„Jednom kada se bude završila pandemija Covid-19, protiv koje se svi moramo boriti zajedno podržavajući i pomažući se, umesto da opstruišemo ili sabotiramo vladu – moramo se potom spustiti u narod kao izvoru suvereniteta radi novih, slobodnih i demokratskih izbora“, poručio je Aljbin Kurti.
„Na parlamentarnim izborima 6. oktobra 2019. godine nismo se takmičili ko će postati predsednik skupštinskog odbora, šef grupe ili predsednik parlamenta. Stranke su se takmičile u vladinim programima i kandidatima za premijera. Legitimni ugovor sa narodom je raskinut i moramo mu se vratiti“, poručio je u svom najnovijem saopštenju za javnost preko Fejsbuka, kosovski premijer u ostavci.
Kosovskog predsednika Hašima Tačija koji najavljuje da će od ponedeljka započeti konsultacije za formiranje nove vlade a bez izbora, optužio je za antiustavne izjave.
„Postoji suštinska razlika između situacije u kojoj predsednik vlade podnese ostavku i one u kojoj skupština glasa za nepoverenja vladi. U prvom slučaju imamo nedostatak volje ili sposobnosti izrečene same od strane odlazećeg premijera. U drugom slučaju vlada i premijer su na vlasti, nema praznine do novih izbora, tako da to nema uticaj na stabilnost i funkcionisanje države. Dakle, u drugom slučaju kakav je sada naš, potrebna je nova Skupština za novu vladu“, objasnio je Kurti.
Pre nego što zatraži ime kandidata iz Pokreta Samoopredeljenje, predsednik mora smisliti datum izbora. Jer on mora da sprovodi Ustav, a ne da ga tumači, takođe je naveo Kurti.
„Integralni konstitucionalizam, a ne predsednički volonterizam“, naglasio je.
On je podsetio na to da je ovo treći put da se Kosovo suočava sa istom situacijom od 2008. – kada je tadašnjim kosovskim vladama izglasano nepoverenje prvo 2010, potom 2017. godine, nakon čega je predsednik raspustio Skupštinu i raspisao prevremene izbore.
„Štaviše, 2017. godine bio je to isti predsednik kao i sada, i u to vreme nije imao dilemu šta je pravi put posle uspešnog izglasavanja nepoverenja“, dodao je Kurti.
Međutim, istovremeno je izneo opasku da je poslednje izglasavanje nepoverenja vladi koju on predvodi za cilj imalo svrgavanje vlade.
„To nije bilo konstruktivno nepoverenje, pri čemu će se istovremeno Skupštini podneti nova ponuda za buduću vladu. GLASANJE 25. marta 2020. nije bilo ništa drugo nego PROTIV“, ocenio je ovaj premijer u ostavci.
Podsetimo, nepoverenje vladi Aljbina Kurtija izglasala su u sredu kasno uveče 82 poslanika od 117 prisutnih, na 52. dan njenog postojanja. Ubedljivu većinu činili su, pored jake opozicije i manjinskih stranaka, i dojučerašnji koalicioni partner, odnosno članovi vlade – LDK i Srpska lista.
Pre nego da se izglasa nepoverenje kosovskoj vladi, i profesor ustavnog prava Enver Hasani, objasnio je za KoSSev da je ustavna procedura jasna ukoliko dođe do izglasavanja nepoverenja, a to je:
„Šef države šalje pismo onom ko je bio prvi na poslednjim izborima, to je opet LVV. Potom, LVV nema rok, ona može mesecima da razmišlja čije će ime da pošalje. To opet može da bude Kurti a može i neki drugi kandidat, što bi bilo logičnije. Potom, ukoliko pošalje ime kandidata, on dobija mandat od 15 dana od predsednika za sastav vlade. Ukoliko ne uspe u tom roku, onda imamo drugi krug. U ovom slučaju, u drugom pokušaju, predsednik može da pozove sve partije, ukoliko LVV ne bude dobila apsolutnu većinu, onda predsednik ne samo da ne mora da ide kod drugoplasirane stranke, već može na razgovor da pozove sve ostale partije i da zatraži maksimalan konsenzus, uključujući i od LVV, jer nikad ne može da se isključi LVV da postignu sporazum kako se ne bi išlo na izbore, već da nađu nekog kandidata, odgovarajućeg za mandatara. Jedini je ovo slučaj kada predsednik ima diskreciju da se vlada izabere na ovakav način bez izbora, uzimajući u obzir situaciju u kojoj se sada nalazimo“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.