obavljala digitalizacija, uložila tri miliona evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, dokumentacija je obuhvatala oko 12 miliona stranica, približno 138.000 stranica skica ili foto-skica i 7.400 listova plana.
Beograd je još 2016. tvrdio da je digitalizacija dokumentacije završena, ali i da je sprovođenje sporazuma blokirano zbog neslaganja sa Prištinom o mehanizmima za upoređivanje katastarskih evidencija i rešavanje spornih imovinskih slučajeva.
Digitalizacija završena, ali sprovođenje sporazuma godinama sporno
U izveštaju o primeni briselskih sporazuma iz februara 2016. navedeno je da je Srbija završila digitalizaciju katastarske dokumentacije izmeštene 1999. godine.
Istovremeno je ukazano na to da nije bilo vidljivog napretka u uspostavljanju mehanizma koji bi trebalo da upoređuje dve evidencije i odlučuje o spornim slučajevima.
Beograd je zahtevao da tela koja bi odlučivala o razlikama u evidencijama budu izvan pravnog sistema prištinskih institucija i da Srbi imaju ravnopravno učešće u odlučivanju. Priština je, sa druge strane, insistirala da mehanizam bude usklađen sa njenim zakonodavstvom.
Spor se, dakle, nije odnosio samo na skeniranje i dostavljanje dokumentacije, već i na način na koji bi podaci bili proveravani, upoređivani i korišćeni u postupcima utvrđivanja vlasništva.
Na problem primene sporazuma ukazano je i u analizi Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, u kojoj se navodi da je sporazum predviđao vraćanje više od 4,6 miliona kopija katastarskih dokumenata, kao i da su nerešena pitanja u evidencijama otežavala rešavanje imovinskih sporova.
U istoj analizi prenet je i stav predstavnice Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine da je za proveru porekla imovine važno da dokumentacija bude indeksirana, a ne samo skenirana, kako bi podaci mogli da se upoređuju sa postojećim evidencijama.
Agencija danas navodi više od četiri miliona dokumenata vraćenih iz Srbije
Kurtijeva tvrdnja da Prištini nije predata „ni kopija“ katastarske dokumentacije, nije, međutim, u skladu sa podacima institucije nadležne upravo za njeno upoređivanje i verifikaciju.
Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine, institucija osnovana upravo radi sprovođenja dela sporazuma o katastru, u opisu svog aktuelnog mandata navodi da je zadužena za poređenje 4.037.264 katastarska dokumenta vraćena iz Srbije sa sadašnjim katastarskim evidencijama na Kosovu, kako bi se utvrdile razlike i dopunio katastarski registar.
I propisi koji uređuju rad ove agencije predviđaju prijem, registraciju i poređenje skeniranih katastarskih dokumenata iz perioda pre juna 1999. godine, primljenih preko Specijalnog predstavnika Evropske unije, sa važećom dokumentacijom na Kosovu.
Podaci, međutim, ne znače automatski i da je sporazum iz 2011. u potpunosti sproveden i uprkos tome što je Beograd tvrdio da je digitalizaciju završio još 2016.
Dve strane su godinama bu sporu oko načina na koji će dokumentacija biti upoređena sa postojećim evidencijama i kako će se odlučivati u slučajevima u kojima se podaci ne podudaraju.
Beograd o primeni sporazuma iz Brisela: Priština kriva za nesprovođenje
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
