Sazvali smo specijalni sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA koji će biti održan u Beogradu 9. oktobra ove godine. Puni smo optimizma posle sastanka u Berlinu i očekujemo deblokadu sporazuma CEFTA, izjavio je ministar trgovine Srbije, Tomislav Momirović, nakon sastanka u okviru Berlinskog procesa.
„Republika Srbija kao predsedavajuća Sporazumom CEFTA sazvala je specijalni sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA, a na dnevnom redu će biti usvajanje dogovorenih CEFTA odluka. U ovom trenutku jedan Dodatni protokol, 10 odluka i jedna preporuka čekaju na usvajanje“, poručuje Momirović.
A ukoliko dođe do usvajanja, uslediće ubrzan protok robe i usluga i rast trgovine u skladu sa okvirima CEFTA-e, dodaje.
„To je zajednički interes svih CEFTA strana jer bi se time otklonila blokada usvajanja novih odluka u CEFTA, koju je inicirala prištinska administracija pre više od tri godine“.
Ujedno, kako dodaje, na taj način bi se ukinula i „nelegalna blokada trgovine za robu iz Centralne Srbije na AP KiM“.
„To bi delimično olakšalo težak položaj Srba na KiM, ali i pokazalo da je moguće ići ka deeskalaciji odnosa sa Albancima“, rekao je Momirović.
Ministar trgovine Srbije prisustvovao je pre dva dana sa drugim ministrima sastanku u okviru Berlinskog procesa.
Ključna tema sastanka, kako je potvrdio, bila je upravo zabrana trgovine srpskim proizvodima i blokada CEFTA sporazuma.
„Blokada trgovine srpskim proizvodima na Kosovu i Metohiji mora biti zaustavljena jednom za svagda, jer to ne samo da potkopava ekonomske tokove, već i destabilizuje čitav region“, poručio je tada Momirović.
Naznačio je da konačno vidi jasne znake razumevanja od strane Nemačke, te da ujedno očekuje „konkretne korake i rešenja“.
CEFTA, blokada uvoza robe iz centralne Srbije i Nemačka
Inače, intenzivni su napori Nemačke, kako je to potvrđeno tokom poslednjeg boravka njihovog izaslanika u Prištini početkom ovog meseca, da Kosovo, u susret 10. godišnjici Berlinskog procesa, odobrovolji na kompromis u vezi sa slobodnim protokom robe.
Manuel Saracin tada je javno kritikovao kosovsku vladu zbog toga što još uvek nije postigla Sporazum o CEFTA-i i što blokira trgovinsku saradnju.
Ove su kritike usledile, informacije su od tada, jer je kosovski premijer odbio ponuđen kompromis u vezi sa zahtevom Kosova da ga u ovoj ekonomsko-trgovinskoj organizaciji više ne predstavlja UNMIK, a da, sa druge strane, kosovske vlasti ukinu zabranu uvoza srpske robe koja je na snazi više od godinu dana.
Upozorio je nakon ovoga da će ukoliko bude bilo potrebno – „ostale zemlje Zapadnog Balkana nastaviti bez Kosova“.
Nakon ovog Saracinovog upozorenja, savetnik kosovskog premijera, Jeton Zuljfaj optužio je Srbiju da uslovljava deblokadu odlučivanja u CEFTA-i, Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi.
Potom je kosovska predsednica iznela detalje, kako je kazala, o „ponudi“ Nemačke da se pronađe način da Kosovo ukine bezbednosne mere za srpsku robu, kako bi se postigao dogovor o promeni statusa predstavništva u CEFTA-i, potvrdivši da zaista postoji pretnja da Kosovo bude isključeno iz Berlinskog procesa.
Tada je kazala i da je Nemačka ponudila profesionalne skenere kroz koje bi kamioni sa robom mogli da prolaze, ali bi oni stigli tek nakon što se mera zabrane uvoza robe ukine.
Ove je nedelje o ovom nemačkog predlogu rešenju govorila i Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenje Mimoza Kusari – Ljilja, ipak rekavši da će ukidanje blokade robe uslediti onda kada Nemačka pošalje skenere, odnosno kada se obezbedi puna kontrola protiv šverca iz Srbije.
Tema blokade srpske robe pokrenuta je i na nedavno održanom radnom ručku lidera Zapadnog Balkana u organizaciji predsednice Evropske komisije, na kom je istaknuto, poručio je tada srpski predsednik, da jedinstveno evropsko tržište kom Zapadni Balkan teži, najpre podrazumeva jedinstveno balkansko tržište.
Takođe je Vučić i tada potvrdio da „jedan entitet nije želeo da u potpunosti prihvati pravila CEFTA-e i slobodno kretanje“ i istakao kao dobru politiku to što „jedan neće moći da ugrožava napredak drugih“.
Zabrana uvoza srpske robe na Kosovu ocenjena kao kršenje CEFTA
Usmena zabrana uvoza srpske robe na Kosovo jednoglasno se ocenjuje kao kršenje ekonomsko trgovinskog Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA, što je potvrđeno i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.
Zabrana je na snazi od sredine juna prošle godine, a usledila je nakon što su srpski organi uhapsili trojicu kosovskih policajaca u okolini Raške, kako tvrdi jedna strana, odnosno Leposaviću, kako kaže druga.
Iako su oni ubrzo pušteni, ova zabrana nije ukinuta, i traje više od godinu dana, bez da je ikada zvanično potvrđeno dokumentom.
Da njom, Kosovo krši Sporazum CEFTA, više se puta upozoravalo sa više međunarodnih adresa.
Takođe, glavni problem za Kosovo je taj, iako je sporazum potpisan još 2006, što njih u njemu i dalje predstavlja UNMIK. Godinama traže da se to promeni i da oni budu ravnopravni kao svi ostali potpisnici. CEFTA je to odbijala.
Sporazum CEFTA su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i UNMIK ispred Kosova. Naredne godine je stupio na snagu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
