Kosovski Ustavni sud odlučio u Tačijevu korist

Kosovski Ustavni sud jednoglasno je odlučio u korist kosovskog predsednika povodom njegovog dekreta o imenovanju Avdulaha Hotija za mandatara za sastavljanje nove vlade i ujedno ukinuo privremenu zabranu primene ovog dekreta.

Nakon skoro mesec dana od kada je privremeno suspendovana primena dekreta kosovskog predsednika, Ustavni sud doneo je konačnu odluku.

U odluci Ustavnog suda navodi se da je dekret čiju je ocenu ustavnosti prethodno zatražilo Samoopredeljenje u skladu sa kosovskim Ustavom – stavom 2. članom 82. o raspuštanju skupštine.

„Uspešno izglasavanje nepoverenja Vladi ne rezultira obaveznim raspuštanjem Skupštine i omogućava izbor nove Vlade u skladu sa članom 95. (Izbor Vlade) Ustava“, navodi se u presudi Ustavnog suda.

Većinom glasova je odlučeno da je dekret u saglasnosti sa stavom (14) člana 84. (Nadležnosti Predsednika) u vezi sa stavom 4. člana 95. Ustava.

Jednoglasno je ujedno odlučeno da se ukine privremena mera ovog suda kojom je primena dekreta kosovskog predsednika privremeno stavljena van snage još 1. maja.

Nepostojanje vremenskog roka i predlog mandatara isključivo od strane pobedničke stranke nisu u duhu Ustava

Sud je u odluci podsetio na to da je nepoverenje vladi predvođenoj Samoopredeljenjem izglasano ubedljivom većinom, te da ova stranka ni nakon četiri zahteva kosovskog predsednika, u roku od 20 dana, nije iskoristila pravo da predloži ime za mandatara.

Dodaju i da je predsednik iscrpeo sve mogućnosti da od pobedničke stranke dobije ime mandatara, te da su se sve druge stranke izjasnile u prilog formiranju vlade bez izbora.

Podsećajući na tvrdnje Samoopredeljenja da isključivo oni mogu da daju mandatara i da nisu vremenski ograničeni Ustavni sud, sa druge strane, dodaje da je predlaganje mandatara privilegija, a ne „dodeljeno ovlašćenje za blokiranje formiranja vlade“.

Struktura ustavnih normi koja se odnose na uspostavljanje državnih institucija koja proizilaze iz glasanja naroda mora se tumačiti na način da sprovedu a ne blokiraju uspostavljanje i efikasno vršenje relevantnih funkcija. Svaka nejasnoća normi mora se tumačiti u duhu Ustava i njegovih vrednosti. Nijedna ustavna norma ne može se tumačiti na takav način da blokira efikasno uspostavljanje i funkcionisanje zakonodavne i izvršne vlasti, niti način na koji se isti uravnotežuju u pogledu podele vlasti.“

U članu 33. ove odluke Ustavni sud dao je tumačenje da ukoliko bi se potvrdile „tvrdnje“ o neograničenom vremenskom roku i o punoj diskreciji pobedničke stranke da odbije mandat za premijera, izričit zahtev da se skupština raspusti i da se raspišu vanredni izbori, da bi „formiranje Vlade bilo blokirano u nedogled, zadržavajući Vladu koja je izgubila poverenje naroda na dužnosti.

„To nije duh Ustava Republike Kosovo“, istaknuto je u ovoj odluci.

Takođe, u odluci, u članu 18. je potvrđeno da se nakon pada vlade, a pod uslovom da skupština nije raspuštena, aktivira stav pet član 95 kosovskog Ustava koji predsednika obavezuje da uruči mandat kandidatu za premijera.

U istoj odluci sud je pojasnio da presudom iz 2014. nikada nije utvrdio da politička stranka ili pobednička koalicija ima ekskluzivno i jedino pravo da predlaže mandatara za premijera i za formiranje Vlade.

Ovaj sud ujedno tvrdi da kada je u pitanju vremenski rok, on treba da se analizira pod dve tačke:

„Sistema ustavnih rokova koje je Ustav odredio za svrhe formiranja Vlada; i prirode ‘konsultacija’ između predsednika i političke stranke ili koalicije sa pravom da predlaže mandatara za premijera, uključujući recipročne odgovornosti i obaveze između njih, za svrhe određivanja istog“.

Međutim, kako je u intervjuu za KoSSev još u martu pojasnio profesor ustavnog prava i bivši predsednik kosovskog Ustavnog suda, Enver Hasani, prema odluci Ustavnog suda iz 2014., Tači je dužan da u slučaju izglasavanja nepoverenja vladi, mandat za formiranje vlade da stranci koja je imala najviše glasova na izborima, ali ista odluka ne definiše rok u kom ta stranka mora da imenuje mandatara.

U tački 16. odluke navodi se ujedno da se za formiranje vlade definišu dve mogućnosti.

I dok se u prvoj potvrđuje da pravo za formiranje vlade pripada „političkoj stranci ili koaliciji koja je dobila potrebnu većinu u Skupštini da formira Vladu“, odnosno političkoj stranci ili koaliciji koja je pobedila na izborima, te da predsednik nema diskreciono pravo u pogledu prava ove političke stranke ili koalicije da predlaže kandidata za premijera i samo mandatira istog, u mogućnosti dva se navodi:

„U slučaju neuspeha izbora ove Vlade u Skupštini ili odbijanja ovog mandata od strane pobedničke političke stranke ili koalicije, pravo na formiranje Vlade prelazi na političku stranku ili koaliciju zastupljenu u Skupštini koja, po mišljenju Predsednika, ima najviše šansi za formiranje Vlade kako bi se izbegli izbori. Dok neuspeh ove dve mogućnosti rezultira obavezom Predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom“.

Iz kosovskog Ustavnog suda navode da će ceo tekst presude koji sadrži detaljno obrazloženje biti objavljen u narednim danima.

Prve reakcije od Tačija i ambasade SAD

Odmah su reagovali Hašim Tači i Ambasda SAD u Prištini koji su pozdravili odluku Ustavnog suda.

Ambasada SAD u Prištini pozvala je sve institucije i političke stranke da sprovedu današnju i sve odluke Ustavnog suda Kosova.

„Molimo sve čelnike da rade zajedno za tranziciju po zakonu u interesu mira, stabilnosti i prosperiteta za sve stanovnike Kosova“.

Kosovski predsednik, Hašim Tači, pozdravio je odluku Ustavnog suda i rekao da je bio siguran da su njegovi postupci bili u skladu sa Ustavom Kosova.

„Pozdravljam odluku Ustavnog suda u vezi sa ocenom ustavnosti mog dekreta povodom imenovanja g. Hotija, za kandidata za novog premijera. Bio sam uveren da je svaki korak koji sam preduzeo u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova i drago mi je što je to potvrdio i Ustavni sud“, napisao je Tači na svom Fejsbuk nalogu.

On navodi i da političke stranke i sve institucije moraju poštovati odluku Ustavnog suda i da više ne treba gubiti vreme sa formiranjem nove vlade.

Podsetimo, kosovski Ustavni sud privremeno je suspendovao dekret kosovskog predsednika o imenovanju Avdulaha Hotija iz LDK za mandatara za sastavljanje nove vlade 1. maja, nakon što je ocenu ustavnosti dekreta tada dan ranije zatražio pokret Samoopredeljenje koji se protivi formiranju nove vlade bez održavanja izbora.

Odluci kosovskog Ustavnog suda prethodio je do pred samo glasanje niz uzajamnih optužbi LVV i Aljbina Kurtija sa jedne strane, i Hašima Tačija, odnosno LDK sa druge, o tome ko je prekršio kosovski ustav, uzurpirao vlast i nezakonito postupao.

Pozitivan ishod odluke Ustavnog suda povodom ovog dekreta iščekivali su Tači, kao i LDK, koja je u međuvremenu sastavila koaliciju i tvrdi da ima većinu za sastavljanje vlade.