Kurti: Srbija mora da odgovara za teror i agresiju, u suprotnom nastaviće se. Laž da Kosovo sprovodi kampanju etničkog čišćenja

Aljbin Kurti na sednici SB UN o Kosovu

Citirajuči rezoluciju EP i uzveštaj Helsinškog odbora prošle godine, uz druga dokumenta, a u prilog onome što je predstavio kao „namerno širenja straha“ i „lažne etničke mržnje“ Albanaca protiv Srba, kosovski premijer Aljbin Kurti je u SB UN predstavio život Srba na Kosovu kao blagostanje. Demantovao je iseljavanje Srba usled represije, već da traže bolje uslove života kao i oni koji napuštaju Srbiju.

Nasuprot tome, položaj Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, predstavlja kao administrativno etničko čišćenje.

Skrenuo je pažnju na izostanak spominjanja trojice ubijenih Srba u Banjskoj u Vučićevom govoru dok je istovremeno srpski predsednik govorio o ranjenim srpskim mladićima od strane pripadnika KBS.

Za Kurtija ja to dokaz da Vučić zna da se radi o „teroristima“. Za Banjsku, koju predstavlja kao „teroristički napad“ navodi da je to bio samo deo „šireg plana za aneksiju Severa kroz 37 planiranih lokacija za napad“.

Vučića je još jednom pozvao da potpiše evropski sporazum uz naglasak da se Srbija „gorko pokajala“ zato što je on taj sporazum prihvatio.

Osvrnuo se i na prošlost za koju tvrdi da ne samo da je Srbija počinila „genocid“‘ 99, već da je to „poslednje poglavlje veka dugog državnih zločina nad Albancima i njihovo istrebljenje“.

Ovo je inače prvo sučeljavanje Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića u SB UN. Pred Kurtijev nastup, deo nemačkih medija, ali i pojedinih poznatih pro-kosovskih ekspertskih zagovarača, izašao je sa naslovima takođe o lažnim optužbama Srbije na račun etničkog čišćenja Srba od strane Prištine.

U nastavku prenosimo prevod celog govora kosovskog premijera Aljbina Kurtija u SB UN:

Poštovani članovi Saveta Bezbednosti,

Postoji duboka i neprijatna ironija — i, iskreno, distopijski osećaj — u odgovoru na lažne optužbe o kršenju ljudskih prava od strane zemlje za koju se zna da je počinila poslednji genocid u 20. veku, i vlade koja je trenutno najveća autoritarna pretnja regionalnom miru i bezbednosti.

Upravo ovaj Savet bezbednosti osnovao je MKSJ 1993. godine zbog „strašnih zločina” i „teških povreda” Ženevskih konvencija. Srpska vlada je tokom 90-ih naređivala, planirala i vršila ubistva, mučenja, sakaćenja i silovanja, vršeći genocid u Srebrenici i na Kosovu. Feminističke pravne naučnice su opširno pokazale kako se silovanje koristilo kao oruđe rata. Brutalnost počinjenog zauvek je promenila međunarodno pravo o ljudskim pravima.

Iz ove bede Kosovo je izašlo iz rata kao simbol borbe za dostojanstvo i trijumf ljudskih prava. I nismo ogorčeni. Izgradili smo sebe u naprednu multikulturalnu i multietničku Republiku, i rastuću i snažnu demokratsku državu. Šesnaest godina nakon nezavisnosti, i četvrt veka nakon rata i razaranja, danas stojimo visoko i ponosno – republika za sve, multietničko društvo svih.

Posvećenost naše vlade demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima ojačala je i našu ekonomiju i unutrašnje jedinstvo. Od intervencije NATO-a, aktivno smo se angažovali sa brojnim međunarodnim saveznicima na uspostavljanju demokratskih i efikasnih institucija.

U poslednje tri godine, naša privreda je porasla: sa prosečnim rastom od 6,2%, udvostručenim direktnim stranim investicijama i izvozom i 2/3 porasta poreskih prihoda bez značajnije promene fiskalne politike. Ovaj rast smo usmerili u najveći fiskalni paket u regionu, koji je priznala Svetska banka, kako bismo direktno pomogli građanima, porodicama i preduzećima, u suočavanju sa globalnim izazovima u pogledu energije i troškova života.

Kosovo je uspešna priča o NATO intervenciji u proleće 1999. godine i inspirativna lekcija o tome kako ekonomski razvoj i demokratski napredak mogu da idu ruku pod ruku. Ovaj napredak prepoznale su brojne međunarodne organizacije. Izveštaj Freedom House-a iz 2023. rangira Kosovo na 1. mestu na Zapadnom Balkanu, na 2. u Evropi i na 3. na globalnom mestu za napredak u političkim pravima i građanskim slobodama. Popravili smo se za 22 mesta za samo dve godine u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica. Slično tome, skočili smo za 21 mesto u Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela otkako je naša vlada preuzela dužnost.

Naš rast i blagostanje delimo sa manjinama. Sa ponosom imamo i primenjujemo jedan od ustava sa najvećom zaštitom manjinskih prava koji podrazumeva 20 zagarantovanih mesta u parlamentu (od 120), od kojih je 10 za Srbe. Gledano iz te perspektive, celokupno stanovništvo Kosova čini oko 1,8 miliona, a srpska zajednica je oko 4%. Srbi na Kosovu takođe imaju 10 od 38 opština, dakle preko 25% njih. Potrudili smo se da im dodelimo značajan deo budžeta i da srpski jezik svuda bude službeni.

Aktivno radimo, uz pomoć međunarodnih vlada i međunarodnih nevladinih organizacija na jačanju ovih prava. Samo prošle godine, Ministarstvo za zajednice i povratak — na čelu sa ministrom Srbinom — dodelilo je milione nevladinim organizacijama, poljoprivrednicima i malim preduzećima iz nevećinskih zajednica – preko 265 grantova. Većina ovih sredstava otišla je kosovskim Srbima. Ovog meseca pokrećemo novu inicijativu za podršku zapošljavanju do 2.000 stanovnika četiri severne opštine. Ovaj napor će biti olakšan našom novoosnovanom Kancelarijom Zavoda za zapošljavanje u opštini Leposavić – opštini sa srpskom većinom.

Program Ministarstva finansija ‘Kosovo Generation Unlimited’ obezbeđuje plaćena stažiranja za mlade, koja se dodeljuju i omladini kosovskih Srba. Naš program energetske efikasnosti subvencioniše energetski efikasnu opremu za grejanje kuća, sa 17% subvencija u korist nevećinskih zajednica, uključujući kosovske Srbe. Opredelili smo sredstva za izgradnju i popravku domova u srpskim zajednicama i ove godine obezbedili dodatnih 5,6 miliona evra opštinama sa srpskom većinom. Donacije za obrazovanje za ove opštine su preko 20% veće po učeniku u odnosu na druge.

U periodu 2008–2022, 10 opština sa srpskom većinom imalo je u proseku 62% veći budžet po glavi stanovnika od ostatka Kosova. A za 2024. Ministarstvo za zajednice i povratak ima najveće povećanje budžeta od svih ministarstava – osim Ministarstva za kulturu, omladinu i sport, koje ima investiciju za Mediteranske igre 2030.

Saopštenja Kancelarije premijera su na albanskom i sve vreme na srpskom jeziku. Pored toga, sastanci Vlade se takođe prenose uživo na albanskom i srpskom jeziku.

Ideja da Kosovo sprovodi kampanju etničkog čišćenja, ili krivično gonjenje protiv srpske zajednice je laž – ona ​​koju su razotkrili brojni javni organi. Evropski parlament je prošlog oktobra odobrio rezoluciju kojom se srpske vlasti i mediji pozivaju da se uzdrže od govora mržnje protiv Kosovara i širenja propagande o „etničkom čišćenju“ i „pogromima“ na Kosovu. Helsinški odbor za ljudska prava je prošle godine opisao kako Vlada Srbije namerno širi strah od lažne ugroženosti Srba na Kosovu kako bi radikalizovala društvo i stvorila toksičnu atmosferu u kojoj bi sporazum sa Kosovom bio odbačen.

Lažne tvrdnje demantovala je i Evropska inicijativa za stabilnost, istraživački centar sa sedištem u Berlinu i Beču koji je dobio dokumenta direktno od zvaničnih srpskih institucija. Njihove zvanične statistike o državnom zdravstvenom osiguranju, upisima u škole, primaocima penzija, natalitetu u bolnicama, dokazuju da procenat Srba koji napuštaju Kosovo odgovara procentu onih koji napuštaju Srbiju. Dakle, Srbi koji napuštaju Kosovo, baš kao i oni koji napuštaju Srbiju, to čine da traže mogućnosti u Zapadnoj Evropi, a ne da beže od neke izmišljene kampanje etničkog čišćenja.

Umesto toga, hajde da se usredsredimo na tretman Srbije prema svom etničkom albanskom stanovništvu danas: kampanju etničkog čišćenja koja se administrativno sprovodi. Vlada Srbije je sistematski izbacila preko 4.200 etničkih Albanaca iz matične knjige u Medveđi i preko 2.000 u Bujanovcu. Ovo brisanje ima opipljive posledice: žrtve gube pristup ličnim kartama, pasošima, medicinskim uslugama, socijalnoj pomoći, registraciji vozila, imovinskim transakcijama, penzijama i biračkim pravima, ostavljajući ih bez državljanstva. Ova diskriminacija predstavlja metod depopulacije albanske zajednice u Srbiji.

Građani albanske nacionalnosti daleko od toga da su jedina meta srpskog autoritarnog režima. Uredništvo Gardijana je 2. januara ove godine opisao tamošnje političko stanje kao „zatočena država“. Pre nekoliko sati, Evropski parlament je velikom većinom usvojio rezoluciju kojom se poziva na istragu izbora održanih u decembru, navodeći manipulisanje rezultatima, agresivnu retoriku, verbalno zlostavljanje i ruske medije koji se aktivno bave dezinformacijama u ime vlade.

Srbija se svrstala uz Rusiju. To je jedina evropska zemlja, osim Belorusije, koja nije uvela sankcije nakon Putinove invazije na Ukrajinu. I deluje kao trojanski konj Kremlja u jugoistočnoj Evropi, u geopolitičkom ratu protiv demokratskog sveta.

Kada sam sa 24 godine bio politički zatvorenik u Srbiji, 2 godine i 7 meseci, čuo sam jednog dana kako stražari glasno izražavaju radost i euforiju. Bio je 11. septembar 2001. Nažalost, preovladava nasilno, antidemokratsko raspoloženje, a mafija, autoritarizam i veličanje torture vladaju.

Sada prelazim na nedavnu Uredbu Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju, koja je stupila na snagu 1. februara. Dozvolite mi da budem potpuno jasan: Uredba ne čini ništa da zabrani ili spreči Vladu Srbije da pruži finansijsku podršku kosovskim Srbima. Svaka suprotna sugestija nije ništa drugo do lažna propaganda koja ima za cilj podsticanje etničkih tenzija. Uredba nastoji samo da obezbedi transparentnost i zakonitost gotovine koja se uvozi na Kosovo, u skladu sa našim Ustavom i monetarnom politikom EU. Ista pravila važe za sav uvoz gotovine iz bilo koje zemlje, u bilo kojoj valuti: ne zabranjuju transfere dinara iz Srbije, kao što ne zabranjuju ni transfere dolara iz SAD, funte iz Velike Britanije ili u tom slučaju leka iz Albanija.

Centralna banka Kosova je posvećena da učini sve što može kako bi osigurala da kosovski Srbi budu u mogućnosti da nastave da primaju finansijsku podršku od Srbije, nesmetano i neometano. Ona je uputila pismo svom kolegi, Narodnoj banci Srbije, u kojem predlaže sporazum o prenosu sredstava legalnim i transparentnim putem, u potpunosti u skladu sa novom uredbom. I naša vlada je u potpunosti posvećena obezbeđivanju glatke tranzicije uz dovoljno vremena uloženog u obrazovanje i informisanje umesto da izriče kazne za nepoštovanje. Posvećeni smo da zajednički identifikujemo i promovišemo najbolje raspoložive alate kako bismo obezbedili nastavak finansijskih transfera iz Srbije ka legalnim opštinama ili domaćinstvima.

Uredba Centralne banke nastoji da ne nanese štetu nijednoj grupi građana, već da zaštiti sve građane – svake etničke zajednice – od pretnji organizovanog kriminala, trgovine oružjem i pranja novca. Sve ove aktivnosti oslanjaju se na sposobnost kriminalnih grupa da dođu do ilegalno prokrijumčarenog novca, uglavnom preko naše granice sa Srbijom. Građani na severu Kosova — od kojih su ogromna većina Srbi — su iz dana u dan ugroženi od strane takvih grupa.

Naši građani srpske nacionalnosti suočavaju se sa zastrašivanjem od kriminalnih grupa koje diktiraju njihove postupke, od protesta do glasanja. Neposlušnost dovodi do nasilja, paljenja automobila i pretnji članovima porodice. Kada kosovski Srbi traže da se sastanu sa mnom, ne možemo da obnarodujemo sastanke jer su im životi ugroženi. Ovo mora da prestane. Beogradu se ne može dozvoliti da beskrajno finansira svoje kriminalce i teroriste na Kosovu neprijavljenim i neregulisanim tokovima novca, koji slobodno – i ilegalno – teče u našu zemlju.

A to je, poštovani članovi Saveta Bezbednosti, pravi izvor histerije Beograda oko uredbe Centralne banke. Beograd je alarmirao ne zbog razmene dinara u evro, već zato što zabranjujemo velike džakove novca na granici. Oni plaču grdno, ne zbog brige za nevolje građana kosovskih Srba, već zato što će njihova do sada zgodna slavina ilegalnog novca na severu Kosova uskoro biti zavrnuta. Ovaj skup, kao i propaganda i ljutnja koja mu je prethodila, nije ništa drugo do deo nemilosrdne kampanje autoritarnog režima.

Republika Kosovo ima sreću da uživa široku podršku svojih međunarodnih partnera i saveznika u svojoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Centralna banka i njeni propisi su podjednako bitni za tu borbu kao i policajci, tužioci i sudije.

Na neki način nismo iznenađeni time što Srbija stvara probleme van demokratske procedure. Od kraja rata, srpska vlada, koju su vodili mnogi ljudi koji su bili na visokim pozicijama u Miloševićevoj vladi — uključujući gospodina Vučića, Miloševićevog ministra za informacije, ministra propagande — skupila je svu svoju moć i maštu da pronađe nove načine da teroriše Kosovo.

Nije iznenađujuće da Srbija ne samo da promoviše poricanje genocida, već ga i nasilno sprovodi. Nakon što se lider srpske opozicije Nikola Sandulović izvinio za ratne zločine Srbije na Kosovu i položio cveće na grob sedmogodišnje žrtve, srpska tajna služba ga je rano ovog januara uhapsila i tukla dok nije izgubio svest, ostavivši ga paralizovanog. U međuvremenu, srpski novinar sa osova Radomir Dimić, koji živi u Srbiji, javno je izjavio da planira da se vrati na Kosovo jer je autoritarni režim gospodina Vučića učinio život novinarima nepodnošljivim. I kako sada pričamo, on je stigao na Kosovo.

Nažalost, čak i 25 godina nakon rata, Srbija istrajava u svojim pokušajima da nasilno povrati Kosovo. Eklatantan primer ovoga desio se 24. septembra prošle godine. Oko 80 paravojnih trupa, koje je organizovala i podržala Srbija, pokrenulo je ničim izazvan napad na patrolu kosovske policije, što je rezultiralo smrću jednog policijskog narednika Afrima Bunjakua i ranjavanjem još dvojice. Uprkos pokušaju terorista da iskoriste nevine srpske hodočasnike kao živi štit u manastiru u cilju eksploatacije žrtava za antikosovsku propagandu, profesionalizam naše policije sprečio je civilne žrtve.

Tada je 27. septembra Srbija proglasila zvaničnu trodnevnu žalost za teroristima ubijenim u antiterorističkoj operaciji kosovske policije. A vi ste danas primetili da se gospodin Vučić seća da je nekoliko Srba ranjeno ili povređeno u različitim incidentima, ali nije pomenuo trojicu ubijenih Srba. Zašto ih nije pomenuo? Jer on zna da su to bili teroristi koje je on finansirao, podržavao, orkestrirao. Zato se o trojici ubijenih Srba uopšte nije pominjalo.

A 29. septembra, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće skrenuo je pažnju sveta na  raspoređivanje „bez presedana“ srpskih tenkova, trupa i teške artiljerije duž granice između Kosova i Srbije. Tek nakon pritiska SAD i drugih međunarodnih snaga Srbija je konačno povukla svoje snage.

U međuvremenu, kosovska policija otkrila je uznemirujući skup dokumenata koje su teroristi ostavili u svom brzom povlačenju nazad u Srbiju. Dokumenti pokazuju da je napad 24. septembra bio deo šireg plana za nasilnu aneksiju severa Kosova, preko koordinisanog napada na 37 različitih položaja. Tada je trebalo da se uspostavi koridor koji bi omogućio kontinuirano snabdevanje oružjem i trupama iz Srbije.

U narednim mesecima, Srbija je odbacila međunarodne pozive da izruči teroriste Kosovu ili da ih na drugi način pozove na odgovornost. Vođa paravojne grupe u napadu 24. septembra, Milan Radoičić — bivši potpredsednik političke stranke na Kosovu, Lista Srpska, koju su sankcionisale SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo, još uvek slobodno šeta Srbijom, baš kao što je i sama Srbija do sada izbegla međunarodne sankcije za svoju ulogu u napadu. Radoičić ima nerešenu poternicu Interpola koja je raspisana prošlog decembra, a koju je Srbija ignorisala.

Ova nekažnjivost je i neprihvatljiva i opasna. Kao što je predsednik Bajden izjavio u oktobru prošle godine, „istorija nas je naučila da kada teroristi ne plaćaju cenu za svoj teror, kada diktatori ne plaćaju cenu za svoju agresiju, oni izazivaju više haosa i smrti i još više razaranja. Oni nastavljaju dalje.” Ovo su mudre reči. Srbija mora da odgovara za svoj teror i agresiju. U suprotnom, nastaviće se.

Sve alarmantniji akti agresije i terorizma Srbije čine sve hitnijim da ona ispuni svoje obaveze iz Osnovnog sporazuma, koji su naše zemlje potpisale 27. februara prošle godine. Sporazum je omogućila Evropska unija i odražava obnovljeno angažovanje Evrope u rešavanju glavnog spora između Kosova i Srbije. Sjedinjene Države su ga takođe potvrdile kao pravno obavezujuće. Obaveze Evropske unije u dijalogu proizilaze iz Rezolucije Generalne skupštine UN 64/298. Shodno tome, 12. maja prošle godine, EU je obavestila generalnog sekretara da je postignut sporazum između Kosova. Sledeći logičan korak bi bio da EU formalno registruje taj sporazum u UN.

U Osnovnom ugovoru između Istočne i Zapadne Nemačke iz 1972. godine u tekstu Sporazuma se izričito poziva na Povelju UN kao na zvezdu vodilju za odnose između naših zemalja. Ona stranama nameće niz obaveza, uključujući: da razvijaju dobrosusedske odnose (kao što je navedeno u članu 1), da se međusobno angažuju na osnovu suverene jednakosti i da uzajamno poštuju teritorijalni integritet (kao što je navedeno u članu 2) , da se uzdrži od pretnje ili upotrebe sile (kao što je navedeno u članu 3), i obaveza Srbije da ne prigovara članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji (kao što je navedeno u članu 4). Glavna inovacija sporazuma je da se de fakto odnosi između naših zemalja uzdignu na nivo suverenih jednakih — mimo pukog prepoznavanja dokumenata, simbola i institucija i manje nadogradnje kancelarija za vezu.

Nažalost, skoro godinu dana nakon postizanja sporazuma, izgleda da Srbija pati od teškog kajanja nekog ko je prihvatio. premijerka Srbije, gospođa Ana Brnabić, poslala je 13. decembra pismo EU u kojem navodi da sporazum nije pravno obavezujući. Srbija takođe odbacuje dve ključne obaveze: da se ne protivi međunarodnom članstvu Kosova i da poštuje njegov teritorijalni integritet. Ovo odbijanje, posebno ovo poslednje, sugeriše spremnost da se zadrži mogućnost invazije na Kosovo.

U tom kontekstu, potpisivanje sporazuma nije puka formalnost; to je jedina garancija za njegovu punu i bezuslovnu primenu, nacionalnu bezbednost Kosova i regionalni mir. Uprkos mojim ponovljenim ponudama, gospodin Vučić je odbio da potpiše. Pozivam njega, koji je prisutan na ovom sastanku, da potpiše ovde i sada, naglašavajući ključnu ulogu Povelje UN u našem sporazumu i odnosima. Ovaj simbolični čin bi pokazao njegovu posvećenost mirnim i susedskim odnosima sa Kosovom.

Kosovo je prvenstveno poznato širom sveta po masakrima i etničkom čišćenju pod Miloševićevim režimom, ali malo ko shvata da je ovo bilo samo poslednje poglavlje u vekovnoj istoriji državnih zločina nad kosovskim Albancima. Počev od Ilije Garašanina u 19. veku, vodeće srpske ličnosti su osmislile 24 plana za deportaciju ili istrebljenje kosovskih Albanaca. Istorija našeg naroda predstavlja jednu od najvećih, ali međunarodno nepriznatih, antikolonijalnih borbi dvadesetog veka. Dok je genocid iz 1990-ih označio vrhunac, naše ugnjetavanje je počelo mnogo ranije i ima odjeka kod građana mnogih nacija.

Priznajući bolnu istoriju ugnjetavanja i nasilja koje je pretrpeo naš narod, posvećeni smo zaštiti prava svih pojedinaca. Naša prošla iskustva usadila su nam duboku želju da stvorimo bezbedno i inkluzivno okruženje za sve. Kao nacija koja je prevazišla ogromne nevolje, mi težimo da služimo kao svetionik solidarnosti i poštovanja ljudskih prava.

Kurti: Prosečan Srbin nije mrzitelj evra, kod tablica imate reči „Republika Kosovo“, kod evra…

Kurti: Srbija mora da odgovara za teror i agresiju, u suprotnom nastaviće se

Vučić: Srbija ne unosi vreće sa novcem, to za nas legalno čini britanska kompanija; o Banjskoj: Vodimo istragu, podićićemo optužnicu

Grinfild: Priština da odloži primenu uredbe i ne ometa socijalna davanja; Srbija da osigura da se na desi novi napad

Vučić na sednici SB UN : Slepa mržnja prištinskog režima prema Srbima i stvaranje nepodnošljivih uslova do progona

Zijade na sednici SB UN: Dinar od 1999. primarna valuta u srpskim sredinama, jednostrani postupci ne stvaraju pravična rešenja



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.