Generalni sekretar NATO-a tokom svoje posete Prištini razgovarao je sa kosovskim premijerom. Jens Stoltenberg je na sastanku od Kurtija mogao da sazna da je FK-3 kineski raketni sistem, te da je on jedan od više koje Srbija poseduje. Kosovski premijer mu je kazao i da su srpske snage navodno postavile ove sisteme u blizini teritorije Kosova, te da je Srbija „permanentna opasnost“. Ujedno mu je pokazao nalaze istrage kosovskih organa u vezi sa dešavanjima u Banjskoj, još jednom optužujući zvanični Beograd da je „direktno umešan“.
Iz Kurtijevog kabineta navode da su glavne teme razgovora bile „istorijska uloga NATO-a na Kosovu i kontinuirani doprinos misije KFOR-a bezbednosti i miru“, nedavna dešavanja na Kosovu, saradnja i koordinacija.
Kurti je iskoristio i ovaj sastanak kao priliku da kritikuje i optužuje Srbiju, navodeći da ona predstavlja „permanentnu opasnost“.
Govorio je i o bazama srpskih snaga u blizini teritorije Kosova, navodeći da ih je 48, te da su one navodno opremljene protivazdušnim sistemima.
„Premijer je ovom prilikom govorio o vojnim sistemima Srbije, među kojima su modernizovani raketni sistem ‘FK-3’ i ‘Pancir S1’, kao i drugi raketni sistemi ‘Neva M1T’ i ‘Kub M2 (SM)'“, navode iz kancelarije kosovskog premijera.
Kurti je ujedno generalnom sekretaru NATO-a objašnjavao iz koje zemlje potiče jedan od sistema.
Tako ga je obavestio da je sistem FK-3 kineski raketni sistem, te da je Srbija 2022. godine „postala prva zemlja u Evropi koja je operisala kineskim oružjem, uključujući i borbene bespilotne letelice CH-92“.
Kurti mu je ujedno kazao da je Vojska Srbije navodno formirala specijalnu jedinicu za osmatranje dronova koja deluje u okviru 63. padobranske brigade Vojske Srbije.
A nakon što je generalnog sekretara NATO-a obavestio o vojnim sistemima, Kurti je od njega zatražio „blisku saradnju za mir i bezbednost“.
„Dok su prošlu godinu karakterisale barikade koje su podigle kriminalne grupe koje su imale za cilj da se suprotstave zakonu i redu (jul i decembar 2022.), ova godina je bila godina nasilnih napada na institucije reda i bezbednosti, lokalne i međunarodne, kao što je to bio slučaj. 26. i 29. maja, zatim kidnapovanje kosovskih policajaca 14. juna, što je kulminiralo agresijom od 24. septembra kojom je narušen državni suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalna bezbednost“, kazao je Kurti.
Ujedno je Stoltenbergu pokazao nalaze do kojih su kosovski organi došli u vezi sa dešavanjima u Banjskoj 24. septembra ali i o, kaže, slučaju „kidnapovanja trojice kosovskih policajaca na teritoriji Kosova“.
Kaže da ovi nalazi „potvrđuju direktnu umešanost države Srbije“.
„Premijer je rekao da ova dva slučaja dokazuju potrebu za povećanjem bezbednosti, posebno na granici između Kosova i Srbije“, navode iz Kurtijevog kabineta.
Ujedno je pozvao sekretara da i NATO „što pre izađe sa zaključcima svojih nezavisnih istraga“.
Kurti tvrdi da se na sastanku razgovaralo i o odnosima Beograda i Prištine, procesu dijaloga uz posredovanje Evropske unije i sastanku sa evropskim liderima 26. oktobra u Briselu.
Istakao je i značaj članstva Kosova u programu NATO-a – Partnerstvo za mir, ali i predložio otvaranje kosovske diplomatske kancelarije u NATO-u.
Kurti se na ovom sastanku ujedno pohvalio Stoltenbergu „opipljivim rezultatima“ svoje vlade i, kako dodaje, pažnji koja se posvećuje ulaganjima u odbranu, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu.
Iz kabineta kosovskog premijera navode da se Stoltenberg na ovom sastanku zahvalio na koordinaciji kosovskih bezbednosnih institucija sa KFOR-om, podršci Prištine Ukrajini, te da je za dešavanja u Banjskoj kazao da su „strašna i neprihvatljiva“.
Sastanku sa Stoltenbergom prisustvovali su i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi, ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja i ministar za zajednice i povratak, Nenad Rašić.
Generalni sekretar NATO-a, obilazi region Zapadnog Balkana. Nakon jučerašnje posete Bosni i Hercegovini, danas je došao na Kosovo.
Prvi sastanak održao je sa kosovskom predsednicom, Vjosom Osmani, a potom se sastao i sa Kurtijem. U međuvremenu je razgovarao i sa predstavnicima misije KFOR.
Stoltenberg je iz Prištine poručio da će NATO uraditi sve što je neophodno da osigura da se mandat KFOR-a nesmetano sprovodi.
Ujedno je otkrio da NATO trenutno sprovodi reviziju vojnog prisustva na Kosovu i u regionu i najavio da će se skorije odlučiti o tome da li da se uvede trajno povećanje trupa.
Ocenio je da su dešavanja u Banjskoj 24. septembra „probudila zabrinutost da bi rasprostranjeni sukobi mogli da se vrate na Zapadni Balkan“.
Sa druge strane, i danas je ponovio da bilo kakvo raspoređivanje Kosovskih bezbednosnih snaga na Severu Kosova zahteva saglasnost KFOR-a, te da NATO očekuje pravovremene konsultacije u vezi sa bilo kakvim akcijama KBS-a i Kosovske policije „koje bi mogle da utiču na stabilnost u regionu“.
Nakon što je završio posetu Prištini, generalni sekretar NATO-a uputio se ka Beogradu.
Večeras ga je na aerodromu „Nikola Tesla“, dočekao potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane. Miloš Vučević.
Stoltenberg će se sutra sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a potom će, kako je ranije najavljeno, održati zajedničku konferenciju za medije u 09.40 časova.
U okviru posete Srbiji, generalni sekretar NATO-a sastaće se i sa premijerkom Anom Brnabić.
Pročitajte još:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
