Kuda posle napuštanja institucija: Kurti u devedesete, Srbi u dvehiljadite

Dragutin Nenezić
Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika.

Piše: Dragutin Nenezić (Tekst napisan u ponedeljak ujutru)

Posle dešavanja od subote, postavlja se niz pitanja, od kojih ću na neka pokušati da dam odgovor u ovom tekstu. Pritom, moram da se ogradim da je u pitanju vrlo živa materija, sa puno nepoznanica i dešavanja koja će neminovno nastupiti posle objavljivanja ovog teksta. Znamo da je doneta (u suštini politička) odluka da Srbi – pretežno na Severnom Kosovu – napuste institucije prištinskog pravnog sistema, ali ne znamo još uvek u potpunosti kako će se ta odluka sprovoditi, niti koliko će trajati, pogotovo imajući u vidu termin „suspenzija“ koji se koristi u tekstu zaključaka. Stoga, ovaj tekst treba čitati kao početno razmatranje mogućih pravnih posledica takve odluke, koje će vremenom zahtevati ažuriranje.

Pravne posledice – institucije

Za početak, Srbi nisu doneli odluku da napuste sve institucije u čijem radu učestvuju u prištinskom pravnom sistemu, već „Skupštinu, Vladu i četiri opštine na Severu Kosova ali i da napustimo učešće i rad Srba u organima pravosuđa, policije na Severu Kosova i svog administrativnog osoblja u četiri opštine na Severu Kosova“, pa ću ukratko analizirati moguće pravne posledice za svaku instituciju ponaosob.

Skupština će napuštanjem od strane svih 10 srpskih poslanika biti potpuno paralizovana kada je u pitanju donošenje akata za koje se po prištinskom ustavu zahteva većina glasova poslanika tzv. nevećinskih zajednica. To uključuje, između ostalog, izmene samog ustava, kao i zakone koji uređuju, između ostalog, teritorijalno uređenje, prava tzv. zajednica, korišćenje jezika, lokalne izbore, zaštitu kulturnog nasleđa i slobodu veroispovesti, kao i sporazume sa verskim zajednicama. Iako je moguće da se ovi poslanici zamene u teoriji, aktuelna politička praksa to ne dozvoljava, pa su parlamentarni izbori stoga jedini način da se to učini.

Vlada može da nastavi da radi i bez srpskog predstavnika bez većih komplikacija, tako da ću to preskočiti – pogotovo što je formiranjem Kurtijeve vlade već učinjen presedan da Srbin nije istovremeno i zamenik predsednika vlade, pa je samim tim uloga Srba i pre napuštanja ograničena primarno na ministarstvo za zajednice i povratak.

Na lokalnom nivou, napuštanjem od strane odbornika, opštine se mogu kvalifikovati kao nefunkcionalne po prištinskom zakonu o lokalnoj samoupravi, pa se može očekivati da skupštine takvih opština budu raspuštene od strane vlade, posle čega bi morali da uslede lokalni izbori. U međuvremenu, ostaje da se vidi do koje mere će napuštanje uzeti maha u opštinskim upravama, ali tu posledice pogađaju pre svega građane tih opština.

Što se pravosuđa tiče, tu bih se uzdržao od analize, jer još nema detaljnijih informacija o obimu napuštanja pravosudnih institucija. Nezavisno od toga, Priština se i pre napuštanja odnosila nehajno prema obavezama koje ima po korpusu briselskih dokumenata u oblasti pravosuđa (pogotovo kada su u pitanju obaveze vezane za sastav sudskih veća), pa se slično ponašanje može očekivati i sada – npr. „kreativno“ tumačenje nadležnosti vrhovnog suda, kako bi on preuzeo nadležnosti osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici.

Konačno, što se tiče policije, tu je situacija posebno zanimljiva, s obzirom na to da je napuštanje moguće i najmasovnije, te da je najdalje odmaklo. Za početak, po prištinskom zakonu o policiji, procedura imenovanja komandira u opštinama sa srpskom većinom zahteva učešće skupštine opštine, što je u ovom trenutku nemoguće sprovesti. Samim tim, otvara se pitanje ko će preuzeti brigu o redu i miru u severnokosovskim opštinama, čime ulazimo na najzanimljiviji teren, a to je uloga međunarodnih misija.

Naime, mogu se čuti najave da će policijske stanice po razduživanju preuzeti KFOR i EULEX. Ukoliko se to desi, time će se još jednom pokazati provizorna priroda prištinskog pravnog sistema, kojeg u kritičnim trenucima zamenjuju međunarodne misije svojim pukim prisustvom. Dodatno, time se pokazuje i suštinski destabilišuća priroda prištinskih institucija, koje nisu sposobne da se održe na Severnom Kosovu bez a) saglasnosti Srba, za koje se sada ispostavlja da su bili faktor stabilnosti jednog sistema usmerenog protiv njih; i b) većih bezbednosnih problema, koje upravo ova najavljena intervencija KFOR i EULEX treba da predupredi.

Pravne posledice – akti

Posle ove kratke analize po institucijama, prešao bih na analizu pravnih akata čija je primena dovedena u pitanje ovim napuštanjem. Često se u ovo kratko vreme moglo čuti da se napuštanje tiče tzv. Briselskog sporazuma, ali je ono zapravo i uže i šire od toga.

Prvo, tzv. Briselski sporazum se tiče nekoliko oblasti: tzv. Zajednice srpskih opština, policije, pravosuđa i izbora na Severnom Kosovu, kao i telekomunikacija i energetike. U tom smislu, napuštanje se tiče samo jednog dela tzv. Briselskog sporazuma, i njegova se primena u tom delu prekida – cinici bi rekli samosuspenduje. Ostaje otvoreno pitanje šta je sa ostalim oblastima (osim tzv. ZSO, o čemu će biti reči u sledećem delu teksta), kao i sa onim oblastima koje su normirane drugim dokumentima iz briselskog korpusa, poput npr. carina.

S druge strane, napuštanje skupštine i vlade, kao i organa lokalne samouprave, direktno zadiru u ustavnu materiju, pa su pravne posledice u tom smislu mnogo dublje, jer nije moguće primeniti ustav, kao ni sprovoditi Ahtisarijev plan.

Zbog toga se ne može reći ni da se napuštanjem poništava tzv. Briselski sporazum, niti da se ovim vraća na situaciju pre 2008. godine, već je ispravnije reći da se radi o nekakvoj kombinaciji te dve tvrdnje, ograničenoj na određene oblasti, a u jednom delu i teritorijalno – na Severno Kosovo.

Takođe, može se reći da je ovim napuštanjem Priština dovedena u pravnu krizu bez presedana, i da su po prvi put iznutra poljuljani temelji njenog pravnog sistema sve do Ahtisarijevog plana kao izvora prištinske ustavnosti. U tom kontekstu, Kurtijeve izjave deluju somnambulno, a on se sam uvrstio u red balkanskih lidera sa početka devedesetih, poput Mesića ili Jovića, koji su svedočili dezintegraciji sistema na čijem čelu su bili. Moguće je da je to na neki način povezano sa njegovim evociranjem likova iz devedesetih, poput Miloševića ili Šešelja.

Konačno, ovo može predstavljati prekretnicu u dosadašnjem toku briselskog procesa. Do skoro, on je bio u znaku integracije Severnog Kosova u prištinski pravni sistem, pošto je ta integracija južno već sprovedena, i to u okvirima postavljenim Ahtisarijevim planom.

Finalna faza tog procesa je rezervisana za tzv. Sveobuhvatni sporazum, koji se u poslednje vreme preformulisao u okvirni sporazum po modelu dve Nemačke. To je sada zaustavljeno do samog korena tj. Ahtisarijevog plana, a sve i da se nekakav sporazum postigne, bilo kakva ustavna ili zakonodavna intervencija neophodna radi njegove implementacije je, kako sam izneo u prethodnom delu ovog teksta, onemogućena dokle god traje „suspenzija“.

Moguće je i da će za implementaciju takvog sporazuma biti potrebni novi izbori na svim nivoima prištinske vlasti (parlamentarni i lokalni u četiri opštine Severnog Kosova), na koje u ovom trenutku verovatno niko od Srba ne bi izašao, bar dok se ne okonča „suspenzija“.

Mogući razvoj događaja

Dalji razvoj događaja zavisi pre svega od političke sudbine Kurtija. Pošto je za kratko vreme sebe razotkrio kao najdestruktivnijeg političara na Balkanu, i doveo do poremećaja uporedivog sa onim od 1990-1991. godine, jasno je da on mora da siđe sa političke scene, samo je pitanje političkog mehanizma koji bi to imao za posledicu. Učešće KFOR i EULEX u preuzimanju policijskih stanica će biti indikator da je za međunarodne pokrovitelje Prištine Kurti postao teret, pa je realno očekivati njegovu zamenu.

S druge strane, pitanje je i šta će Beograd da radi. Neprekinuto insistiranje na formiranju ZSO (koja se u svetlu poslednjih dešavanja pokazuje kao potpuno besmislena), kao i na punoj primeni tzv. Briselskog sporazuma (koji se u istom svetlu pokazuje kao delimično mrtav), znači da se pozicija Beograda nije promenila od inicijalne, pa Beograd u tom smislu trenutno po pitanju KiM za politički zapad ima status dobrog đaka.

Ukoliko je pak briselski proces na prekretnici, čini se da bi za sam Beograd bilo svrsishodno da se njegova pozicija promeni. Kada je već jasno da ubacivanje Srba na KiM u pravni sistem koji ih po svojoj prirodi ne želi nije dobro rešenje, pa sve i da je umesto Kurtija na njegovom čelu Majka Tereza – zapravo, problem je u samom sistemu, a ne u ljudima na njegovom čelu, i ovo što se dešava je simptom potrošenosti tog sistema i njegovih temeljnih akata – možda bi Beograd trebalo da ponudi alternativu tom sistemu, ili makar definiše određene smernice za postavljanje takve alternative. Umesto formiranja ZSO, to bi trebalo da bude zaštita kolektivnih prava Srba bez teritorijalnih ograničenja, a umesto primene tzv. Briselskog sporazuma, novi politički dogovor, koji ne mora nužno biti „sveobuhvatan“ – može biti i okviran, u onoj meri u kojoj taj okvir može zaštititi prava Srba, Srpske pravoslavne crkve na KiM, kao i Republike Srbije.

Dalje, ovo što se dešava pokazuje i da prištinski sistem, koji je protiv Srba, ne može opstati bez aktivnog učešća Srba u njemu, jer onog trenutka kada su Srbi izašli iz takvog sistema, on počinje da se ruši.

Možda je napokon došlo vreme da se uloga Srba na KiM definiše na drugačiji način, tako da oni ne budu naterani da uđu u sistem koji je protiv njih, već da se kao autentičan politički faktor angažuju u izgradnju sistema koji će biti i na njihovoj strani. Ukoliko to ne bude slučaj, Srbi sa juga KiM, gde je prištinski sistem ostao netaknut, će biti taoci Prištine, dok će Srbi sa Severnog Kosova koji su, jednom naterani u prištinski sistem, ovim napuštanjem ostali bez posla biti prepušteni na milost Beogradu. Drugim rečima, Srbi na KiM su sada u situaciji uporedivoj sa onom 1999-2000.



Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.



O najnovijoj krizi na Severu informišite se na našim tematskim stranicama Napuštanje institucija i Tablice.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.